ОБНОВА УПРАВНОГ ПОСТУПКА

САДРЖАЈ:



1. Садржај……………………………………………………………………..2
2. Извори………………………………………………………………………3
3. Увод…………………………………………………………………………4
4. Разлози за обнову ( понављање ) управног поступка...........................5
5. Покретање понављања поступка и рокови за понављање.................7
6. Решавање о понављању поступка...........................................................11
7. Понављање управног поступка против решења које је било
предмет управног спора.............................................................................18
8. Право државног, тј. јавног тужиоца да захтева понављање
поступка........................................................................................................19



У В О Д


Обнова, или понављање, управног поступка је ванредно правно средство које се употребљава у управном поступку.

Под ванредним правним средствима подразумевају се правна средства која омогућавају да се о управним стварима, које су окончане коначним или правоснажним решењем, поново расправља и решава ради отклањања евентуалних незаконитости и неправилности.


Обнова ( понављање ) управног поступка омогућава да се понови управни поступак који је у некој управној ствари већ довршен решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку и да се ранији поступак, било у целости било делимично, замени новим управним поступком.

Важно је напоменути да се обнова ( понављање ) управног поступка може вршити само ако је поступак довршен решењем коначиним у управном поступку.



Разлози за обнову ( понављање ) управног поступка

Понављање поступка може се вршити само ако је поступак довршен решењем коначним у управном поступку.
Понављање поступка не може се вршити у следећим случајевима:

1. ако се ради о понављању само једног дела поступка који је окончан закључком,
2. ако је поступак довршен поравнањем странака,
3. ако је поступак обустављен на основу одустанка од захтева.

У ЗУП у члану 239. су такстативно наведени случајеви због којих ће се поновити поступак који је окончан решењем против којег нема редовног правног средства у поступку. Довољно је да постоји само један од наведених разлога.

Управни поступак ће се обновити:
1. Ако се сазна за нове чињенице или се нађе или стекне могућност да се употребе нови докази који би сами или у вези са већ изведеним и употребљеним доказима, могли довести до друкчијег решења да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем поступку.
2. Ако је решење донето на подлози лажне изјеве или лажног исказа сведока и вештака или ако је дошло као последица кривичног дела кажњивог по кривичном закону.
3. Ако се решење заснива на пресуди донетој у кривичном поступку и у поступку по привредном преступу, а та пресуда је правоснажно укинута.
4. Ако је решење повољно за странку донето на основу неистинитих навода странке којима је орган који је водио поступак био доведен у заблуду.
5. Ако се решење органа који је водио поступак заснива на неком претходном питању, а надлежни орган је то питање доцније решио у битним тачкама другачије.
6. Ако је у доношењу решења учествовало службено лице које је по закону морало бити изузето.
(У члану 32. ЗУП-а каже се да службено лице које решава у управним стварима или обавља поједине радње у поступку изузеће се ако је:
• у предмету у коме се води поступак странка, саовлашћеник, односно саобавезник, сведок, вештак, пуномоћник или законски заступник странке
• са странком, заступником или пуномоћником странке сродник по крви у правој линији а у побочној линији до 4 степена закључно, брачни друг или сродник по тазбини до другог степена закључно, чак и онда када је брак престао
• са странком, заступником или пуномоћником странке у односу стараоца, усвојиоца, усвојеника или храниоца,
• у првостепеном поступку учествовало у вођењу поступка или у доношењу решења. )

7. Ако је решење донело службено лице надлежног органа које није било овлашћено за доношење.
8. Колегијални орган који је донео решење није решавао у саставу предвиђеном прописом, и ако за решење није гласала прописана већина.
9. Ако лицу које је требало да учествује у својству странке није била дата могућност да суделује у поступку. Значи није било поштовано начело саслулшања друге странке код двостраначке управне ствари.
10. Ако странку није заступао законски заступник, а по закону требало је да је заступа.
11. Ако лицу које је учествовало у поступку није била дата могућност да се под условима из члана 16. ЗУП-а служи језиком и писмом.
• * чл.16. тачка 1 »Орган води поступак на српском језику екавског или јекавског изговора и у том поступку кориси ћирилично писмо, а латинично писмо – у складу са законом. На подручјима на којим је, у складу са законом, у службеној употреби и језик одређене националне мањине поступак се води и на језику и уз употребу писма те националне мањине.»
• * чл.16. тачка 2 « Ако се поступак не води на језику странака односно других учесника у поступку, који су југословенски држављани, обезбедиће им се преко тумача превођење тока поступка на њихов језик, као и достављање позива и других писмена на њиховом језику и писму.»
• * чл.16. тачка 3 « Странке и други учесници у поступку који нису југословенски држављани имају право да ток поступка прате преко тумача и да у том поступку употребљавају свој језик