Fenomen intelektualnog kapitala i malo preduzeće

«Centar nove ekonomije nije u tehnologiji,
mikročipu ili globalnim telekomunikacionim mrežama. On je u ljudskom umu.»

Webber, A.

Za veliki broj malih preduzeća, tradicionalan put ka održivoj konkrentskoj prednosti je usmeren ka zaštiti patenata, pristupu kapitalu i kontrolisanju konkurencije. Nova ekonomska paradigma, sa druge strane, je uzdigla nove izvore konkurentske prednosti i dovela u pitanje dosta konvencionalnih mudrosti u vezi strategije, uloge ljudskih resursa organizacije i odnosa menadžmenta ljudskih resursa sa učinkom organizacije. Kako globalizacija i praćenje zahteva za stalnom promenom čine inovacije, prilagodljivost, brzinu i efikasnost osnovnim odlikama poslovanja, strateška važnost intelektualnog kapitala i nematerijalnih vrednosti je značajno porasla. Dok su ove vrednosti u velikoj meri nevidljive i ne pokazuju se na izveštajima o dobiti, izvori ovih sredstva nisu nevidljivi. Oni mogu biti nađeni u ljudskom kapitalu zaposlenih, sa sposobnostima predstavljenim kroz firmine organizacione procese, vrednosti brendova i odnosa sa kupcima. (http://www.sveiby/IntelectualCapital.html).

Po James Chestnut-u, izvršnom šefu kompanije Coca-Cola, kompanijina fenomenalna vrednost na tržištu je u velikoj meri doprinesena putem njenog brenda i menadžerskog sistema pre nego ubiranjem bilo kojih materijalnih vrednosti. (Stewart, 1998).

UVOD 1
1 Intelektualni kapital 3
1.1 Mala preduzeća 3
1.2 Definisanje intelektualnog kapitala 5
1.3 Ljudski kapital 7
1.4 Menadžment znanja – intelektualnog kapitala 8
1.4.1 Prenos znanja 11
1.4.2 Prepreke pri transferu znanja zaposlenih 11
2 Primeri razvoja nekadašnjih malih preduzeća upotrebom intelektualnog kapitala 12
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18