free seminarski rad/lizing u srbiji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,087
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
free seminarski rad/lizing u srbiji
Riječ lizing potiče od engleske riječi "to lease" koja znači zakup. U poslovnom smislu zaista se radi o davanje opreme u zakup, ali lizing aranžman često obuhvata i: obuku kadrova korisnika lizinga za rukovođenje opremom; prenošenje na korisnika lizinga znanja i iskustva (know – how) iz oblasti tehnike, tehnologije, tehničke dokumentacije koja je vezana za opremu koja je predmet ugovora o lizingu; kao i servisiranje, održavanje i zamjenu dotrajalih djelova opreme koja je predmet ugovora o lizingu.

O vremenu nastanka lizinga postoje različita mišljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu još prije tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD 1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umjesto da prodaje svoje telefone iste davala na korišćenje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD.

Zemljom porijekla smatraju se SAD. Industrijski razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas vezani su za uvoz elektronskih računara i železničkih cisterni 70-ih godina.

Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da složene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze različite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omogućava da dođu do savremene i skupe opreme.

Početni oblik lizing posla je zaključivanje ugovora neposredno između proizvođača i korisnika proizvoda. Ulaskom treće strane tj. finansijera u ovaj odnos omogućava razvoj lizing posla u pravom smislu te riječi. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvođač uspijeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da dođe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti.

Ugovor o lizingu razvio se iz klasičnog ugovora o zakupu pa se često naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Postoje različita shvatanja pojma lizinga, ali bez obzira, može se reći da lizing, po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno validan. Lizing posao kao složenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.

OPŠIRNIJE O LIZINGU

POJAM LIZINGA

Sama riječ lizing (leasing) potiče od engleskog glagola to lease što u prevodu na naš jezik znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na primer, u Nemačkoj pod nazivom "leasing gescähft", dok se u francuskom jeziku koristi izraz "creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u užem smislu riječi je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svijetskom tržištu. Nova poslovna filozofija se bazira na načelu da vlasništvo nije najvažnija kategorija efikasnog poslovanja preduzeća. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom. Naime, bilo sopstveni ili pozajmljeni, kapital je ograničen resurs pa zahteva i efikasnost u upravljanju. Sa makroekonomskog i međunarodnog stanovišta, zemlje u razvoju sa slabo razvijenom tehnologijom i finansijskim tržištem putem lizinga imaju mogućnost da koriste savremenu opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proširenje kapaciteta, modernizacija poslovanja) tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova transfera inovacija između zemalja.

Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cijenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primjer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

Iz definicije lizinga se mogu uočiti i razmotriti njeni sastavni elementi a to su predmet lizinga i učesnici u lizing poslu. Predmet lizinga jeste stvar koja se daje u zakup i koju zakupac koristi, najčešće za obavljanje poslovnih aktivnosti i za čije korišćenje plaća lizing naknadu davaocu lizinga. Kao predmet lizinga se može javiti mnoštvo stvari kako pokretnih tako i nepokretnosti. Na primer: oprema, transportna sredstva, proizvodi informacione tehnologije, mašine, uređaji, celokupna proizvodna postrojenja, građevinski objekti, skladišta, aerodromi, hoteli i dr. Ovako širok krug stvari koje mogu biti predmet lizinga ukazuje na činjenicu da lizing poslovi nisu isključivo vezani samo za jedan ili nekoliko sektora privrede. Štaviše, lizing ima primjenu i u neprivrednim delatnostima, zdravstvu, školstvu, administraciji i sl. Predmet lizinga u praksi čini oprema za kojom ne postoji trajni interes za kupovinu ili se ne želi sticanje vlasništva nad istim zbog postojanja različitih rizika. Riječ je o rizicima vezanim za skladištenje i održavanje sredstava, a naročito o riziku tehnološkog zastarevanja opreme. Naime, preduzeću se više isplati da uzme opremu na lizing jer time neće kao prvo angažovati znatna novčana sredstva za kupovinu iste, kao drugo, ukoliko su mu potrebe za tom opremom nestalnog, sezonskog karaktera pa bi kupovina bila nerentabilan potez i kao treće, koristiće opremu najnovije tehnologije bez snošenja rizika zastarelosti. Ta prednost lizing posla može se posmatrati i kao strateška opcija pojedinih zemalja u razvoju koje za cilj imaju postizanje dinamičnog privrednog rasta. Pretpostavka je da se uz pomoć lizinga finansiraju projekti visokog stepena rentabilnosti. Uspešnost u poslovanju je preduslov za efikasnost ovog aranžmana.

Učesnici u lizing poslu su a) proizvođač ili isporučilac opreme (Supplier), b) korisnik (uvoznik) predmeta lizinga (Lesee) i v) lizing institucija, preduzeće koje se profesionalno bavi lizing poslovima kao privrednom delatnošću. Davalac lizinga (Lessor) može biti i sam proizvođač. Takav oblik lizinga se naziva poslovnim ili operativnim lizingom. Međutim, razvoj lizinga je doprineo tome da se u transakciji pojavi i treći učesnik i to specijalizovana lizing organizacija, koja najprije kupuje opremu od proizvođača, a onda istu daje u lizing. Time ona preuzima ulogu davaoca lizinga. U ovom slučaju se radi o kapitalnom ili finansijskom lizingu.

Isporučilac predmeta lizinga je onaj privredni subjekat koji proizvodi opremu, mašine, postrojenja, dakle predmet lizinga i isti daje u zakup korisniku lizinga ili ga prodaje lizing preduzeću. Kao isporučilac predmeta lizinga se pored neposrednih proizvođača mogu javiti i građevinska preduzeća koja se bave prometom nekretnina, uslužna preduzeća, javna skladišta, spoljnotrgovinska preduzeća i preduzeća koja se bave međunarodnim transportom.

Korisnik ili primalac lizinga je onaj učesnik u lizing poslu, uvoznik, kome je potrebna oprema (predmet lizinga) radi obavljanja poslovnih aktivnosti. On na osnovu ugovora o lizinga vrši prijem predmeta lizinga, stavlja ga u funkciju za koju je namijenjen, upotrebljava ga i servisira obaveze na ime lizinga, po pravilu od prihoda koji ostvaruje njegovom upotrebom. Po isteku ugovorenog roka, korisnik lizinga može vratiti predmet lizinga, produžiti ugovor ili otkupiti predmet lizinga po ugovorenoj cijeni.

Centralni subjekat u lizing transakcijama, naročito kada se radi o finansijskom lizingu jeste specijalizovana lizing institucija - davalac lizinga. Uloga davaoca lizinga se sastoji u tome da, na osnovu kupoprodajnog ugovora koji se još naziva i ugovor o isporuci, kupi predmet lizinga od isporučioca, a da nakon toga ustupi predmet lizinga na korišćenje zakupcu. Tokom perioda korišćenja predmeta datog u lizing, pravo svojine nad istim zadržava davalac lizinga. Ukoliko nakon isteka lizing perioda korisnik lizinga izvrši otkup predmeta lizinga, tada on stiče vlasništvo nad njim. Davaoci lizinga mogu biti specijalizovane lizing kompanije, banke, osiguravajuća društva i lizing koncerni.

VRSTE LIZINGA

Pojavnih oblika lizinga ima više, što je uslovio razvoj poslovne prakse, te stoga u narednom tekstu slijedi njihova klasifikacija.

Jedna od podjela lizinga je na operativni i finansijski, a kao kriterijum za podjelu se koristi karakter i stepen obaveza učesnika u lizing poslu ili mogućnost otkazivanja lizing ugovora. U ekonomskoj i pravnoj literaturi preovladava mišljenje da ove dvije vrste lizinga imaju najveći privredni značaj, a statistika govori da se najveći broj lizing transakcija u svijetu obavlja putem finansijskog lizinga.

Operativni ili poslovni lizing (Operating leasing) je kratkoročna poslovna operacija. Period na koji se ugovara zakup je uvijek kraći od perioda amortizacije sredstava tj. od ekonomskog veka trajanja sredstava. Ukupan iznos naknada koje korisnik plaća na ime zakupa je manji od vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski racio kod operativnog lizinga se sastoji u tome da se predmet lizinga više puta daje u zakup ili se nakon korišćenja prodaje korisniku po sadašnjoj vrednosti, odnosno ugovorenoj cijeni. Ukoliko je oprema takva da se može više puta davati u lizing, davalac lizinga ugovaranjem zakupa sa više korisnika osigurava kontinuitet iznajmljivanja opreme, a time i efikasnost u sopstvenom poslovanju. Druga karakteristika ove vrste lizinga je da se ugovor o lizingu može u svako doba otkazati. Korisnik lizinga ima pravo da opremu vrati davaocu i pre isteka perioda za koji je uzeta pod zakup ili da je zameni novom i savremenijom. On će to učiniti u slučaju kada oprema postane tehnički zastarjela, kada se na tržištu pojave sredstva boljih tehničkih i proizvodnih performansi ili kada mu postojeća ne budu više bila potrebna (npr. uzeta su u zakup sezonski). Obično je kod ovog posla proizvođač (isporučilac) istovremeno i davalac lizinga, a predmet lizinga su uglavnom automobili i ostala sredstva transporta, računari i neke manje mašine i alati. I kao treće, davalac lizinga je nosilac obaveza i rizika koji se odnose na rizik eventualnih gubitaka ili propasti opreme, rizik zastarelosti kao i na troškove održavanja, servisiranja, nabavki rezervnih delova i komponenti, troškove popravki i ostalih usluga. Pravo svojine se ne prenosi na korisnika lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen, već naknadnom kupovinom predmeta od strane korisnika po ugovorenoj (nižoj) ceni koja po pravilu treba biti jednaka neotpisanoj vrednosti opreme.

Finansijski lizing (Financial leasing) se još nazina i kapitalnim ili full-pay-out lizingom. To znači da se u toku lizing perioda amortizuje skoro cjelokupna vrijednost opreme, a ukupni iznos svih lizing naknada veći je od stvarne vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski interes davaoca finansijskog lizinga se ogleda upravo u toj karakteristici. Kod ugovora o finansijskom lizingu ne postoji mogućnost opoziva. Ugovorenu zakupninu korisnik lizinga plaća bez obzira na to da li predmet lizinga zaista upotrebljava ili ne. Pravo svojine prenosi se na korisnika lizinga po isplati poslednje rate.

Finansijski lizing je dugoročni aranžman. Dugoročnost pre svega znači da rok na koji je ugovor zaključen odgovara ekonomskom vijeku proizvodnog korišćenja opreme. U tom periodu se predmet lizinga, kao što je rečeno, mora isplatiti u cijelosti. Zbog toga se i ugovor o finansijskom lizingu zove još i ugovor potpune amortizacije.

Finansijski lizing je trilateralna ekonomska transakcija. To znači da se u ovom poslu uvek javlja i lizing kompanija, komercijalna banka ili druga finansijska organizacija koja se poslovima lizinga bavi redovno i profesionalno i ima ulogu davaoca lizinga. Ona najpre, na osnovu specifikacije željene opreme i proizvođača od strane primaoca lizinga kupi opremu od proizvođača ili trgovinskog preduzeća, a nakon toga istu opremu daje u lizing korisniku.

Kao kriterijumi za podjelu lizing poslova na direktne i indirektne se koriste relacije između učesnika u lizing transakciji, status davaoca lizinga, odnosno rešavanje pitanja finansiranja isporučioca. Uz pretpostavku da se ovi lizing poslovi obavljaju između privrednih subjekata koji su rezidenti dviju različitih zemalja.

Prema predmetu lizinga razlikujemo više vrsta lizinga, među kojima su najznačajniji lizing investicione opreme, lizing kompletnih postrojenja i lizing pokretnih dobara. Pored ovih formi, u praksi su poznati i lizing neupotrebljavanih stvari kao i lizing upotrebljavanih stvari.

Vrlo slična prethodnoj podeli jeste i kategorizacija lizinga na uvozni (import leasing) i izvozni (export leasing).

Prema vremenu trajanja lizing posla, pravimo razliku između kratkoročnog (short-term) i dugoročnog (long-term) lizinga.

Prema vrsti i obimu ugovorenih obaveza u vezi sa održavanjem predmeta lizinga razlikujemo neto i bruto lizing.

U zavisnosti od toga da li je predmet lizinga precizno određen ili samo okvirno, razlikujemo pojedinačni i blanketni lizing.

Prema vrsti lizing ugovora, lizing može biti standardni, lizing sa pravom opcije, vremenski lizing i lizing ugovor sa klauzulom kupovine.

U privrednoj praksi mnogih zemalja postoje i drugi lizing aranžmani, relativno manjeg ekonomskog značaja. Tu spadaju tzv. revolving leasing ili lizing sa ovlašćenjem produžavanja ugovornog roka, lizing uz posebne uslove, lizing prodate stvari i na kraju, jedan poseban vid operativnog lizinga - renting.

UGOVOR O LIZINGU

Lizing po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno valjan. Ugovor o lizingu je pravni instrument i pravni regulator realizacije posla. On obezbeđuje pravnu sigurnost izvršenja posla. Preko čega lizing posao dobija svoj pravni osnov. Drugim riječima, sa ugovorom o lizingu, lizing posao postaje pravni posao.

Ugovor o lizingu se, po pravilu, definiše kao pismeno izražena saglasnost volja dveju strana od kojih je jedna davalac lizinga a druga korisnik ili primalac lizinga. Davalac lizinga se obavezuje da će drugoj strani, korisniku lizinga dati na korišćenje predmet lizinga koji sam proizvodi ili nabavlja od nekog trećeg lica. To lice, kao što je poznato, može biti proizvođač ili neko trgovinsko preduzeće. Druga ugovorna strana, korisnik lizinga, se potpisivanjem ugovora obavezuje da će kao prvo, preuzeti predmet lizinga, kao drugo, plaćati lizing naknadu, obično u ratama i kao treće kad istekne rok na koji je ugovor zaključen predmet vratiti, otkupiti ili produžiti ugovor. Pravnom terminologijom rečeno, ugovor o lizingu zaključuju dve strane, subjekti ugovora a povodom predmeta (objekta) ugovora, iz koga proističu međusobna prava i pravne obaveze.

Kao i svaki drugi ugovor u privredi, ugovor o lizingu mora da ima određene elemente. Oni se sa stanovišta značaja za realizaciju pravnog posla mogu podeliti na bitne, nebitne i sporedne elemente.

Bitni elementi (sastojci) ugovora o lizingu su predmet koji je dat na korišćenje i cijena tog korišćenja. Oni moraju da postoje kod svakog ugovora o lizingu, bez obzira na modalitet. Pored ovih, u našem zakonu se kao obavezni elementi još navode i iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.

Za ostale elemente (nebitne i sporedne) ugovora o lizingu važi pravilo da su oni određeni zakonom ali da ih subjekti ugovora mogu svojom voljom regulisati i na neki drugi način. To su mogućnost otkaza ugovora, način njegovog prestanka, opcija kupovine ili produženja ugovora, kao i mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, pitanja u vezi sa njegovom montažom, održavanjem, transportom, zamenom delova, testiranjem, tehničko - tehnološkim usavršavanjem i sl. Tu se takođe mogu navesti i elementi koji određuju stranu koja je u obavezi da osigura predmet lizinga, rizike od kojih treba da bude osiguran, da li postoji obaveza davaoca lizinga da vrši obuku osoblja koje će rukovati predmetom, eventualno ustupanje (cesiju) ugovora, načine rešavanja sporova (nadležnost domaćeg suda ili neke druge strane arbitraže), valutu plaćanja (valuta izvoznika ili sredstva međunarodne likvidnosti), obezbeđenje plaćanja (na primer međunarodnim dokumentarnim akreditivom ili bankarskom garancijom), jezik i korespodenciju i druge elemente o kojima se postigne saglasnost.

Prvi bitni sastojak ugovora o lizingu je predmet ugovora. To je stvar koja se daje u zakup, a najčešće je to investiciona oprema, pokretna ili nepokretna dobra. O ovom elementu je već bilo dovoljno reči u prvom poglavlju. Jedino što se ovde može dodati je da naš zakonodavac određuje predmet finansijskog lizinga vrlo široko u smislu da to može biti svaka pokretna nepotrošna stvar, i svi njeni pripadajući delovi.

Lizing naknada (zakupnina, cena lizinga) je drugi bitni element ugovora o lizingu i ovom prilikom zahteva veću pažnju. Ona predstavlja onaj iznos novca koji korisnik lizinga plaća davaocu za korišćenje predmeta lizinga, u vreme i na način regulisan ugovorom. Drugačije rečeno, rok u kome plaćanja dospevaju, njihov broj, iznos pojedinih rata, eventualna neizvršenja obaveza plaćanja kao i sva ostala pitanja u vezi sa isplatom naknade su uređena ugovorom o lizingu. Visina lizing naknade kao cene korišćenja stvari je determinisana brojnim faktorima. U njoj su sadržani različiti pojedinačni troškovi i rizici koje preuzima davalac lizinga, a prevaljuje ih na korisnika. Zbog toga se visina naknade razlikuje u zavisnosti od lizing posla, a većina lizing kompanija ima razrađenu metodologiju za njeno izračunavanje.
Iznos i struktura materijalnih troškova i premija na ime rizika određuje kolika će biti cena lizing aranžmana.

Ona sadrži:

a) Troškove amortizacije, koji treba da nadoknade nabavnu vrednost predmeta lizinga ako ne u potpunosti onda u što je moguće većoj meri do isteka perioda zakupa. Prema našem zakonu, lizing naknada se utvrđuje prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Kao što je poznato, kod operativnog (kratkoročnog) lizinga period zakupa je kraći od roka amortizacije opreme, ukupni iznos lizing naknada je manji od njene vrednosti, dok davalac lizinga ostvaruje svoj ekonomski interes u vidu prinosa na angažovana sredstva ponovnim davanjem predmeta u zakup. Nasuprot operativnom, kod finansijskog lizinga zbir svih lizing naknada premašuje nabavnu vrednost opreme, jer davalac lizinga jedino na taj način može nadoknaditi ulaganja i ostvariti dobit.

b) Troškove finasiranja u vidu kamate na angažovana sredstva davaoca lizinga, koja je jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na tržištu kapitala. Ponekad su ti, inače nematerijalni troškovi uvećani za iznos premije izvoznog osiguranja.

v) Premije za rizike i to premiju za opoziv koja obezbeđuje davaoca od rizika prevremenog prestanka zakupa, rizik nemogućnosti naplate potraživanja, politički rizik koji je prisutan kod međunarodnih lizing poslova i to na relaciji razvijene zemlje - zemlje u razvoju ili tranziciji, rizik finansiranja, valutni rizik, inflacioni rizik, i sl. Uključivanje ovih premija u lizing naknadu povećava istu od 2 do 5%.

g) Carine i ostale dažbine zemlje u koju se izvozi oprema putem tzv. cross-border lizinga.

d) Troškove servisiranja i obavljanja usluga u vezi sa predmetom lizinga ukoliko ih vrši davalac lizinga.
đ) S obzirom da je vlasnik predmeta lizinga, davalac plaća određene poreze (npr. porez na imovinu) i te izdatke prevaljuje na korisnika.
e) Lizing naknada, konačno, treba da sadrži u sebi i dobit davaoca lizinga. Zbog toga se za lizing naknadu u literaturi može pronaći i termin lizing marža, jer ona nadoknađuje nabavnu cenu predmeta, zavisne troškove nabavke i isporuke kao i ostvareni profit.

Pored elemenata za kalkulaciju cene lizinga, još jedno bitno pitanje u vezi sa ovim je i način servisiranja obaveza na ime lizing naknade, odnosno oblici njenog ugovaranja. Naknada za lizing se plaća mesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje, a što se modaliteta tiče, u praksi je najčešći slučaj da je lizing naknada ugovorena na linearnoj osnovi u fiksnim iznosima. Takođe, lizing naknada može biti i opadajuća što znači da korisnik u prvim mesecima plaća veće iznose a naredne rate su niže za određeni procenat. Takvi slučajevi su česti kada je reč o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga. Nasuprot ovome, otplata lizing naknade može biti rastućeg tipa tj. u početnom periodu niže naknade a u kasnijim mesecima više, što je pogodno za korisnike lizinga koji u početku ne postižu maksimalno iskorišćenje kapaciteta. Na kraju treba reći i to da lizing naknada može biti ugovorena u promenljivim iznosima, odnosno tako prilagođena da prati sezonski ritam delatnosti korisnika i intezitet korišćenja opreme. Plaćanje lizing naknade se po pravilu obavlja na dan isporuke predmeta lizinga ili unapred, a spoljnotrgovinske lizing poslove obično karakteriše plaćanje obezbeđeno neopozivim dokumentarnim akreditivom koga, da bi bio naplativ, prate i odgovarajuća dokumenta.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:11 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Današnji politički govor u Srbiji derrick 0 1,461 11-10-2013 03:34 PM
zadnja poruka: derrick
  Pojam, nastanak i razvoj policije u Srbiji derrick 0 1,910 08-02-2013 11:33 AM
zadnja poruka: derrick
  Školski sport u Srbiji derrick 0 1,723 07-02-2013 08:33 PM
zadnja poruka: derrick
  Najznačajniji kultivari i klonovi evroameričkih topola koji se gaje u srbiji Maja 0 2,044 19-07-2012 04:55 PM
zadnja poruka: Maja
  Vodni potencijal u srbiji Maja 0 1,820 19-07-2012 04:07 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: