Finansijsko izveštavanje u sportskom biznisu – F.K Barselona

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,097
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Finansijsko izveštavanje u sportskom biznisu – F.K Barselona
Finansijski izvještaj je finalni proizvod računovodstvenog procesa i osnovni izvor finansijskih informacija. Cilj finansijskog izvještaja je da obezbedi informacije o finansijskom položaju, performansu i promenama u finansijskom položaju sportske organizacije koje su korisne širokom krugu korisnika u donošenju ekonomskih odluka. Na osnovu finansijskih izveštaja može se oceniti i rad sportske administracije i njihova uspešnost u radu. Finansijski izveštaj uglavnom sadrži tri sledeće kmponente: bilans stanja, bilans uspeha (račun dobiti i gubitka), izveštaj o finansijskim tokovima.

Bilans stanja (balance sheet) prikazuje stanje sredstava i izvora sredstava u određenom trenutku. Sredstva predstavljaju imovinu sportske organizacije prikazanu u aktivi Bilansa stanja, koja se dalje klasifikuje na stalna sredstva i obrtna sredstva. Izvori sredstava, s druge strane, predstavljaju potraživanja prema imovini preduzeća predstavljena u pasivi bilansa stanja, a čine ih obaveze i vlasnički kapital. U Bilansu stanja, ukupna imovina je jednaka ukupnim obavezama uvećanim za vlastiti kapital, što predstavlja osnovni računovodstveni identitet koji podrazumeva da svako sredstvo u aktivi mora imati određeni izvor u pasivi. U skladu s tim, vlastiti kapital predstavlja razliku između ukupne imovine i ukupnih obaveza preduzeća.

Ukupna aktiva = Obaveze + Vlasnički kapital

Bilans uspeha (income statement) predstavlja ostvarene prihode ili rashode i finansijski rezultat određenog vremenskog perioda, vremenski period obračunavanja može biti mesečni, kvartalni (tromesečni), šestomesečni, godišnji. Za razliku od Bilansa stanja, Bilans uspeha prikazuje profitabilnost poslovanja preduzeća za određeni vremenski period.

Prodaja (prihod) - Troškovi = Profit

Izveštaj o finansijskim tokovima (statement of cash flows) pruža informacije o prilivima i odlivima gotovine u obračunskom periodu po poslovnim aktivnostima, aktivnostima investiranja i finansiranja. Zajedno sa informacijama Bilansa stanja i Bilansa uspeha omogućavaju potpuniju analizu finansijskog položaja i zarađivačke sposobnosti preduzeća.

Informacije iz finansijskog izveštaja se mogu koristiti za izračunavanje finansijskog pokazatelja (financial ratios) koji pruža uvid u stanje poslovanja. Finansijski pokazatelj se uglavnom fokusira na sledeće komponente: likvidnost, aktiva, finansijka moć, profitabilnost, vrednost organizacije (firme). Za pripremu budžeta i finansijsko planiranje, poslovanje treba da prati redosledni (sekvencijalni) proces. Proces pripreme budžeta i finansijskog planiranja obuhvata sledeće korake: prikupljanje informacija, predviđanje prodaje, projektovanje dobiti i gubitka, upoređivanje sa industrijskom normom, utvrđivanje potrebnog kapitala.

Da bi postigla uspeh u svom poslovanju, sportska administracija (direktori, menadžeri, zaposleni) moraju da znaju kako da analiziraju finansijske izveštaje, takođe moraju i da razvijaju veštinu finansijskog predviđanja i planiranja. Analiziranjem finansijskog izveštaja smanjuje se potreba za nagađanjem i intuicijom, i umanjuje nesigurnost pri donošenju odluka. Potreba za razumevanjem informacija koje su sadržane u finansijskim izveštajima je ključna u cilju projektovanja budućeg profita i razvoja sportske organizacije.

Organizacija svakog kluba, pa tako i F.C Barselona je glavno sredstvo ostvarivanja njegovih ciljeva. Ukoliko je osnovni cilj kluba - postizanje standardnih poslovnih performansi (karakteristika rada i poslovanja), utoliko ocena efikasnosti njegove organizacije ili njegova organizaciona dijagnostika, zahteva oslonac na ekonomsku (finansijsku) analizu. Finansijska analiza obuhvata:
1. Pretvaranje podataka u stope i procente koji pokazuju relacije i trendove i
2. Poređenje relacija i trendova sa standardima radnih karakteristika.

Najčešće korišćene tehnike konverzije podataka u oblik primeren ovim analitičkim ciljevima su:
1. promene novčanih iznosa i procenata, i
2. stope.

Promene iznosa i procenta mere stepen promena iz godine u godinu (tzv. horizontalna analiza). Ključni indikatori ovih promena odnose se na obim realizacije (prihoda od prodaje usluga), dohodak, tekuće obaveze, i obrtni kapital (working capital). Od posebnog značaja je analiza obrtnog kapitala od kog zavisi solventnost organizacije (sposobnost plaćanja dospelih obaveza). Stope mere odnos neke posebne finansijske veličine i odgovarajućeg značajnog totala (na primer, udeo različitih izvora prihoda u ukupnom prihodu organizacije) ili izražavaju specifične odnose iz bilansa ili obračuna dohotka (ova druga vrsta stopa su tzv. finansijske stope). Organizaciona dijagnostika se obično, oslanja na izračunavanje četiri vrste finansijskih stopa, to su:
• Stope profitabilnosti (rentabilnosti)
• Likvidnosti
• Zaduženosti
• Aktivnosti

Stope profitabilnosti i rentabiliteta su posebno važne jer omogućuju dijagnozu konkurentskog položaja organizacije na tržištu odnosno njene dohodovne (akumulativne) sposobnosti.
• Marža bruto prifita: MBP = (ukupan prihod - Troškovi dodatnih usluga) / Ukupan prihod
• Marža neto profita: MNP = Neto profit nakon poreza / Ukupan prihod

Stope likvidnosti i stope zaduženosti pokazuju sposobnost uprave organizacije da udovolji svojim kratkoročnim planskim obavezama odnosno sposobnost za otplatu dugoročnih obaveza prema vlasnicima i kreditorima. Stope aktivnosti ili obrta pokazuju kako se upravlja glavnim poslovnim operacijama organizacije: kolika je efikasnost korišćenja uloženih sredstava u generisanju ukupnog prihoda, kolika je brzina korišćenja zaliha, kao i brzina naplate potraživanja.
• Obrt sredstava = Ukupan prihod / Ukupna sredstva
• Obrt zaliha = Troškovi realizovanih usluga / Prosečne zalihe

Sve navedene procedure finansijske analize oslanjaju se na računavodstvene izvore informacija. Potreban je oprez prema kvalitetu, ažurnosti, stepenu verifikacije tih izvora.

1.12.1 Finansijski izveštaj F.C Barselona za 2009
FK Barselona: Ekonomska situacija je veoma čvrsta. Prihod je povećan već petu godinu za redom i ponovo je ostvarena dobit. Finansijski potpredsednik je opisao konačni finansijski obračun kao "odličan". Prihod je porastao i trenutno je 308,8 miliona €, dok su troškovi povećani na 297,6 miliona €. Drugim rečima, finansijska godina 2008/09 zatvorena je na plusu od 16,1 miliona € sa profitom od 10,1 miliona €.

Dve oblasti u kojima je porast prihoda najznačajniji su: mediji, odnosno prodaja prava na prenos medijima, gde je registrovano povećanje na 9,5 miliona € i prihodi od stadiona povećanje od 7,3 miliona €. Prihod od članova kluba je porastao za milion €, uz 6.365 novih članova.

U toku fiskalne 2009. godine, došlo je do smanjenja dugova, kao i povećanja sopstvenih sredstava kluba. Tokom prošle sezone Barselona je vratila 26 miliona € duga, čime je smanjen dug sa 39,8 miliona na 13,6 miliona € i u planu je da se svi dugovi bankama i poveriocima izmire do oktobra 2010.

Barselona sada ima 12,7 miliona € sopstvenih sredstava. U pet godina upravljanja ove administracije, generisali su ukupno 88 miliona €, sa 75,3 miliona € dugova, na 12,7 miliona € profita.

Barselona danas ima više sredstava sa više vrednosti nego ikada ranije u svojoj istoriji. Poseduje 1.133.408 kvadratnih metara. Uloženo je 80,6 miliona € u imovinu tokom poslednjih 5 godina.

1.12.2 Analiza profitabilnosti

Primarnom analizom odnosa smatra se analiza profitabilnosti u kojoj su dve mere i to: profitna marža i povrat na investirano. U menadžerskoj praksi najviše upotrebljavana mera profitablinosti je indikator marže dobitka ili profitne marže, koji sew dobija iz odnosa izmedju dobitka i prihoda od prodaje:

Profitna marža = Dobitak/prihodi od prodaje

Prezentirani indikator pokazuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnog uradjenog posla,pojedinačni posao u zavisnosti od toga koje se kategorije dobika i prihoda primenjuju u indikatoru.
Polazeći od navedenog razlikuju se:
3. bruto profitna marža,
4. profitna marža preoporezivanja,
5. neto profitna marža i
6. marža neto preostalog profita.


1.12.3 Specifični pokazatelji finansijskog uspeha F.C Barselona
Za kalkulaciju finansijskih stopa potrebno je sačinjavanje bilansa. Odsustvo ovog fmansijskog dokumenta u većini sportskih organizacija uslovljava da se takvi pokazatelji izračunavaju na osnovu podataka koje sadrže finansijski izveštaji o rezultatima poslovanja (prihodima i rashodima). To se može postići praćenjem neto finansijskih rezultata poslovanja (deficit ili suficit), strukture rashoda i prihoda, kao i definisanjem finansijskih stopa koje omogućuju nadzor nad promenama i apsolutnim vrednostima važnih finansijskih kategorija, na primer, kretanja plata i socijalnih doprinosa, i sl.

Andref (1980) je definisao stope pokrivanja rashoda prihodima, koje omogućuju vrednovanje postizanja najvažnijih ciljeva finansijskog menadžmenta sportskih klubova.

Prva finansijska stopa prati da li klub uspeva da pokrije svoje funkcionalne rashode sredstvima koje uglavnom kontroliše klubski menadžment. Ova stopa se izračunava na osnovu podataka koje sadrži izveštaj o rezultatima poslovanja.
• Stopa 1 = sopstveni prihodi / funkcionalni rashodi

Druga stopa prati do koje mere okruženje kluba (država, lokalna zajednica/ opština, aktivno članstvo, pomažuće članstvo, sportski pokret, i privatne firme - sponzori) podržavaju i olakšavaju egzistenciju kluba.
• Stopa 2 = spoljašnji prihodi / strukturni rashodi

Treća stopa daje približno vrednovanje "produktivnosti" igrača, trenera i osoblja kluba, i u kojoj meri su klub i igrači nagrađeni.
• Stopa 3 = prihodi sportskih takmičenja / nagrađivanje

Četvrta stopa ukazuje na rentabilnost sportskih aktivnosti koje je klub organizovao ili u kojima je učestvovao.
• Stopa 4 = prihodi sportskih aktivnosti / (nagrađivanje + rashodi sportske delatnosti)

Peta stopa prati da li su odnosi države i lokalnih zajednica sa klubom u plusu ili podbačaju.
• Stopa 5 = javne dotacije / porezi, doprinosi i takse

Na kvalitet finansijskog menadžmenta delimično takođe ukazuje procent koji pokazuje udeo troškova uprave u ukupnim rashodima.
• Stopa 6 = troškovi uprave / ukupni rashodi

Važan je pokazelj finansijskog položaja glavne/ sportske delatnosti kluba koji otkriva odnos prihoda osnovne - sportske delatnosti kluba prema ukupnim dopunskim prihodima.
• Stopa 7 = ukupni prihodi glavne delatnosti / ukupni dopunski prihod


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
06:44 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Informacione tehnologije u biznisu Vesnica 0 1,996 10-05-2010 10:09 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Funkcije menadžmenta i poslovna etika u preduzetničkom biznisu Vesnica 0 2,426 10-05-2010 12:44 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Finansijsko planiranje Vesnica 0 2,545 10-05-2010 12:32 AM
zadnja poruka: Vesnica
  FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE I PROGRAMIRANJE derrick 0 2,766 19-01-2010 05:52 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: