Finansijska funkcija u preduzecu

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

1.FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZECU

Sa aspekta teorije sistema preduzeće se može objasniti kao organizacini sistem sa svim njegovim karakteristikama. To znači, da se preduzeće da opisati kao otvoren, dinamicki, stohastički i ciljno usmeren poslovni sistem.
Za nesmetano odvijanje poslovnog procesa je najvažnija stabilnost poslovnog sistema. aNa stabilnost poslovnog sistema najčešće najveći uticaj ima prisutnost konflikta između ciljeva pojedinih podsistema poslovnog sistemaa.
Zbog toga poslovni sistem treba da uskladi ciljeve pojedinih podsistema u sinergijsku celinu, i na taj način onemoguci negativne tendencije konfliktnih ciljeva, koji se, ako su neusklađeni, negativno odražavaju na stabilnost sistema kao celine.
Savremeno preduzece predstavlja manje ili vise složenu drustveno-ekonomsku kategoriju sa definisanim ekonomskim ciljevima i zadatcima.
Preduzeće je, prema tome, složen poslovni sistem čiji je osnovni cilj i zadatak obavljanje određenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije kao dela integralne društvene reprodukcije.
Preduzeće je složen poslovni sistem, jer se unutar njegove individualne reprodukcije izvršava složen privredni zadatak, u vezi s tim i unutrašnja podela rada.
U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati sledeća tri podsistema: izvođački, informacioni i upravljački.
U izvođačkom podsistemu obavljaju se osnovne poslovne funkcije: kadrovska, nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska.
Informacioni podsistem obuhvata informacione funkcije koje se onose na procesiranje podataka o budućnosti, o prošlosti, kao i kontrolu i analizu podataka.
Upravljački podsistem obuhvata sledeće funkcije: planiranje proizvodnih procesa, organizaciju i kontrolu izvršenja peoizvodnih zadataka.
Integrani zadatak preduzeća se ostvaruje putem jednog funkcionalno-organizacionog mehanizma, koji se kao celina naziva složeni dinamički poslovni sistem.
Preduzeće je složen dinamički sistem i svaka funkcija sa svojom unutrašnjom organizacijom i tehničkim instumentima predstavlja deo tog složenog poslovnog sistema, pa se može amatrati posebnim prostim, ili manje složenim sistemom ( odnosno podsistemom).

FINANSIJSKA FUNKCIJA KAO PODSISTEM POSLOVNOG SISTEMA (PREDUZEĆA)

Finansijska funkcija svestrano je ukljucena u okviru procesa individualne reprodukcije, u delovanje svih ostalih funkcija.
Sa stanovišta organizacije, proces reprodukcije započinje nabavkom, a završava se prodajom. Početna i završna faza su u novčanom obliku, a novac je trebalo pribaviti ili imati , a takođe pod izvesnim uslovima i vraćati. Preoblikovanje novca u procesu reprodukcije vrši se cirkulacijom sredstava dok je problem nabavke posedovanja i vraćanja novca iz domena finansijskih odnosa.
Centralna kategorija finansijske funkcije je novac u svim njegovim osnovnim ulogama: melila vrednosti, posrednika razmene, platežnog sredstva, čuvara vrednosti, i raspodelioca društvenog proizvoda.
Dakle finansijski odnosi jesu odnosi između ljudi, organizacija i drištva koji proističu iz značaja novca u svim njegovim nabrojanim ulogama.
Kada su u pitanju pojedine faze procesa individualne reprodukcije, onda se novac javlja u pomenutim funkcijama:
a) u fazi pribavljanja pojedinih faktora poslovno-proizvodnog procesa novac dejstvuje u obe svoje funkcije. On je merilo vrednosti pri kalkulaciji izvršenih nabavki, a istovremeno je i sredstvo plaćanja u smislu novčanog izmirivanja ugovorenih kupoprodajnih obaveza prema dobavljačima.
b) U fazi proizvodnje novac uglavnom funkcioniše kao merilo vrednosti pri utvrđivanju vrednosti troškova u proizvodnji i pri kvantificiranju vrednosti rezultata proizvodnje.
c) U fazi prodaje (razmene) novac ima, takođe, dvostruku funkciju: kao merilo vrednosti pri vođenju i definisanju – kalkulaciji cena sopstvenih proizvoda i usluga, i kao sredstvo plaćanja pri naplati gorovih proizvoda i usluga od kupaca i korisnika.
d) U fazi raspodele novac isto tako dvostruko fungira kao merilo vrednosti pri utvrđivanju ostvarene bruto dobiti.
e) Kao sredstvo plaćanja pri dodeljivanju novčanih iznosa pojedinim participantima u raspodeli dobiti (podmirenje opšte i zajedničke potrošnje).

ODNOS FINANSIJSKE FUNKCIJE I OSTALIH FUNKCIJA U PREDUZEĆU

Plan je instument preko koga se uspostavlja prva faza između finansijske funkcije i komercijalne funkcije, odnosno nabavke i prodaje.
Sve veci značaj imaju informacije o raspoloživim novčanim sredstvima za nabavku, pri čemu je potrebna stalna saradnja i provera nabavne službe da l su sredstva obezbeđena za određene veće odnosno pojedinačne nabavke.
Između finansijske funkcije i nabavke treba da se ostvaruje stalna saradnja u vezi sa plaćanjem obaveza dobavljačima.
Finansijaska služba ostvaruje saradnju s nabavnom službom i u vezi sa ostvarenjem naknadnih popusta vezanih za nabavku a koji su uslovljeni obimom nabavke po količini i vrednosti.

ODNOS FINANSIJSKE FUNKCIJE I PRODAJE

Saradnja finansijske funkcije i prodaje započinje planiranjem sredstava za finansiranje zaliha gotovih proizvoda i finansiranje potreživanja od kupaca i potraživanja po robnim i potrošačkim kreditima.
Drugo značajno područje saradnje finansijske funkcije i prodaje odnosi se na praćenje naolate potraživanja za prodate proizvode, robu i usluge.
Na osnovu navedenih podataka finansijska služba prati naplatu potraživanja od kupaca, raspodeljuje naplaćeneiznose po osnovu zajedničkog proizvoda, odnosno zajedničkog prihoda, prati ostvarivanje uslova za odobravanje naknadnih popusta u vezi s prodajom proizvoda, odnosno robe, ili daje odgovarajuće informacije prodaji na osnovu kojih prodaja odobrava te popuste.
Saradnja finansijske funkcije i prodaje ostvaruje se na području informisanja prodaje o iznosima potraživanja od kupaca koji nisu naplaćeni, odnosno obezbeđeni u zakonskom roku, zatim o razlikama u stanju potraživanja od kupaca, a naročito ako te razlike potiču iz osnova nerešenih reklamacija na cenu ili druge uslove prodaje (kvalitet, oštećenje u transportu i sl.).

ODNOS FINANSIJSKE FUNKCIJE I PROIZVODNJE

Zadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi određenu vrstu proizvoda, određenog kvaliteta i količine, i uz odgovarajuće utroške živog i minulog rada, odnosno uz najmanje troškove.
Odnosi finansijske funkcije i proizvodnje realizuju se kao odnosi finansijske službe i službe proizvodnje, u zavisnosti od toga koje koje službe u okviru proizvodnje dejstvuju, odnosno koje zadatke obavljaju.
U vezi s tim treba imati u vidu da je proces organizovanja preduzeća u oblasti materijalne proizvodnje propraćen i tendencijom obrazovanjaodređenih službi u preduzeću.
Saradnja finansijske i proizvodne funkcije ostvaruje se naročito na području angažovanja obrtnih sredstava u zalihama materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i delova gotovih proizvoda.

ODNOS FINANSIJSKE I RAČUNOVODSTVENE FUNKCIJE

Razgraničenjem finansijske i računovodstvene funkcije, došlo je i do promena u njihovim odnosima. U najkraćim crtama, odnosi finansijske računovodstvene funkcije u svakodnevnom poslovanju ogledaju se u sledećem:
• Izveštaji finansijske službe o primljenim i izdatim instrumentima obezbeđivanja plaćanja služe kao podloga za knjiženje u knjigovodstvu, pa ih svakodnevno ona mora dostavljati knjigovodstvu;
• Obračuni kamata na korišćene kredite i zajmove
• Ukoliko se likvidacija ulaznih faktura vrši u finansijskoj službi, odnosno ukoliko ona vršiisplatu obaveza prema dobavljačima na osnovu fakture;
• Računovodstvene informacije i izveštaje (bilansi stanja, bilansi uspeha, stanja potraživanja od kupaca i obaveza prema dobavljačima,..);

ODNOS FINANSIJSKE I KADROVSKE FUNKCIJE

Dodirnr tačke kadrovske i finansijske funkcije nalaze se, npr. u vezi sa preduzimanjem novih investicija vezanih za proširenje kapaciteta, ili pak uvodjenja nove opreme, tehnologije i na tome zasnovanog blagovremenog obezbeđenja adekvatne kadrovske strukture.
Određene finansijske informacije o kretanju ukupnog prihoda, troškova poslovanja i dobiti u jednom proteklom vremenskom periodu mogu upućivati na potrebu za što racionalnijim korišćenjem postojećeg kadrovskog potencijala.
Kretanje produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja, putokaz je za definisanje ciljeva kadrovske politike buduceg perioda vezanih za eventualnu izmenu kadrovske strukture, rad na kontinuiranom usavršavanju kadrova i prilagođavanju radnih uslova kadrovima.

ODNOS FINANSIJSKE I MARKETING FUNKCIJE

Neophodnost praćenja i zadovoljavanja potreba, želja i ukusa postojećih i potencijalnih potrošača, na jednoj strani, kao i obezbeđivanje finansijske podloge za takvu poslovnu orijentaciju, na drugoj, osnovne su dodirne tačke marketing i finansijske funkcije.
Finansijska funkcija ima još jedan važan zadatak – da marketing funkciju usmeri u pogledu korisnika, tj. segmenta potrošača kojima treba prvenstveno da plasira svoje proizvode, odnosno usluge.

ODNOS FINANSIJSKE I DRUGIH FUNKCIJA

Tačnije, analitičko-planska funkcija daje finansijskoj funkciji potrebne informacije o planovima razvoja i tekućoj aktivnosti, te ove dve funkcije međusobno sarađuju u fazi sastavljanja planova.
Finansijaka funkcija ima uspostavljene odnose sa funkcijom istraživanja i razvoja. Reč je o saradnji pri izradi predloga srednjoročnog i godišnjeg plana razvoja i utvrđivanja mogućnosti ulaganja.
Sa funkcijom za opšte i pravne poslove, koja priprema materijale za organe upravljanja, stara se za sprovođenje odluka organa upravljanja i poslovnih ugovora, finansijska funkcija sarađuje i održava stalnu vezu preko poslova prinudne naplate potraživanja, regulisanja materijalno-finansijskog poslovanja itd.

4.Finansijska politika preduzeća

Predstavlja kompleksnu aktivnost koja se na području finansijkog poslovanja sprovodi u odredjenom vremenu koristeći se odredjenim metodama, principima i sredstvima, a sve to u cilju ostvarenja najpovoljnijih efekata u oblasti finansijskog poslovanja preduzeća. Samim tim koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike dugoročnog i srednjoročnog delovanja finansijskog poslovnog sistema kao dela složenog dinamičkog sistema naziva se finansijskom politikom.
Suština problematike finansijske politike je u sledećem:
otkrivanje i fiksiranje postojećih i potencijalnih problema finansijskog karaktera koji objektivno mogu da ometaju realizaciju planiranih finansijskih konstrukcija u budućem poslovanju organizacije.
sistemsko proučavanje karaktera finksiranih problema, istraživanje mogućih puteva za njihovo pravovremeno rešavanje i predlaganje metoda i mera za njihovo otklanjanje u svrhu optimalne realizacije svih planiranih finansijskih konstrukcija i operacija, kao značajnih komponenata efikasne realizacije kompleksne poslovne politike organizacije.
Složenost i klasifikacija finansijske politike
Širok dijapazon finansijskih poslova i problema implicira i širok domen finansijske politike. Zbog toga moraju da se koncipiraju brojne parcijalne finansijske politike.
Sobzirom na osnovna područja delovanja finansijske politike može se govoriti o:
politici pribavljanja finansijskih sredstava,
politici finansiranja proste i proširene reprodukcije,
politici plasmana finansijskih sredstava,
politici zajedničkih ulaganja,
politici stvaranja finansijskih rezervi,
politici finansiranja obrazovanja kadrova,
politici utvrđivanja i raspodele ukupnog prihoda i dobiti,
politici likvidnosti,
politici poslovanja na finansijskom tržištu i
politici finansijske stabilnosti.
Sve ove parcijalne finansijske politike su delovi integralne finansijske politike preduzeća. Izmedju njih deluje zakon povretne sprege tako da vrlo često parcijalne politike dimenzionišu i struktuiraju integralnu finansijsku politiku i obratno.
Finansijska politika se može podeliti prema:
vremensko-genetičkom aspektu na: politiku finansiranja, investicionu politiku, tekuću finansijsku politiku i prema nekim autorima možemo dodati politiku osnivanja.
vremenskom aspektu na: dugoročnu politiku strukture i kratkoročnu politiku likvidnosti.
zadacima finansijske funkcije na: politiku nabavke, politiku upotrbe, politiku upravljnja kapitalom.
Na osnovu kriterijuma dinamičnosti moguća je klasifikacija finansijske politike na osnovnu, tekuću i razvojnu finansijsku politiku.
Faktori finansijske politike
Posebno područje problematike finansijske politike jesu faktori finansijske politike. Njihovo nepoznavanje može da uslovi sasvim pogrešno i nerealno koncipiranje osnovnih pravaca i aspekata finansijske politike.Sve relevantne faktore ove politike možemo podeliti na interne i eksterne.
Interni faktori finansijske politike su oni koji se nalaze i objektivno deluju u samom preduzeću. Najvažniji su:
usvojena globalna poslovna politika,
usvojen plan i program dugoročnog i srednjoročnog razvoja,
stepen korišćenja kapaciteta,
kvalifikovna struktura zaposlenih,
politika internih cena
stepen likvidnosti i zaduženosti i td.
Eksterni faktori su oni koji paralelno sa internim egzistiraju i zakonomerno deluju u uzem i sirem društvenom i privrednom okruženju, a veoma utiču na realnost i konzistentnost koncepta finansijske politike. Najvažniji su: