Finansijska revizija javnog sektora

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Finansijska revizija javnog sektora
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad.
Javni sektor prolazi kroz značajne promene što je posledica privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Razliku između privatnog i javnog sektora su suzile reforme novog javnog menadžmenta. Računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenja godišnjeg izveštavanja i sl. Računovodstvo se pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada. Razvijanje nove prakse i procedure za upravljanje javnim sektorom je jedan od uslova da bi se vlada učinila odgovornom. Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda( IPSAS ) za javni sektor koji treba da omoguće poređenje između različitih vlada, u različitim delovima sveta, je jedan od mogućih pristupa. IPSAS nisu svemogući ali mogu podržati na odgovarajući način promenu menadžmenta u javnom sektoru i poboljšati predstojeću praksu pa tako stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora.
Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava koji imaju specifičan položaj u ostvarenju svojih funkcija, isto tako i specifične probleme koji ih pogađaju i sa kojima moraju da se bore. Javna preduzeća deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i jedinice lokalne samouprave.
Posledice svih nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju odnosno u pozicioniranju imovine, obaveza i kapitala, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka najjasnije se iskazuju u njihovim bilansima. Za sve one koji imaju izražen interes u javnim preduzećima problem su neistiniti i neobjektivni finansijsko računovodstveni iskazi. Revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima veliki značaj u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećima kao i u inplementaciji novog javnog menadžmenta. Ubrzanje procesa privatizacije i jačanje njegove transparentnosti predstavlja najbrži način da se privuku strane investicije u većem obimu. Među mnogobrojnim prioritetima Razvojne strategije kod nas, je ubrzanje procesa privatizacije kao i jačanje njegove transparentnosti, a koja bi predstavljala najbrži i najlakši način za privlačenje stranih investicija, koje su nam neophodne zbog povećanja zaposlenosti, tehnološke modernizacije industrije sa ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu.
Međutim zbog neatraktivnog poslovnog ambijenta država je u ponižavajuće visokom obimu zavisna od međunarodne pomoći. Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u relativno kratkom roku, kada bi za to postojala politička volja. S obzirom da je kod nas štednja još uvek na niskom nivou, strane investicije su praktično, jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Direktne strane investicije tipa „green field“ su veoma poželjne, ali ovih investicija neće biti sve dok se sistemski ne reše pitanja finansiranja i kvaliteta investicionih projekata i dok se ne preuredi zakonska regulativa tako da postane prijateljski orijentisana prema stranim investitorima.
Javni fondovi se prečesto zloupotrebljavaju, a u njima su ogromne sume novca poreskih obveznika, funkcija finansijske revizije je proširena sa analize načina na koji država i njene institucije troše novac poreskih obveznika, na analizu poslovanja javnih kompanija.

SAVREMENI PROBLEMI MENADŽMENTA U JAVNOM SEKTORU

Javna preduzeća imaju poseban značaj , pre svega jer predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja, u obavljanju svoje delatnosti imaju odgovornost kako prema javnosti tako i pema osnivaču. Javno preduzeće ima posebnu odgovornost kada je u pitanju informisanje javnosti o radu i poslovanju preduzeća. S obzirom da, ukoliko se obavljanje delatnosti javnog preduzeća odvija na neadekvatan način, to izaziva nezadovljstvo kod građana, jasno je zbog čega je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o poslovanju preduzeća.

Elemantarne osobenosti javnog preduzeća

Između javnih preduzeća prisutne su brojne razlike i to u različitim zemljama, različitim delatnostima i granama u okviru pojedinačnih zemalja kao i u različitim vremenskim periodima.
Te razlike utiču na vrste i institucionalne oblike javnih preduzeća, na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu, na instrumente kojim se reguiše njihovo funkcionisanje kao i na njihovu ekonomsku efikasnost.
Javno preduzeće bi se generalno moglo definisati kao preduzeće formirano sa osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave kao njihov osnivač, vrši u celosti ili delimično ulogu „preduzetnika“.
Delatnosti od opšteg interesa su delatnosti koje su određene zakonom u sledećim oblastima: proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog tečnog gasa; promet nafte i derivata nafte; železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapređivanje dobara od opšteg interesa i komunalne delatnosti. Pored navedenog tu se ubrajau i delatnosti od strateškog značaja za državu, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.
Zajedničke karakteristike javnih preduzeća su: obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeća, definisnih određenim zakonskim odredbama čine: obezbeđenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga, stalni razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od javnog interesa, obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti i realizovanje ostalih zakonom utvrđenih interesa.
Svi ciljevi zbog kojih se javno preduzeće osniva i posluje su istog značaja i važnost nekog cilja ne bi se smela favorizobvati u odnosu na ostale postavljene ciljeve.
Međutim prioritet bi se trebao dati trajnom obavljanju delatnosti od opšteg interesa i urednom zadovoljavanju potreba korisnika proizvoda i usluga.
Javna preduzeća dobit stiču u specifičnim uslovima, jer svoje poslovne prihode ne mogu ostvariti slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga bez predhodno dobijene saglasnosti od osnivača. Dobit se ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem cene proizvoda i usluga a pri tome se vodi računa o kupovnoj snazi stanovništva kao krajnjeg korisnika.
Kod javnih preduzeća su iz ovih razloga poslovni rashodi veći od poslovnih prihoda tako da se negativna razlika pokriva subvencionisanjem iz budžeta ili ostalih izvora. Svojim poslovanjem i radom javna preduzeća daju logističku podršku poslovanju ostalih preduzeća njihovo postojanje je sasvim opravdano.
Što se zakonske regulative tiče nema posebnih zakonskih odredbi koje uređuju finansijsko izveštavanje javnih preduzeća. Pošto je njihov zadatak odgovoran u obavljanu delatnosti zbog koje su i osnovana postoji određena specifičnost poslovnog informisanja javnih preduzeća.
Prva specifičnost poslovnog informisanja javnog preduzeća se odnosi na činjenicu da je javnost najveći i najvažniji korisnik tih informacija, što znači da kod javnih preduzeća treba da postoji znatno veći stepen odgovornosti za informacije koje prezentuju u finansijsko računovodstvenim iskazima.
Druga specifičnost je da se kod javnih preduzeća informacije iz računovodstveno finansijskih iskaza, javnosti moraju oprezentovati na odgovarajući način i blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne klime u javnosti o tome da su preduzeće, uz saglsnost osnivača, moralo odlučiti i na preduzimanje nekih nepopularnih rešenja.
Poslednja specifičnost se odnosi na činjenicu da bi javna preduzeća trebala da daju podatke o realizaciji plana zaštite životne sredine. Javnost je zainteresovana da sazna da li je obavljanjem neke od delatnostiugrožena životna okolina, pa ako jeste šta se preduzima da bi se negativne posledice otklonile ili ublažile.
Neistinit i neobjektivan prikaz finansijskog statusa i rezultata koji javno preduzeće ostvaruje, je posledica neistinitog i neobjektivnog prikaza u bilansima javnih preduzeća, što je problem za sve one koji imaju izražene i definisane interese u javnom preduzeću. Iz trih razloga posebna odgovornost leži na nezavisnoj, ekspertskoj reviziji finansijsko računovodstvenih izveštaja javnih preduzeća bez koje se ne može na zadovoljavajući način upravljati javnim preduzećem.

„Augijev sindrom“ – najmanji zajednički imenilac naših javnih preduzeća

Pre svega, potrebno je dati kratko objašnjenje gore navedene aluzije - Augijeva štala, koja predstavlja sinonim za mučan i neprijatan posao oko dovođenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano.
Zavisnost od uvoza nafte i nagli rast cena, koštala je Evropsku Uniju ogromnog dela njenog potencijala za rast u peridu od 1974. do 1981. godine. Ova dešavanja su dovela do velike nezaposlenosti, ozbiljnih ograničenja u platnom bilansu i finansiranju recesije.
U tadašnjoj Jugoslaviji uopšte se nije reagovalo na skok cena nafte, koji je politički tumačen kao „pravedna stvar Arapa“, a kada su izdaci za uvoz postali enormno visoki i neizdrživi uvedene su restrikcije u potrošnji.
Zemlje EU su iz korena izmenile pristup energiji, od shvatanja do konkretnih mera ekonomske i energetske politike. Prvo je intervenisala država, a zatim su usledile analize potrošnje i programi i akcije štednje i racionalizacije da bi se, posle toga uz strategijsko menjanje strukture industrije, a što podrazumeva izbacivanje gutača energije i uvođenje novih tehnologija, proizvodnja i potrošnja energije prepustila tržištu, ponudi i tražnji odnosno ekonomskim zakonitostima.
Sličan put na našim prostorima, u rešavanju nastalih problema, nije bilo moguće proći, jer u ukupnoj privrednoj politici gotovo da nije bilo tržišnih elemenata. Pitanje koje se nametnulo, odnosilo se na dalji odnos prema elektroprivrednom sistemu, i odluci, da li je ovaj sistem potrebno zadržati, kao snabdevača privrede i građana električnom energijom, uz ogromne gubitke. Druga opcija bila bi transformacija ovog sistema u profitabilno preduzeće.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:38 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Revizija troškova na primjeru preduzeća Maja 0 1,934 02-02-2012 12:42 PM
zadnja poruka: Maja
  Revizija na primeru d.d Sarajevo Maja 0 1,687 02-02-2012 12:38 PM
zadnja poruka: Maja
  Ekonomsko finansijska analiza u trgovinskom preduzeću ptp „ni-com“ derrick 0 1,418 12-01-2012 03:01 AM
zadnja poruka: derrick
  Krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja Dzemala 0 1,939 22-06-2010 03:51 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Revizija potrazivanja Vesnica 0 2,318 13-05-2010 01:53 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: