Potrebe privrednih subjekata za savremenim oblicima finansiranja, kao i ekonomska nužnost da se nelikvidna aktiva u vidu potraživanja pretvore u gotovinu, dovele su ne samo u nacionalnim zakonodavstvima, već i na međunarodnom planu do nastanka i širenja transakcija u vidu faktoringa, forfetinga i finansijskog lizinga. To je u skladu sa razvojem principa “ekonomije znanja”. Naime, savremeno tržišno poslovanje obiluje inovacijama koje karakteriše uvođenje novih učesnika na tržište uz pružanje mogućnosti bankama da, osim tradicionalnih bankaraskih poslova, obavljaju i druge prateće - parabankarske poslove. Polazeći od strategijskog cilja - da se razviju kao univerzalne i profitabilne banke, neophodno je sagledati načine za njihovo ostvarenje. U tom kontekstu potrebno je poći i od trendova u međunarodnom bankarstvu i na finansijskim tržištima, koji se manifestuju u sve većem razvoju parabankarskih poslova, a u ovom radu cemo pričati o: lizing, faktoring i forfeting poslovima.
Osnovna hipoteza rada jeste da su savremeni finansijski proizvodi složena poslovna operacija koja čini niz finasijskih, tehničkih, i organizacionih radnji usmjerenih ka stvaranju sasvim novog tipa modernog bankarstva, dajući primat modernijim modalitetima poslovanja - parabankarskim i nekreditnim poslovima.
Faktoring postaje sve značajniji oblik savremenog finansiranja i u unutrašnjem i međunarodnom prometu, razlikuje se od klasičnih formi kreditiranja koje vrše banke i njima slične finansijske organizacije. Faktoring se definiše kao kupovanje potraživanja od strane faktora i bez prava na traženje odštete u slučajevima kada kupac nije u mogućnosti da isplati svoje obaveze. Primjenom faktoring mehanizma ubrzava se protok roba i usluga, što se odražava na povećanje proizvodnje, pa samim tim klijent po isporuci robe dolazi do novčanih sredstava, koja može da investira u nove proizvodne cikluse. Imajući u vidu sve koristi koje faktoring pruža subjektima koji u njemu učestvuju kao i za privredu zemlje u celini, ukazuje se potreba izučavanja njegovog mehanizma ne samo u interesu unapređenja prometa sa inostranstvom, već i kada se radi o prometu proizvoda i usluga u zemlji.
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2. FAKTORING 5
2.1. Pojam i nastanak faktoringa 5
2.2. Karakteristike faktoringa 7
2.3. Vrste faktoringa 7
2.4. Usluge faktoring firme 9
2.4.1. Vođenje evidencije o kupcima 10
2.4.2. Osiguranje kredita 11
2.5. Subjekti faktoringa 13
2.5.1. Obaveze faktora 13
2.5.2. Obaveze klijenta 16
2.5.3. Obaveze kupca 16
2.6. Elementi ugovora o faktoringu 17
3. FORFETING 19
3.1. Pojam i nastanak forfetniga 19
3.2. Učesnici u forfetingu 21
3.2.1. Neobavezni subjekti 23
3.3. Elementi ugovora o forfetnigu 23
3.4. Vrijeme trajanja forfetinga 25
3.5. Rizici forfetnig transakcija 26
3.6. Troškovi forfetinga 27
3.7. Pogodnosti korišćenja forfetniga 30
4. LIZING 33
4.1. Pojam i nastanak lizinga 33
4.2. Lizing i njemu srodni poslovi 35
4.3. Cijena zakupa 36
4.4. Vrste lizing poslova 38
4.4.1. Direktni i indirektni lizing 38
4.4.2. Finansijski i operativni lizing 41
4.4.3. Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni lizing posao 43
4.4.4. Neto i bruto lizing 43
4.4.5. Terminski, revolving i lizing sa opcijom kupovine 44
4.4.6. Kapitalni i operativni lizing 45
4.4.7. Izvozni i uvozni lizing 45
4.5. Prednosti i nedostaci lizing poslova 45
4.6. Subjekti u poslu finansijskog lizinga 47
4.6.1. Prava i obaveze davalaca lizinga 48
4.6.2. Prava i obaveze primalaca lizinga 50
4.6.3. Prava i obaveze isporučioca lizinga 54
5. ZAKLJUČAK 55
6. LITERATURA 58