Evropski sistem bezbednosti i odbrane

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ISTORIJSKI KONTEKST RAZVOJA IDEJE O ZAJEDNIČKOJ EVROPSKOJ BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI

Istorijski kontekst razvoja ideje o zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici do Ugovora o osnivanju EU-e (Mastriht 1992.)

Nakon završetka 2.svetskog rata, vrlo kratko trajala je radost pobede nad fašizmom, a zavladao je novi strah. Nakon što su sa završetkom rata poduzele mere smanjivanja svoje vojne sile i sprovele mere demobilizacije, zapadne su države postale uznemirene činjenicom da sovjetsko rukovodstvo namerava svoje oružane snage održati na ratnom nivou. S obzirom na deklarisane ideološke ciljeve SSSR-a, bilo je očito da pozivi na poštovanje Povelje UN-a i međunarodnih sporazuma potpisanih na kraju rata, neće moći garantovati nacionalnu suverenost i nezavisnost demokratskim državama suočenih sa pretnjom od spoljne agresije ili unutrašnjih nemira podstaknutih ideološkim istomišljenicima Moskve .
Period od 1946.godine do 1955.godine smatra se veoma burnim periodom u formiranju bezbednosne arhitekture Evrope. Podstaknuti odlukama i potezima SSSR-a u istočnoj Evropi, Francuska i Velika Britanija 17. marta 1948. sazivaju konferenciju dankerkških partnera i država Beneluxa u Briselu (Bruxelles). Ugovor sklopljen na toj konferenciji bio je jedan od prvih koraka u integraciji Evrope. Nastala je organizacija nazvana Zapadna Unija ili Organizacija briselskog ugovora. Ipak, zemlje potpisnice, bile su svesne da ne poseduju adekvatnu oružanu silu koja bi u tom trenutku mogla odgovoriti na vojne potencijale SSSR-a, što je dovelo do daljih pregovora s Kanadom i Sjedinjenim Američkim Državama oko stvaranja jedinstvenog severnoatlantskog saveza utemeljenog na zajedničkim obavezama i garancijama bezbednosti Evrope i Severne Amerike. Države potpisnice Briselskog sporazuma pozvale su Dansku, Norvešku, Island, Italiju i Portugal da se uključe u taj proces. Pregovori su završeni potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu (Washingtonu), u aprilu 1949.godine, čime je stvoren zajednički sistem bezbednosti utemeljen na partnerstvu dvanaest zemalja , koji je dobio naziv Severnoatlantski savez (North Atlantic Treaty Organization - NATO)...

UVOD 3

1. ISTORIJSKI KONTEKST RAZVOJA IDEJE O ZAJEDNIČKOJ EVROPSKOJ BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI 3
1.1. ISTORIJSKI KONTEKST RAZVOJA IDEJE O ZAJEDNIČKOJ EVROPSKOJ BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI DO UGOVORA O OSNIVANJU EU (MASTRIHT 1992.) 3
1.2. ISTORIJSKI KONTEKST RAZVOJA IDEJE O ZAJEDNIČKOJ EVROPSKOJ BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ POLITICI DO SENT MALA 4
1.3. NASTANAK ESDP 5
2. ODNOS NATO I EU PO PITANJU ESDP 7
2.1. ODNOS NATO-EU NAKON OSNIVANJA ESDP 7
2.2. BERLIN PLUS DOGOVORI (BERLIN+ ARRANGEMENTS) 8
2.3. OSTALI VIDOVI SARADNJE EU I NATO 9
2.4. PROBLEMI U RELACIJAMA EU-NATO 10
4. STRUKTURA ESDP 12
5. MISIJE EU 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA: 17