Izvori međunarodnih trzishih arbitraža

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

UVOD

Posmatrajući istorijski razvoj međunarodne trgovinske arbitraze, može se uočiti da su ovaj oblik sudovanja još davno začeli države starog veka sa razvijenim oblikom trgovine. Arbitražna odluka u staroj Grčkoj je imala sve karakteristike današnjih aarbitražnih odluka. Takođe je i rimsko pravo poznavalo dobrovoljno ugovorenu arbitražu među strankama. Savremeni oblik arbitraže je u osnovi lex mercatoria – pravu koje je usko vezano za autonomiju volje među strankama. U današnjem obliku pravno uređenje rešavanja međunarodnih trgovinskih sporova je tekovina Francuske revolucije koje prekida sa krutim feudalnim sistemom i uspostavlja veće slobode građana i mogućnost da u pravnom životu učestvuju sa većim stepenom autonomije.
Arbitražno rešavanje sporova je relikt privatno pravne zaštite i ostao je tokom godina paralelni nedržavni oblik rešavanja, pogotovu sporova iz međunarodnih trgovinskih odnosa gde se pokazuje kao najpovoljniji metod u koji ugovorne starne imaju najviše poverenja.
Arbitraža ima za cilj rešavanje sporova između država od strane izabranih sudija na bazi poštovanja prava. Radi se o izabranom sudu i sporovi pred arbitražom rešavaju na osnovu pravila međunarodnog prava; arbitražna presuda je obavezna za strane u sporu. Arbitraža je, za razliku od državnog suda, posebna sudska institucija kod koje arbitri izabrani od stranaka meritorno rešavaju njihov spor. Arbitražni sudovi još se nazivaju i "izbrani sudovi". Arbitražno sudovanje je zastupljeno kako u nacionalnom, tako, još više, u međunarodnom prometu,
U međunarodnom privatnom pravu međunarodna arbitraža se javlja kao Spoljnotrgovinska arbitraža. To je ustanova koja, mada nije državni organ, rešava sporove iz spoljnotrgovinskog prometa, ali samo onda kada je njena nadležnost ugovorena. Spoljnotrgovinska arbitraža može biti osnovana od strane privrednih komora ili profesionalnih trgovinskih organizacija. Spoljnotrgovinske arbitraže se osnivaju kao:
• stalne (institucionalne) arbitraže - Stalni arbitražni sud sa sedištem u Hagu. koji je nadležan za sve arbitražne sporove izuzev ako države ne odluče da sporni slučaj iznesu pred ad hoc arbitražu
• povremene arbitraže (ad hoc) arbitraže - prestaju da postoje kad se određeni spor okonča.
Države koje pribegavaju arbitraži potpisuju poseban akt (kompromis) kojim se precizno određuje predmet spora i ovlašćenja arbitara. Arbitražni sud primenjuje u prvom redu pravo koje su stranke odredile u kompromisu. Isto tako, voljom strana u sporu utvrđuju se pravila postupka.


IZVORI MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH ARBITAŽA

Međunarodna trgovinska arbitraža je tvorevina stranaka. Sporazum o arbitraži definisan je kao sporazum kojim stranke poveravaju arbitraži rešavanje svojih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa, što znači da se arbitraža može ugovoriti u bilo kom trenutku, pa i kada je spor nastao i kada je iznet na rešavanje sudu, ali se može ugovoriti samo za jedan određeni pravni odnos, odnosno spor.
Na međunarodnom autonomnom pravu zahvaljujući OUN-a i raznim strukovnim i profesionalnim udruženjima doneta su pravila, zakoni i drugi izvori koji svojim sopstvenim rešenjima opredeljuju nacionalne zakonodavce da ih prihvataju i u nacionalni režim međunarodne trgovinske arbitraže. Tako dolazi do unifikacije pravila u međunarodnim trgovinskim odnosima u vezi sa arbitražnim načinom rešavanja međunarodnih trgovinskih sporova.