Fiskalna politika Srbije

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Posmatrajući razvoj privrede i kretanja uređenja ove oblasti ljudskog delovanja, moramo naglasiti da se od tridesetih godina prošlog veka korenito menja ranije uspostavljeni odnos između privatnog i javnog sektora, u korist javnog sektora. Dolazi do naglog skoka javnih rashoda, koji se umesto ranijih 10-15% nacionalnog dohotka penju i na preko 30%. Prvobitni zadaci javnih finansija se znatno proširuju, obuhvatajući ekonomsko-političke i socijalno-političke aspekte. Tako fiskalna politika postaje značajna komponenta ekonomske politike zemlje.

Fiskalna politika predstavlja i naučnu disciplinu, koja se bavi izučavanjem doktrinarnih aspekata ovog segmenta ekonomske politike dok fiskalni sistem predstavlja institucionalni okvir za delovanje fiskalne politike, znači da fiskalni sistem obuhvata pojedine oblike javnih prihoda i rashoda. Takođe, opredeljenje za određeni fiskalni sistem predstavlja odluku fiskalne politike.

Za fiskalnu politiku industrijskih zemalja Zapada u 70-im godinama kakteristično je da je bila ekspanzivna i pretežno orijentisana na postizanje anticikličnih dejstava. Međutim, kako nepovoljne tendencije u privrednim tokovima nisu bile kratkotrajne i privremenog karaktera, došlo je do širenja proračunskog deficita tako da je u drugoj polovini 70-tih i početkom 80-tih fiskalna politika u najvećoj meri bila orjentisana na redukovanje fiskalnih deficita. Postignuti rezultati nisu bili zadovoljavajući, i to kako zbog rigidnosti fiskalnih sistema pojedinih zemalja tako i činjenice da su efekti fiskalnih mera bili neutralisani merama drugih segmenata ekonomske politike. Ove mere su prvenstveno bile usmerene na intenzivnije zapošljavanje, intenziviranje privrednih kretanja, i socio-političke mere.

Pojedini autori pri tretiranju fiskalne politike obuhvataju daleko širi spektar efekata na makroekonomskom i mikroekonomskom planu. Prvenstveno je reč o tzv. efektima stimulacije, putem kojih se može bitno utjecati na obim i strukturu ponude. Ovo se naročito odnosi na zemlje u razvoju.

Što se tiče granice između fiskalne i monetarne politike, kao i sinhronizovanosti fiskalnih i monetarnih akcija, neophodno je istaći da su ova pitanja u uskoj vezi sa inkorporiranjem fiskalnih akcija u mere opće ekonomske politike zemlje. Utvrđivanje realnog dometa fiskalne politike u okvirima ekonomske politike zahteva i prvom redu razmatranje odnosa fiskalne i monetarne politike kao mera jedinstvene finansijske politike zemlje.

Za razliku od ranijeg shvatanja, iskustva iz novijeg perioda, a naročito perioda krize 30-tih godina su pokazala da mere iz sfere monetarne politike nemaju punu efikasnost u savlađivanju teškoća, koje su pratile ova zbivanja. Iskustva iz velike svetske ekonomske krize su ukazala na nekompletnost mera iz sfere monetarne politike u savladavanju posledica krize. I u postkriznom periodu nesavršenost monetarnih akcija dolazila je takođe do izražaja, tako da je sve ovo upućivalo na potrebu koordinirane i sinhronizovane akcije mera monetarne i fiskalne politike, a često i u kombinaciji sa merama administrativne prirode.

Krajem 50-tih godina monetarna politika ponovo nije pokazala adekvatne rezultate u suzbijanju dosta umerenih stopa inflacije, koje su u tom periodu dolazile do izražaja u razvijenim zemljama Zapada. U takvoj situaciji se veći značaj počinje pridavati diskrecionim fiskalnim merama. Nasuprot tome, u 70-tim godinama XX veka težište se počinje ponovo stavljati na monetarne akcije, dok se fiskalne mere koriste u nedovoljnom obimu.

Očigledno je neprihvatljiva apsolutizacija monetarne politike, tako isto i prenaglašavanje značaja fiskalnih akcija. Kombinovanjem instrumenata iz jedne i druge sfere postižu se daleko prihvatljiviji efekti. Mada su mere monetarne i fiskalne politike međusobno komplementarne po svom karakteru i dejstvu, njihovo međusobno usklađivanje nije lagano niti jednostavno.

Ne negirajući značenje političkih momenata pri reguliranju kombinacije mera monetarne i fiskalne politike, fiskalnoj politici treba dati primat u sledećim slučajevima:
•fiskalna politika pokazuje efikasnije delovanje na nivo potrošnje nego na reguliranje investicija, dok je kod monetarne politike efekat obrnut;
•fiskalna politika deluje efikasnije na regulisanje fiskalne potrošnje na domaćem tržištu;
•u prevladavanju depresije fiskalna politika je efikasnija od monetarne koja pokazuje veću efikasnost u savlađivanju inflatornog buma.

U suvremenim uslovima koordiniranim korištenjem mera monetarne i fiskalne politike se postižu znatno povoljniji efekti i stoga ovom kompromisnom rešenju treba ipak dati primat. Efikasnost primene ovih mera uzetih u celini i odvojeno, zavisi ne samo od mera finansijske politike koje se provode, već od karakteristika trenutka kao i specifičnosti razvoja svake zemlje.

Sadržaj
UVOD 3
1.1 Javni sektor 5
1.1.1 Pojam i razvoj javnog sektora 5
1.1.2 Ciljevi javnog sektora 7
1.2 Državni izdaci 7
1.2.1 Budžetski deficit i budžetski suficit 10
1.3 Porezi 11
1.3.1 Klasifikacija poreza 12
1.3.2 Porez na dodatu vrednost 13
1.4 Javni dug 14
2 ZAKLJUČAK 16
3 LITERATURA 18