Hladni rat - istorija države i prava sa istorijom evropskih integracija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Hladni rat je obuhvatao razdoblje od 1945. do 1990 godine i pokrenule su ga zemlje zapadne alijanse u cilju zaustavljanja širenja uticaja SSSR-a i komunizma
( tzv. “ politika gvozdene zavese”. ). Razlog za izbijanje ovih sukoba nastao je 5. januara. 1945. godine, danom kada je SSSR priznao privremenu revolucionarnu vladu Poljske, a zapadni saveznici dali legitemitet izbegloj vladi Edvarda Razinskog ( 1891-1993 ).
Na samom početku hladni rat je bio skoncentrisan na Evropu. Njegova dinamika se razvila iz kolapsa “ Velikog trougla “ evropskih sila koje su ostavile pobednike, zapadne saveznike, licem u lice, sa pobednikom SSSR-om. O tome kada je tačno počeo Hladni rat moglo bi se raspravljati, ali je definitivno svoj vrhunac dostigao kroz američku obavezu prema Evropi, kao što je izraženo u Trumanovoj doktrini i Maršalovom planu 1, i kroz posledično izražavanje Sovjetskog napredovanja. Hladni rat ( 1945.-1991. ) je neprijateljski odnos koji je vladao između komunističkih nekomunističkih zemalja od kraja 2. svetskog rata do raspada SSSR-a početkom 1990-tih. S jedne strane su bili SSSR i njegovi saveznici, poznati kao Istočni blok. S druge strane su bili SAD i njegovi saveznici, poznati kao Zapadni blok. Taj se odnos zvao Hladni rat zato što nije bilo znatnijeg ratovanja između dveju strana. Pojam je prvi upotrebio Bernard Baruch, savetnik američkog predsednika, tokom rasprave u američkom kongresu 1947. godine.
Hladni rat su obeležili obostrano nepoverenje, sumnjičenje i nesporazumi. Ponekad se osećala pretnja Trećeg svetskog rata. SAD je optuživao SSSR zbog širenja komunizma u svetu, a SSSR je optuživao SAD zbog imperijalizma i kontrarevolucije.

1.2-Evropski fokus

Hladni rat se nesumnjivo nastavio tokom sovjetske blokade Berlina 1948.-1949. godine. koja je dovela do stvaranja NATO-a , a nije se završilo sve dok nije probijena “ Gvozdena zavesa” u Evropi, 40 godina kasnije. pored toga, treba naglasiti da je Hladni rat ubrzo prebacio svoj evropski fokus. Uvek je postojala i azijska komponenta i uvek je postojala jaka unutrašnja logika nastala kao rezultat sovjetsko-američkog rivalstva koje ga je pretvorilo u pravu globalnu konfrontaciju i ubrzano utrkivanje u naoružavanju.

1. ( fusnota ) Potpuno razorena ekonomija evropskih zemalja, prosto nije mogla samostalno da se izdigne i dostigne potreban nivo i proste proizvodnje, Evropom je zavladala glad, milioni njenih stanovnika i bukvalno su zavisili od pomoći koje su im dostavljale SAD-e. Rivalitet SAD-a i SSSR-a, praktično su gurnule države zapadne Evrope ka osnivanju Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju ( OEEC ). Ova organizacija je odigrala veoma bitnu ulogu u raspoređivanju američke pomoći iz programa Maršalovog plana 1.

Maršalov plan je nazvan po tadašnjem državnom sekretaru SAD-a, Džordžu Maršalu, koji je održao predavanje na univerzitetu u Havardu na kojem je izložio veoma ozbiljno stanje posle razaranja u Drugom svetskom ratu i da Sjedinjene Države moraju da učine sve u svojoj moći kako bi se ekonomija evropskih zemalja oporavila. Maršalov govor na Havardu bio je osnova takozvanog Maršalovog plana, četvorogodišnjeg programa ekonomske pomoći u vrednosti od 13 milijardi dolara, što je danas vrednost od oko 100 milijardi dolara. Britanski lider Vinston Čerčlil nazvao je Maršalov plan “najnesebičnijim potezom u istoriji”. Oporavak posle najrazornijeg rata u istoriji bio je dramatičnan. Bruto domaći proizvod zapadne Evrope porastao je za 32 odsto tokom četiri godine Maršalovog plana. Doveo je do ekonomskog buma koji je trajao čitavu generaciju i pružio okvire za povezivanje koje će kasnije prerasti u Evropsku uniju. ( Norman Dejvis – Evropa jedna istorija, stana 1112. )

1.3 -Azijska komponenta

Azijska komponenta razvila se oko nesporazuma paralelnih sa onima koji su se pojavili u Evropi. U ovom slučaju, Sovjetski Savez se pojavio na sceni u avgustu 1945. god., kada je sovjetska vojska bila gurnuta u konačnu borbu pacifičkog rata protiv Japana. Kao nagradu za Staljinovo učešće saveznici su sa Sovjetskim savezom sklopili sporazum na Jalti, kojim je predviđeno da sovjeti zauzmu Kurilska ostrva. Ono što niko na Jalti nije predvideo jeste bio iznenadni i potpuni kolaps Japana, izazvanog bacanjem atomskih bombi SAD-e na Hirošimu i Nagasaki. Tom prilikom, Sovjeti su dobili sasvim neočekivan bonus. Brzo su okupirali Mandžuriju, odakle su 600 hiljada pripadnika Kvantung vojske odveli u sibirske logore. Osim glavnog Kurilskog lanca, osvojili su i četri severna japanska ostrva. Pored ovoga otvoreno su podržali cilj komunističkih revolucionara u Kini i Koreji, kojima su su nakon toga imali direktan pristup. Do vremena kada je Mao Ce Tung ušao u Peking 1949. godine, na Dalekom istoku se dizala tzv. “ Bambus zavesa “, ekvivalent “ Gvozdenoj zavesi “ u Evropi.

2.- Razrada

2.1- Globalizacija Hladnog rata

Početkom 1950. godine, započela je globalizacija Hladnog rata. U geopolitičkom aspektu, bio je to pirodni ishod konfrontacije koja je suprostavila jednu silu koje je vladala zemljanom masom Evroazije, protiv druge koja je mogla da pošalje kopnene, pomorske i vazdušne snage na bilo koji kraj sveta. U političkom, ekonomskom i ideološkom aspektu bio je odraz rivalstva jednog bloka, sa pretenzijama za svesvetskim patronatom komunističke revolucije i drugog , venčanog sa demokratijom, kapitalizmom i slobodnom trgovinom. Podstican je aktivnim procesom dekolonizacije, koja je ostavila niz nestabilnih, eks-kolonijalnih zemalja otvorenih za alternativne ratove, u kojima su, kao na naftom bogatom Srednjem istoku, dragoceni izvori predstavljali neodoljiva iskušenja.

Sadržaj:
1.- Uvod
1.1- Kako je nastao Hladni rat
1.2- Evropski fokus
1.3- Azijska komponenta
2.- Razrada
2.1- Globalizacija Hladnog rata
2.2- Faze Hladnog rata
2.3- Politički ritmovi i vojna događanja
2.4- Ekonomski odnosi
2.5- Kulturni odnosi i “olimpijade”
2.6- Špijunska utakmica
2.7- Krize tokom Hladnog rata
2.8- Pregovori o razoružanju
2.9- Vili Brant i Ostpolitik
2.10- Politika detanta
3.- Zaključak
3.1- Ruka mira i vojni štit
3.2- Nova zvezda na istoku
3.3- Sportski avion i Crveni trg