Finansijska kriza i njen uticaj na tržište kapitala Crne Gore

Međunarodna finansijska kriza, koja se reflektuje kroz pad interesovanja za poslovanje na tržištu kapitala, povlačenje investicija i depozita iz Crne Gore, smanjenje kreditne aktivnosti banaka i izraženu neizvjesnost od „nepoznatog“ – dužina trajanja i obuhvata krize, utiče na fokus aktivnosti Komisije i usmeravanje raspoloživog stručnog i tehničkog potencijala Komisije na aktivnosti koji treba da pomognu u daljem razvoju tržišta kapitala, prevazilaženju straha investitora i povećanju privrednih aktivnosti u celini.
Iz mnoštva kretanja i trendova koji su uticali na razmere sadašnje globalne krize finansijskog sektora, nekoliko od njih je moguće izdvojiti kao osnovne.
Sa makroekonomskog aspekta, dešava se preraspodela svetskog bogatstva, rastu prerađivački centri Kina i indija, takođe rastu energetski centri Rusija i Bliski istok, dok zemlje razvijenog kapitalizma razvijaju industriju intelektualnih usluga, odnosno sve više dodatne vrednosti se stvara u sferi intelektualnih i ostalih specijalističkih usluga.
Sadašnja globalna finansijska kriza je nastala u finansijskom sektoru i onda se prenela na realni sektor, za razliku od ranijih velikih kriza koje su nastajale u realnom sektoru. Finansijski sektor je krvotok jedne ekonomije. Kad je krvotok bolestan, ni drugi delovi sistema ne mogu da se razvijaju već i oni zapadaju u krizu.
Sa mikroekonomskog aspekta, ovo je kriza poverenja u bankarski sektor, izazvana njegovom netransparentnošću.