Znacaj e-vlade za EU

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Najčešće opisivan kao “mreža svih mreža”, Internet se smatra prototipom globalnog informacionog društva. Takođe se i nacionalne mreže koje omogućavaju Internet servise smatraju adekvatnim modelima za nacionalne informatičke infrastrukture. Upravo na taj način shvaćen, Internet predstavlja model kojim se ostvaruje koncept pune konvergencije telekomunikacija, računarske industrije i industrije zabave.

Brojne su prednosti koje pojedinačne države mogu ostvariti promovisanjem i stimulacijom korišćenja Interneta. One su kako u domenu dodatnih zahteva za izgradnjom adekvatne infrastrukture, tako i u domenu ekonomskog i društvenog razvoja koji je u direktnoj korelaciji sa pristupom servisima i informacijama. Pri tome postoje brojni servisi za koje Internet može poslužiti kao optimalna platforma: učenje na daljinu, telemedicina, elektronska trgovina, elektronsko upravljanje i slično. U svakom slučaju, reč je o kompletnom spektru e-servisa, odnosno audio/video servisa u realnom vremenu i servisa prenosa podataka tipa WWW, koji se na taj način mogu ponuditi korisnicima različitih kategorija.

Generalno se može reći da nivo prihvatanja i korišćenja Interneta zavisi u osnovi od: nivoa otvorenosti tržišta, političkog ambijenta u smislu njegove podrške privatnim investicijama, troškova za krajnje korisnike, i naravno telekomunikacione infrastrukture koja predstavlja preduslov za pristup Internetu.

Javni sektor ima veoma važnu ulogu u evropskom socijalnom i ekonomskom modelu jer omogućava visok nivo socijalne pomoći, osigurava socioekonomsku koheziju i podržava funkcionisanje konkurentnijeg tržišnog okruženja. Uključen je u širok spektar aktivnosti
– od obrazovanja, zdravstva i socijalnog osiguranja, do zaštite potrošača i očuvanja okoline. Poluge evropske ekonomske moći, kao što su kvalifikovana radna snaga i vođstvo u glavnim industrijskim granama, zahtevaju dobro funkcionisanje javnog sektora.

2. IZAZOVI ZA JAVNI SEKTOR

Javni sektor ima ključnu ulogu u modernizovanju evropske ekonomije i društva, kako bi Evropa postala konkurentnija i dinamičnija, s održivim razvojem i sposobna da stvori veći broj boljih radnih mesta i istovremeno ojača socijalnu koheziju. Ovo su Lisabonski ciljevi do 2010. godine. Njihovo ostvarivanje zavisi od održavanja visokog prosečnog nivoa razvoja (3% ili više) tokom decenije. Vladini prihodi predstavljaju čak 45% bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU. Javni sektor je najveći kupac u evropskoj ekonomiji. Javna potrošnja dostigla je 20,6% BDP u 2002. godini što predstavlja rast u odnosu na 19,9 % koliko je iznosila 1998. godine. Javne administracije su istovremeno i najveći davalac usluga preduzećima (što utiče na sposobnost njihovog tržišnog nadmetanja) i građanima (kojima omogućavaju obrazovanje, obuku i zapošljavanje) . Protivtežu pružanju mnogih javnih usluga čine obaveze prema preduzećima i građanima kao što su one koje se odnose na socijalno osiguranje, izveštavanje o stanju životne sredine i prikupljanje poreza. Procenjuje se da troškovi administrativnih obaveza iznose 2-3% BDP i neproporcionalno su raspoređeni na mala i srednja preduzeća. [1]

Razvoj ekonomije kao celine dobiće dodatno ubrzanje ukoliko se ove aktivnosti učine efikasnijim (smanjivanjem birokratije) i efektivnijim (tako što će biti pristupačnije, prijemčivije, sigurnije i usmerenije). Bolje funkcionisanje internog tržišta olakšaće pružanje usluga (bez prepreka u vidu graničnih linija) i povećati mobilnost neophodnu za pronalaženje zaposlenja ili potaknutu obrazovnim ili socijalnim razlozima. Ono će takođe povećati obim zahteva za javnim uslugama. Od javnih administracija se očekuje da obezbeđuju javne usluge van granica zemalja ili čak panevropske. U budućnosti će građani od vlasti sve više očekivati da im čuvaju slobodu, pravdu i bezbednost u celoj Evropskoj uniji. Ovo implicira saradnju između zemalja članica i međunarodnu saradnju, kao i rešavanje novih bezbednosnih problema izazvanih tehnologijom. Javne administracije moraju revidirati svoje ustaljene načine odlučivanja, jer je Internet je omogućio nove oblike uticaja na vođenje politike kao što su brzo formiranje mrežnih diskusionih grupa i javnih mrežnih konsultacija ili sistematsko prikupljanje odgovora, pomoći i saveta od građana i preduzeća. U poslovnom svetu ustanovljavaju se novi načini za organizovanje lanaca vrednosti i odnosa s potrošačima.

Osim izazova da se obrazuje moderna javna administracija u Evropi postoje i drugi institucionalni izazovi. Oni potiču iz internog tržišta, konvergencije kao dela najvećeg procesa uvećavanja Evropske unije (na 27 članova), prelaznih trendova, globalizacije i evropske konvencije sa zahtevima za novim upravljanjem. S povećanim umrežavanjem lokalnih, regionalnih i nacionalnih administracija širom Evropske unije zbog upravljanja na više nivoa, omogućenog novim tehnologijama, javlja se potreba njenih građana i preduzeća za integrisanijim “evropskim javnim prostorom“.

Građani se sve više navikavaju na brz odziv i visok kvalitet usluga privatnog sektora. Oni zato očekuju visok kvalitet usluga i od javnog sektora. Nejasne procedure, dugi redovi, potreba za ponovnim unošenjem informacija koje administracija već poseduje i pristup tipa “jedna mera za sve“, na meti su kritike. [1]

Očekuje se da pružanje javnih usluga bude prijemčivije i personalizovanije, prilagođeno potrebama pojedinaca. Javne usluge, generalno, moraju biti sveobuhvatne, svi građani moraju biti usluženi nezavisno od njihovog obrazovanja i sposobnosti ili geografske lokacije. Nasuprot privatnom sektoru javni sektor ne može birati svoje klijente, kao što javnost obično ne može da bira da li će biti klijent javnog sektora.

Na poslovnu konkurentnost preduzeća jako utiču troškovi transakcija koji se javljaju u poslovima s administracijama. S porastom konkurencije na međunarodnom tržištu rastu i zahtevi da se eliminiše birokratija. Vlade su odgovorne za mnoge preduslove proizvodnih procesa. Firme stalno očekuju jeftinije i bolje javne usluge kako bi mogle da ostanu konkurentne.

Građani i firme očekuju od vlasti da bude odgovornija za upravljanje novcem poreskih obveznika. Oni takođe zahtevaju više transparentnosti u donošenju odluka i demokratičnost u svim fazama definisanja politike.

Vlade se nalaze pod pritiskom da ono što daju treba da ima veću vrednost od prikupljenog novca poreskih obveznika. Administracije moraju da isporuče brojnije i bolje usluge sa istim ili manjim resursima. Javni troškovi su u mnogim zemljama članicama Evropske unije u velikoj meri ograničeni zbog sporog ekonomskog razvoja i potrebe da se smanje deficiti budžeta. Zato je pravi izazov postići povećanje produktivnosti u javnom sektoru uz iste troškove.

Štaviše, sa starenjem populacije javni sektor će morati da se suoči i sa manjim brojem zaposlenih i poreskih obveznika, pri čemu će još uvek morati da obezbeđuje isti broj usluga sa istim nivoom kvaliteta.

Javni službenici zahtevaju zanimljivije poslove, sa više prilika za sopstveni razvoj i ličnu interakciju, a garancije za doživotnu zaposlenost i druge beneficije naglo se pogoršavaju. Privlačnost vlade kao poslodavca je time ugrožena.

3. ULOGA E-VLADE

E-vlada je ovde definisana kao korišćenje informatičkih i komunikacionih tehnologija u javnim administracijama kombinovano sa organizacionim promenama i novim tehnikama da bi se unapredile javne usluge i demokratski procesi i ojačala podrška društvenim politikama.

E-vlada je ta koja omogućava realizaciju bolje i efikasnije administracije. Ona unapređuje razvoj i implementaciju društvenih politika i pomaže javnom sektoru da izađe na kraj sa konfliktnim zahtevima pružanja brojnijih i boljih usluga sa što manje resursa.

Dok tehnologija ne može da transformiše loše procedure u dobre, e-vlada omogućava javnom sektoru da bira kako će drugačije raditi svoj posao. Na primer, poboljšanjem efikasnosti i nadmetanja u javnim nabavkama kroz elektronske nabavke, stotine miliona evra bi se moglo uštedeti i reinvestirati u javna dobra i usluge, doprinoseći tako ekonomskom razvoju. U isto vreme time se unapređuju transparentnost i odgovornost u oblasti javnih nabavki.

Neke vlade su drastično skratile vreme potrebno za osnivanje nove kompanije i ponudile njeno besplatno registrovanje preko mreže. To preduzetnicima omogućava da svoje ograničene resurse posvete pravim preduzetničkim aktivnostima. Kroz mrežno izveštavanje o izdacima za socijalno osiguranje kompanije već danas štede na administrativnim troškovima, oslobađajući tako resurse za proizvodnju i inovacije.

Kada se omogući dalje korišćenje informacija iz javnog sektora dostupnih preko mreže, kompanije mogu da razviju atraktivnije i konkurentnije proizvode. Obezbeđivanje informacija o obučavanju i zapošljavanju širom Evropske unije na jednoj Web lokaciji,