Filozofija egzistencijalizma kod Žan-Pol Sartra

U svom čuvenom manifestu pod naslovom „Egzistencijalizam je humanizam“ koji je napisan 1945, posle ratnih iskustava, Sartr pokušava da predstavi osnovne smernice svog filozofskog sistema. I pored činjenice da je u svojim kasnijim radovima on svoju filozofiju i metafiziku stalno preocenjivao i menjao, ovo delo ipak ostaje njegov fundamentalni doprinos i egzistencijalistička biblija. Osnovni postulati su da je egzistencijalizam ateistička filozofija. To znači da Bog ne postojі, ali da postoji bar jedno biće kod koga egzistencija prethodi esenciji. Sartr smatra da čovek najpre egzistira, susreće sebe, »iskrsava u svetu, a potom i sebe definise«. Čovek zapravo nije nista nega ono sto od sebe čini. Egzistencijа se ne svodi na idejе, ona se ne da izrazlti; možemo је samo evocirati preko nekog zamišljenog predmeta; tada treba ponovo shvatiti njeno izbijanjе, obrtanjе, protivurečnost. Sartr smatra da je ovo prvi postulat egzistencijalizma i dopunjuje ga refleksijоm da je čovek najpre proјekt koji sebe subjektivno živi (čovek је najpre ono što је projektovao da bude).

U »Biću i ništavilu« Sartr još više potkrepljuje koncept egzistencijalizma iz koga se mora izvući ono zamiš1jenom crticom spojeno ništavilo, naime, ono nista-prisutno u 1јuskom biću. Ljudsko biće nijе stvar među drugim stvarima. Stvari određuju jedna drugu. Međutim, čovek sam sebe određuje. On оdlučuје, to je još približnija konstataciја, hoće 1i i1i neće sam sebi da dopusti da uđe u neke granice, da bude pod uticajеm bilo instinkata i1i nagona, bilo razloga і smisla koji ga naprosto vuku u život. Prema Sartru svako ljudsko biće je praznina za sebe i živi u privatnom univrzumu. »Svako od nas, razmisljа о ključu jer je svako u svojoj ćeliji«. Čovekova osnovna iskustva su, prema Sartru, načini na koje oseća praz-ninu: stid, zbunjenost, nesigurnost, nedostatak samopouzdan а, jednom rečju: svest. Sve što covek učini usmereno je na to da se pobegne od tragične samosvesto o praznini. Međusobni odnosl su pre svega predmet sukoba jer se praznina ne može nadvladati, а destruktivni nagon je za Sartra pokušaj da se doživi sopstvena sloboda, da se bude činilac, а ne žrtva.

UVOD 3
1.1 Filozofija egzistencijalizma kod Žan-Pol Sartra 4
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11