Fotografija i drustvo spektakla

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Fotografija i drustvo spektakla
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Svakako jedna od najvećih posledica omasovljavanja fotografije, u doba digitalne, ili kako se može čuti, post-fotografije je sve slabija njena interpretacija. Fotografska industrija je najvećim delom zaslužna za ovakvu situaciju. Kao i svaka druga industrija, ona za cilj ima proširivanje proizvodnje unapređivanjem starih i proizvodnjom novih proizvoda. Sa velikim razvojem tržišta i industrije i eksploatacijom jeftine radne snage, fotografska industrija zauzima sve agresivniji nastup na tržištu.

U društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu.
Fotografije odvojene od svih aspekata života stapaju se u jedinstveni tok stvari u kojem prethodno jedinstvo života više ne može biti ostvareno. Fragmentarno opažana stvarnost regrupiše se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lažni svet, predmet puke kontemplacije. Specijalizacija fotografija sveta dostiže vrhunac u svetu nezavisnih slika koje obmanjuju čak i same sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija života, nezavisno kretanje neživota.

Spektakl se u isto vreme ispoljava kao samo društvo, kao deo društva i kao sredstvo objedinjavanja. Kao deo društva, to je fokusna tačka naše vizije i svesti. Sama činjenica da je reč o odvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenu obmane i lažne svesti: jedinstvo koje spektakl postiže nije ništa drugo do zvanični jezik opšteg odvajanja.

Spektakl nije samo skup fotografija; to je društveni odnos među ljudima posredovan fotografijama.

Fotografija i društvo spektakla

Iako je fotografija suštinski tehnička slika koja zavisi od svoje mračne komore — dakle od proizvoda fotografske industrije — stiče se utisak da se fotografska industrija (koja se ni po čemu ne razlikuje od neke druge industrije) toliko spojila sa samom fotografijom, da je zašla i u mnoge druge njene sfere koje se ne tiču industrije, kao što su estetski principi fotografisanja, upakovani u tehničke novotarije.

Ali ona se i vrlo vešto prepliće sa praktično svim robnim industrijama. Sve one zajedno šalju veliku zbirku raznih estetskih, moralnih i tehničkih kodeksa kroz celokupan sistem i time stvaraju daleko veći uticaj na društvo. Mnoge ideje se lakše plasiraju na tržište upravo zato što su kodeksi za njeno prihvatanje već plasirani sa svih strana, u različitim formama (na primer, ima li sličnosti između glamuroznih “VIP” žurki, savršenog povrća upakovanog na komad i difuznih fotografija na beloj pozadini?)

Zbog nedostatka pravilnog i sistematskog obrazovanja novih fotografa (bez obzira da li su samo ljubitelji fotografije ili imaju neke veće ambicije) i velikog broja neusaglašenih i nasumičnih kvazi-pravila, tehnika i saveta, mladi fotografi su toliko zbunjeni da jedino mogu da se okrenu onome ko nudi lako i brzo rešenje svih problema — fotografskoj industriji. Sa druge strane, veliki akcenat kvaliteta fotografije se pridaje upravo proizvodima industrije (koji objektiv, koji aparat, rezolucija, osetljivost itd) pa se tako ugao posmatranja fotografije hipnotisano zadržava na njenim industrijskim aspektima.

Uočljiv je i cilj fotografske industrije — savladavanje kritike i pravilnog čitanja fotografije, a upravo zato što se kritika fotografije bazira na zadržavanju i analiziranju, što znatno koči samu industriju. Tako se, naglašavanjem na tehničkoj “savršenosti” slike (što se navodno poklapa sa estetskim i ostalim “normama”), želi zaobići potreba za njenom kritikom i čitanjem, tj. konzumiranjem koje usporava proces proizvodnje.

Tako se dešava da mega-produkcija u fotografskoj industriji, nametanje estetskih i moralnih principa upakovanih u tehnička dostignuća fotografske industrije, i drastično povećanje konkurencije, ali i sistematski uticaj ostalih industrija dovode do pravljenja veštačkih “klasnih” razlika unutar kruga fotografske populacije. Iako u osnovi normalan vid preživljavanja u divljini, razvijaju se deformisani oblici kritike koji su svesno ili ne, u službi fotografske industrije.

Tako je recimo, sposobnost digitalnog čipa da pri velikim osetljivostima (ISO) reprodukuje vrlo malo šuma (noise) iskorišćena da se fotografskoj zajednici nametne da je svaka buduća pojava šuma na slici dokaz tehničke slabosti i prevaziđenosti, ali isto tako i estetske mane. Slično, sa napredovanjem brzine zatvarača, autofokusa aparata i objektiva, praktično svaka neoštrina prouzrokovana pokretom dovedena je pod isti, negativni kontekst. Zanimljivo je pogledati i koliko se reklamira povećanje rezolucije kompaktnih fotoaparata (recimo, sa 4 na 6, 8 pa i 10 megapiksela), a da pritom najveći deo fotografija koje oni proizvedu cirkuliše isključivo na Internetu, u rezoluciji do 2 megapiksela (oko 1200×1600px). Bilo bi zanimljivo videti koliko se zaista tih fotografija odštampa.

Spektakl nasleđuje sve slabosti zapadnog filozofskog projekta, koji je uvek nastojao da aktivnost shvati kao predstavu; on je vezan za neprestani razvoj tehničke racionalnosti, koju je iznedrio taj isti oblik misli. Spektakl ne ostvaruje filozofiju, on svodi stvarnost na predmet filozofije; to je sav konkretni život ljudi sveden na spekulativni univerzum. Filozofija, moć odvojene misli i misao odvojene moći, nikada nije bila u stanju da prevaziđe teologiju. Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije. Spektakularna tehnologija nije razvejala religiozne mitove u koje su ljudi projektovali svoje otuđene moći; ona ih je samo spustila na zemlju, tako da su čak i najsvetovniji aspekti života postali neprozirni i nepodnošljivi. Lažni raj, koji je nekada bio potpuna negacija zemaljskog života, više se ne projektuje u nebesa; on je ugrađen u sam taj život. Spektakl je tehnološka verzija progona ljudskih moći u onostrano; to je vrhunac čovekovog unutrašnjeg odvajanja od samog sebe.

Brzi Internet, ali i veliki broj servisa za skladištenje i prezentaciju fotografija koordinirano su došli sa velikim napretkom digitalne tehnologije, i dali alate za besprekornu dvosmernu komunikaciju sa fotografskim sadržajem. Međutim, ni ova online industrija ne manjka istih onih principa podele koji postoje u svim ostalim industrijama. Tako postoje servisi koje koriste uglavnom amateri, ambiciozni ili profesionalni fotografi. Korisnici koji učestvuju u takvim servisima mogu imati etiketu newbie ili tzv. pro. Mogu imati zvezdice, specijalne pogodnosti, status moderatora, a često je glavni atribut pored njihovog imena broj fotografija ili komentara koje su napravili. Što više komentara, to je veći status. Što veći status, veći uticaj na ostale korisnike nižeg ranga. Dodajte uz to i delimičnu ili potpunu anonimnost (lažno ime, slika i sl.) i dobijate pravi naizgled demokratski hiperrealni univerzum.

U ovakvim okolnostima se odvija najveći deo današnjeg čitanja i “kritike” fotografije. Online servisi pružaju tako velik nivo interaktivnosti, da u svakom slučaju pobeđuju sve prethodne forme objavljivanja fotografija (ako izuzmemo problem sa različitim prikazom od monitora do monitora). Međutim, nametnute “klasne” razlike među učesnicima diskusija imaju za posledicu stvaranje konflikata, lažnih ubeđenja i često potpuno pogrešnih sistema vrednovanja komentara. Tako se recimo može više vrednovati komentar vlasnika servisa ili foruma, nego običnog korisnika; više nekoga sa 8520 komentara nego nekoga ko se tek učlanio. Pored tekstualnih komentara, tu su i neprevaziđene zvezdice — jedna zvezdica za negativno mišljenje o fotografiji, a 5 za potpuno oduševljenje. Tako se pod “najbolje ovog meseca” mogu prikazati one fotografije koje su tog meseca dobile najviše zvezdica.

Iako sa najboljim namerama, najčešća posledica online servisa za “komentarisanje” fotografija je da pod vrlo sumnjivim kriterijumima prave razliku između “dobrog” i “lošeg”. Sve to ne bi bilo tragično da se među tim korisnicima ne nalaze i ambiciozni amateri koji zaista žele nešto da nauče iz onoga što dobiju od servisa, a koji se oslanjaju na ono što vide na uglednim servisima. Oni žele da uspostave jasne kriterijume za napredovanje u fotografiji i da nauče od boljih (ne statusno boljih, već realno boljih). Međutim, veliki broj različitih servisa, sa još većim brojem različitih alata, mogućnosti i pravila samo ih dodatno onesposobljavaju. Kritika fotografije u virtuelnom okruženju, i pored drastično većih i fleksibilnijih mogućnosti, naišla je na veliki problem. Kako, iz ugla ambicioznog početnika, razaznati ispravan od pogrešnog komentara? Objektivan od subjektivnog, i uopšte, dobrog od lošeg kritičara?

Moderno industrijsko društvo je suštinski, a ne slučajno ili veštački spektakularno. Za spektakl – vidljivi odraz vladajućeg ekonomskog poretka – ciljevi su ništa, razvoj je sve. Spektakl ne teži ničemu drugom do sebi samom.
Kao nezaobilazni pogon za pakovanje svega što se danas proizvodi, kao opšta artikulacija principa na kojima počiva sistem i kao razvijeni ekonomski sektor koji direktno proizvodi sve veću količinu fotografija–stvari, spektakl je glavni proizvod današnjeg društva.
Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato što ih je ekonomija već potpuno podredila svojim ciljevima. Spektakl nije ništa drugo nego ekonomija koja se razvija zbog sebe same. To je, u isto vreme, veran odraz proizvodnje stvari i izobličujuće opredmećenje samih proizvođača.
Kada se stvarni svet preobrazi u puke fotografije, puke fotografije postaju stvarna bića, koja efikasno podstiču hipnotičko ponašanje. Pošto je zadatak spektakla da nam putem različitih, specijalizovanih oblika posredovanja pokazuje svet koji više ne može biti direktno doživljen, on neminovno, na prostoru kojim je nekada vladao dodir, daje prednost pogledu: najapstraktnije i najnepouzdanije čulo najbolje se prilagođava opštoj apstraktnosti sadašnjeg društva. Ali spektakl nisu samo fotografije, niti samo fotografije i ton. To je sve što izmiče čovekovoj aktivnosti, sve što ometa i zavarava njegovu sposobnost preispitivanja i korekcije. To je suprotnost dijalogu. Spektakl se regeneriše svuda gde predstavljanje postaje nezavisno.

Realistički način posmatranja fotografije za osnovu uzima fotografiju kao zaustavljeni trenutak prirode — istinitu predstavu stvarnosti. Tako se ovi kritičari između ostalog bave pitanjima vezanim za moć fotografskog aparata da zabeleži stvarnost, a fotografiju razmatraju kroz njenu moć da zameni sećanje.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:12 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Dubinska oštrina kod fotografija Vesnica 0 3,216 20-05-2010 08:53 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: