Fidija-likovno-maturski

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
zekan Nije na vezi
Senior Member
****

Poruka: 255
Pridružen: Sep 2010
Poruka: #1
Fidija-likovno-maturski
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz likovnog.

Umetnost drevne Grčke je umetnost koja je nastala na mestu koje su nastanjivali Grci u periodu od 9. veka pne. do 1. veka.
Umetnost je jedna od tekovina koja je proslavila staru Grčku. Grci su voleli razne vrste umetnosti. Njihove građevine, skulpture, vaze i drugi umetnički predmeti i danas zadivljuju čitav svet. Najbolji umetnici pravili su statue važnih ljudi.
Za razliku od mnogih drugih starih civilizacija, Grci nisu zidali velike palate i grobnice, već su gradili hramove (građevine posvećene nekom bogu), pozorišta, puteve, mostove, brane.
Svaki grad je obično imao boga čuvara koji je bio naročito važan njegovim stanovnicima. Iako su poštovali i druge bogove, oni su u čast boga čuvara zidali hram koji je bio nalik njegovom domu, a u hramu se nalazila i njegova statua.
U današnje vreme turisti iz celog sveta dolaze na Akropolj kako bi videli hramove iz vremena stare Grčke, bez obzira na to što su od njih, nažalost, ostale samo ruševine.
Ako biste pokušali u Grčkoj da potražite dva istovetna hrama, ne biste uspeli; svi podsećaju jedni na druge, ali ne postoje dva jednaka.
Uobičajena je podela grčke umetnosti je na:
- geometrijski stil (10. - 7. vek p.n.e.),
- arhajsku umetnost (650. - 480. p.n.e.),
- klasično ili zlatno doba (480. - 336. p.n.e.) i
- helenizam (336. - 30. p.n.e.).

Vrhunac svoje umetnosti Grčka doživljava u klasičnom periodu. Atina postaje predvodnik u umetničkom oblikovanju, posebno za vreme Periklove vladavine i gradnje kompleksa atinske Akropole.

Kao najznačaniji pravac umetnosti u tom periodu, zauzima skulpturstvo odnosno vajarstvo. Do druge polovine 5. veka p.n.e. grčki skulptori su uspeli postići savršeno majstorstvo u obradi kamena. Opšta težnja grčke skulpture bila je idealizacija koja je dostigla svoj vrhunac u klasično doba. Ta potpuna idealizacija dovela je do toga da su sve grčke skulpture visoke, vitke i savršeno proporcionalne.

Fidija, grčki vajar, pripada klasično dobu grčke umetnosti. Iako su mu graditelji Iktin i Kalikrat, pomagali u izgradnji, najsnažniji pečat na centralnom hramu Partenonu ostavio je kipar i rukovodilac celokupne gradnje - Fidija stvarajući vrhunska dela grčke umetnosti.
159 m neprekinutog friza sa prikazom Panatenejske povorke sa poklonima boginji Ateni oko čitavog hrama, ogromna skulptura u hrizelefantskoj tehnici (kombinacija zlata i slonove kosti) Atene koja je u ruci držala figuru u prirodnoj veličini postavljena u unutrašnjosti cele (danas uništena), samo su najpoznatija dela Fidije koji važi za najznačajnijeg antičkog umetnika.
Savršena ravnoteža realizma reljefa i arhitektonskih elemenata, nežna modelacija oblika i tekstura na do tada neviđeno proporcionalnim likovima, ali koji zadržavaju onu arhajsku suzdržanost i ravnotežu, zahvaljujući Fidiji, predstavljaju ideal svakog narednog umetničkog izraza inspirisanog antičkim klasicizmom.
Doba velike skulpture i finog kamena koji je karakteristična Fidijina umetnost završilo se oko 410. p.n.e.

Predmet ovog rada biće grčki vajar Fidija i njegova dela odnosno njegova umetnost.

S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Fidija 4
2.1 Grčka umetnost pre Fidije 6
2.2 Fidija i Partenon 8
2.3 Statua boga Zevsa 15
2.4 Fidijini učenici 17
3 ZAKLJUČAK 18
4 LITERATURA 19

http://www.maturskiradovi.net/eshop
11:30 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Sava sumanovic - likovno - maturski rad zekan 0 3,161 09-09-2010 11:45 AM
zadnja poruka: zekan
  Fidija Vesnica 0 4,692 20-05-2010 08:23 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: