Finansijska kriza i kretanje kapitala

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1. UVOD

Novac nema upotrebnu vrednost zna svaki ekonomista. Ne možete ga ni obući, ni jesti, niti se njime grejati. Ne možete od novca izgraditi krov nad glavom. A bez hrane, ogreva, odeće, skloništa - nema života. To su vitalni resursi. Ipak, novac (papirna priznanica) danas je postao vrednost sama za sebe, a finansijske transakcije (razmena papirnih priznanica) posebna vrsta društvene nadgradnje, koja je utkana u sve druge stvarne vrednosti. Proizvodnja novca (finansijska industrija) dobila je status svake druge proizvodnje. Tako, iako bankari stvarno ne privređuju (ne stvaraju upotrebne vrednosti) oni su postali glavni nosioci ekonomskog razvoja danas najrazvijenijih zemalja sveta. Ipak, ne možete baciti vreću para (od direktnih stranih investicija) na gradilište i očekivati da na tom mestu nikne zgrada. Zgradu moraju podići radničke ruke. Dakle, novac vam nije potreban da biste nešto sazidali. Ali, uz nametanje novca kao temelja za početak gradnje, praktično se isisava i prisvaja prava vrednost u zamenu za NIŠTA. I to je sistem na kome počivaju direktne strane investicije.

Naravno, finansijska kriza ne pogađa one koji imaju svoje zatvorene ekonomije. Ali, većina ljudi to nema, baš kao što ih danas većina država nema. Liberalizam je imao za cilj da otvori sve državne granice. Sada kada su otvorene ceo svet može da funkcioniše kao jedna ekonomija koju treba nadzirati iz jednog mesta - i to će biti posao Svetske vlade. I nju polako treba uvesti u javni život i predstaviti raji kao preko potrebnu. Tokovi kapitala, zajedno sa trgovinskim tokovima i transferom tehnologije, predstavljaju najznačajnije oblike međusobne povezanosti nacionalnih ekonomija u okviru međunarodnog ekonomskog sistema. Iskustva poslednjih nekoliko decenija ukazuju na značajne kvantitativne i kvalitativne promjene u tokovima kapitala u međunarodnim okvirima. Posebno se to odrazilo na odnose između industrijski razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Naime, upravo su ovi odnosi imali za posljedicu izbijanje krize spoljne zaduženosti velikog broja zemalja u razvoju, koji je, bez sumnje, postao centralna tačka stabilnosti, odnosno nestabilnosti postojećeg međunarodnog ekonomskog sistema. Istovremeno, ta kriza je potvrdila tezu o sve većoj međusobnoj povezanosti i međuzavisnosti razvijenih zemalja i zemalja u razvoju i tranziciji u rješavanju ključnih pitanja razvoja svjetske ekonomije. Pokazalo se da je izbijanje krize spoljne zaduženosti zemalja u razvoju početkom osamdesetih godina prošlog veka direktna posljedica drastičnog smanjenja neto priliva inostranih finansijskih resursa iz industrijski razvijenih zemalja u zemlje u razvoju, odnosno smanjenja tzv. pozitivnog transfera resursa.

2. Gubitak posla izaziva veliki stres

Kao i neke druge životne situacije, tako i gubitak posla ili proglašavanje nekog tehnološkim iškom, takođe, mogu da prouzrokuju da radnik bude izložen stresu. Svi reagujemo različito, uviđamo i naliziramo probleme sa različitih aspekata i uglavnom drugačije pristupamo rešavanju novonastalih problema. Pritom je važno da znamo da su sve to normalne ljudske reakcije pojedinaca na stres i prisilnu promenu. Razumevanje ovakvih vrsta emocija i reakcija predstavlja prvi korak u njihovom prevazilaženju. Namera nam je da ovim i narednim tekstovima doprinesemo boljem shvatanju, kao i da određenim savetima pomognemo u savladavanju ove vrste problema.



Sadržaj:

1. UVOD 3
2. Gubitak posla izaziva veliki stres 3
3. Efekti svetske finansijske krize na Srbiju – bankarstvo i finansije 5
4. Posledica svetske finansijske krize u Srbiji - Krediti će sigurno poskupeti 9
5. Dugovi u srbiji I Refinansiranje kredita 10
6. Zaključak 11
7. LITERATURA 12