Frederik Tejlor i njegov doprinos razvoju menadžmenta

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


„Rad je duhovna potreba pametnog čoveka.“

Organizacije su formalne grupe ljudi koji imaju jedan ili više zajedničkih ciljeva i raspolažu određenim sredstvima i resursima. Mogu biti uspostavljene od strane države, privatnih lica ili grupa građana iz čega, uz različite načine finansiranja, potiče podela na tri sektora - javni, privatni i civilno društvo. U smislu cilja, organizacije se dele na one sa ciljem da kreiraju određene usluge i ostvare profit (fabrike, poslovne kompanije, korporacije...), kako bi ostvarivale određenu funkciju (vlast, politika, interesne grupe, sindikati, partije) i na organizacije koje za cilj imaju brigu o pojedincima ili prihvatljiv i poželjan uticaj na promenu ljudi i društvene klime i najčešće su neprofitne (NVO, škole, bolnice, univerziteti, zatvori).

Sa aspekta ekonomije, organizacija je akt organizovanja poslovnih aktivnosti, i aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem. Klasična teorija organizacije je u isto vreme i prva škola i prvi poznati sistemski pristup proučavanju problematike iz ovog domena. Ova škola je nastala kao rezultat saznanja do kojih su o teoriji organizacije došli Anri Fajo, Fredrik Tejlor, Maks Veber i njihovi brojni sledbenici. ..


Tejlorizam

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor, 20.03.1856 – 21.03.1915.) je počeo kao običan radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju školovao i da bi za relativno kratko vreme postao inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj meri, stekao u industriji čelika SAD – Midvel Steel Company i Bethlehem Steel Company. U početku rada u čeličani bio je orijentisan više ka tehničkim pitanjima i istraživanju rada u pogonu. Radeći jedno vreme kao supervizor i nadzornik pokušao je da popravi odnose sa radnicima.

Tejlor je shvatio šta iritira radnike i šta ih odvraća od većeg učinka i većeg zalaganja u radu:

• loš, neadekvatan menadžment, sa neprimerenim načinom postavljanja radnih normi, neprimerenim i nepouzdanim sistemom ocenjivanja uspešnosti radnika u radu, nedelotvornim konceptom obučavanja radnika i slično. Taj i takav menadžment stvara ...


Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Tejlorizam 3
1.2 Principi 6
1.3 Primer: Eksperiment sa lopatama 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 11