Federalni modeli

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Credo demokratije glasi da sva politička vlast proizilazi iz zakona koji je ustanovljen u ime naroda. Legitimnost zakona proističe iz pretpostavke da ga je narod ili njegovi predstavnici doneli – pouvoir constituent - i da je jednako obavezujući za svaki deo političkog poretka.

Politički integrisana zajednica može za sebe reći da je opravdana onda kada su doneseni zakoni stupili na snagu na ispravan način, i kada su prava jednako alocirana svima. Konvencionalni oblik takve zajednice je demokratska ustavna država, zasnovana na direktnoj legitimnosti i posednik sopstvenih sredstava prinude. Kada se ovaj model primeni na EU, on podrazumeva da EU ima institucionalizovana sredstva za pribavljanje direktne legitimacije i da su ta sredstva pravno utemeljena i stoga obavezujuća. Široko je prihvaćeno da pravno integrisani poredak zavisi od osećanja zajedničke sudbine, “zamišljene zajednice sudbine” indukovane zajedničkim slabostima, koje pojedince pretvara u saborce spremne da private zajedničke obaveze da bi obezbedili blagostanje jedni drugima. To se smatra osnovom solidarnosti nacionalne, ali i države blagostanja. Evropski identitet je neophodan kako bi se dugoročno očuvala sposobnost da se donose zajedničke odluke . Zajednički evropski identitet bi obezbedio dobru osnovu za građanstvo, preciziranje prava i obaveza članstva, i formiranje kriterijuma za uključivanja i isključivanje. To bi bio način da se povuku granice defisanjem ko je evropljanin, a ko nije.

Ovaj model portreiše Uniju kao političku zajednicu zasnovanu na institucijama koje mogu podržavati process oblikovanja identiteta. Osnova za legitimnost su, iz ove vizure, zajedničke vrednosti koje proizilaze iz obnove evropske tradicije. Takve zajedničke vrednosti, iskazane kroz etničko-politički proces samointerpretacije, bi omogućio process donošenja odluka na nivou EU. Zajedničke vrednosti bi ispunile preduslove za zajedništvo i ustanovile jasne osnove za preraspodelu. U okviru ovog modela, pravda kao međusobno priznavanje i formalna jednakost – jednake slučajeve trebe tretirati jednako širom Evrope- dobija elemente distributive pravde. Da li Evropa zaista ima odgovarajuće odlike i političku volju da na nivou EU oponaša model predstavničke demokratije kakav postoji u nacionalnim državama...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Definisanje, pojam i ciljevi federalizacije 5
1.2 Federalni modeli kroz istoriju 9
1.3 Westminster model 11
1.4 Kontraverze vezane za fedaralizaciju EU 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17