EU i njena spoljnotrgovinska politika

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
EU i njena spoljnotrgovinska politika
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Evropska unija radi na uspostavljanju stabilne i mirnodopske Evrope čiji se glas čuje u svetu.
Evropska unija je značajan partner za saradnju u svim regionima sveta – to je najveći svetski trgovinski partner koji je naročito aktivan u unapređenju ljudskih aspekata međunarodnih odnosa kao što su socijalna solidarnost, ljudska prava i demokratija.
Ovde su izlozeni svi aspekti odnosa Evropske unije sa drugim zemljama i narodima sveta. Oni uključuju trgovinske odnose, zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, razvojnu pomoć da bi se doprinelo borbi protiv siromaštva širom sveta i predstojeće proširenje EU značajnim brojem novih zemalja članica..

Pojam ,, spoljnotrgovinska politika “ su{tinski zna~I da se spoljnotrgovinska politika formuli{e I sporovodi od strane organa Evropske zajednice I da je ona u njenoj isklju~ivoj nadle`nosti. To zna~i da isklju~ivo Zajednica mo`e prihvatiti i sprovoditi ugovorene obaveze prema tre}im zemljama.

Po zavrsetku Drugog svjetskog rata zapadnoevropske zemlje su bile u ogromnim ekonomskim problemima .Iz tog rata izasle su dve vojno-politicke supersile-SAD i SSSR. Uz to ,SSSR je vrlobrzo preuzeo potpunu kontrolu nad istocnoevropskim zemljama u kojima se silom ila ilom uvodi tzv.socijalisticki sistem ,centralisticko upravljanje privredom i drzavni monopol spoljne trgovine .Posto je Evropa posle Drugog svetskog radab bila podjeljena na blok istocnoevropskih tzv. socijalistickih zemalja i blok zemalja koje su zadrzale kapitalisticki sistem privredjivanja i posto je stvoreno stanje tzv.hladnog rata ,postalo je vrlo brzo jasno da je zalaganje za integrisanje Evrope u jednu cjelinu u novim uslovima iluzorno. Vec krajem 40-ih godina stvoren je kompaktan blok tzv.socijalistickih zemalja i njihov Savet za uzajamnu ekonomsku pomoc .I kao posledica svega navedenog , u zemljama zapadne Evrope se sve vise prihvata , kako iz politickih ,tako i ekonomskih razloga,nuznost uzpostavljanja i ravijanja ekonomske saradnje i nekih formi integracije samo zemalja sa ovog podrucja.U cilju realizacije Marsalovog plana , odnosno programa pomoci Evrope od strane SAD, formirana je 1948. godine Evropska organizacja za ekonomsku saradnju .Nakon prestanka raspodele ove pomoci ,ova organizacija se transformise OECD.

Prvi novi konkretan oblik neke integracije privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti na podrucju zapadne Evrope ostvaren je 1951 godine kada je stvorena Evropska zajednica za galj i celik i to na rok od cak 50. godina. Nju su formila Francuska .SR Nemacka ,Italije i zemlje Beneluksa .Stvaranjem ove insitucije njene clanice su izgubile slobodu da u ovom sektoru vode samostalno proizvodnju i spoljnotrgovnsku politiku .Dakle vec daleke 1951 godine u zapadnoj Evropi se pojavljuje prva pravna i ekonomsko-trgovinska insitucija , 6 godina kasnije sest zemalja formiraju jos dve zajednice koje u nazivu imaju atribut evropski . Naime,1957 godine u Rimu je izmedju ovih zemalja zakljucen sporazum o stvaranju Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice.
Uticaj Evropske unije na svetska pitanja svakim danom postaje sve veći. Proces integracije, uvođenje evra i progresivan razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike, svi zajedno, daju Evropskoj uniji politički i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj ekonomskoj i komercijalnoj snazi.
Unija ima čitav niz strateških spoljnopolitičkih ciljeva. Prvi je uspostavljanje stabilne Evrope čiji će glas u svetu imati veću težinu. Nedavni ratovi u Bosni i na Kosovu, kao i krvave borbe u Čečeniji, pokazuju koliko je značajno da se širom Evrope obezbede mir, demokratija i poštovanje ljudskih prava. Proširenje Unije može pomoći da se sve to ostvari, formiranjem unutrašnjeg tržišta sa preko 500 miliona potrošača i okončanjem davnašnje podele Evrope.
Evropska unija je, kao najveći trgovinski partner u svetu, odlučna da obezbedi svoju konkurentnost na međunarodnom nivou i da istovremeno unapređuje globalnu razmenu kroz dalju liberalizaciju pravila trgovine u svetu – proces koji će, po njenom uverenju, posebno koristiti zemljama u razvoju.
Sve do nedavno, spoljne aktivnosti Unije činile su tri osnovne komponente: trgovinska politika, pomoć u razvoju i politička dimenzija. Ta tri segmenta dala su Uniji značajne instrumente za vođenje razložne spoljne politike u diplomatskoj, ekonomskoj i trgovinskoj areni. Unija sada želi da, ako i kada to bude potrebno, te mogućnosti ojača sposobnošću da koristi silu ukoliko su njeni vitalni interesi ugroženi i osposobi se da efikasnije odgovori na krize. Time se ne misli na vođenje ratova ili stvaranje evropske armije, već na veću saradnju između članica EU u izvršenju humanitarnih i mirovnih zadataka. U isto vreme, Unija se sve više bavi pitanjima bezbednosti, i preuzima veću odgovornost za obezbeđivanje mira i stabilnosti u delovima sveta u blizini njenih interesnih sfera.
Spoljna politika nije samo stvar trgovine, bezbednosti i diplomatije. Postoji i mnoštvo drugih pitanja, od kojih mnoga imaju neposredan uticaj na svakodnevni život građana Evrope, i pomažu da se odredi pristup Unije širem svetu. Ona se kreću od potrebe da se spreči širenje side i gladi, i regulišu migratorni tokovi, do kampanja protiv upotrebe droga i terorizma. Sve ove aktivnosti zahtevaju tešnju transnacionalnu saradnju jer se problemi današnjeg sveta mogu zaista rešiti samo zajedničkim radom.
Ekonomske i političke potrebe u svetu zahtevaju da Evropska unija kontinuirano prilagođava svoje spoljne politike i prioritete. Ona to i čini šireći i produbljujući kontakte sa svojim partnerima i ugrađujući u te odnose ekonomsku trgovinsku i političku dimenziju. Unija sada može da računa na niz raznovrsnih međuregionalnih sporazuma o partnerstvu i saradnji sa zemljama na svih pet kontinenata.
Evropska komisija u sastavu koji je preuzeo dužnost 1999. godine pod predsedništvom Romana Prodija temeljno preispituje i ocenjuje raznovrsne aktivnosti kako bi osigurala bolji učinak - a to je postupak koji neizbežno podrazumeva čvrste odluke o tome koje bi politike trebalo da imaju prioritet u odnosu na druge.

Spoljni odnosi: globalno opredeljenje

Značaj koji Unija sada pridaje odnosima sa zemljama širom sveta može se sagledati kroz novine u radu Evropske komisije i Saveta ministara. Pre oko 15 godina celokupnom sferom spoljnih odnosa bavila su se samo dva odeljenja Komisije. Sada ih ima šest. Radi osiguranja koherentnog pristupa i prepoznatljivog identiteta, opštu koordinaciju obezbeđuje komesar za spoljne odnose Kris Paten. On neposredno sarađuje sa kolegama zaduženim za sektorske politike – Polom Nilsenom (Razvoj i humanitarna pomoć), Ginterom Ferhojgenom (Proširenje) i Paskalom Lamijem (Trgovina). Paten takođe tesno sarađuje sa Havijerom Solanom, generalnim sekretarom Saveta ministara i visokim predstavnikom za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (CFSP).
Unija ima široku mrežu koja se prostire po celom svetu i pomaže joj da formuliše i sprovodi svoju politiku. Pored brojnih stranih ambasada u Briselu akreditovanih pri EU, Komisija ima preko 120 sopstvenih delegacija u trećim zemljama. Njihova uloga je da razvijaju bilateralne veze Unije sa narodima veoma različite veličine i bogatstva, promovišu politike i vrednosti EU i obaveštavaju Brisel o razvoju događaja na terenu. Pored čestih kontakata između funkcionera, ministara i predstavnika parlamenata, EU, jednom ili dva puta godišnje, ima i redovne sastanke na vrhu sa najznačajnijim partnerima kao što su Sjedinjene Države, Japan, Rusija i Kanada. Ovi razgovori, koji su na početku bili uglavnom usmereni na trgovinu, sada uključuju čitav niz raznovrsnih političkih pitanja, uključujući i načine za zaštitu okoline i razvoj ljudskih pravo kao i suprotstavljanje međunarodnom kriminalu i ilegalnoj trgovini drogama. Unija svoje stavove zastupa u raznim multilateralnim forumima kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, i u zajednici sa njima radi na što boljem ostvarivanju mira i bezbednosti kao zajedničkom cilju.
Iako predsedništvo Unije svakih šest meseci prelazi na drugu zemlju članicu po principu rotacije, kontinuitet spoljne politike obezbeđuju visoki predstavnik za CFSP, Sekretarijat Saveta i Komisija. Zemlji članici koja zauzima mesto predsedavajućeg pomaže i članica koja će je naslediti na tom položaju.

Zajednička spoljna i bezbednosna politika

Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije (CFSP) ustanovljena je Ugovorom o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) 1993. godine, posle više od dvadeset godina političke saradnje između zemalja članica EU.
Od 1993. godine Savet ministara je usvojio oko 70 zajedničkih stavova o pitanjima spoljne politike, od Balkana do Istočnog Timora, od neširenja nuklearnog oružja do suprotstavljanja terorizmu. Zemlje članice su obavezne da se pridržavaju usvojenih zajedničkih stavova, koje Predsedništvo zastupa u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim forumima. U ovom istom periodu, Savet je dogovorio oko 50 zajedničkih akcija, uključujući i operaciju demontiranja mina u Africi i na drugim mestima i upućivanje specijalnih izaslanika EU u krizna područja kao što su Balkan i Srednji Istok.
Od zaključivanja Ugovora iz Amsterdama 1999. godine, Evropski savet (šefovi država ili vlada) ima ovlašćenja da usvaja dugoročne strategije za određene zemlje ili regione. Zajedničke strategije za Rusiju i Ukrajinu usvojene su 1999. godine, a za Mediteran 2000. godine.
U okviru CFSP brzo se uobličava i zajednička evropska bezbednosna i odbrambena politika (CESDP). Da bi se ojačala sposobnost Unije da izađe na kraj sa kriznim situacijama u susednim ili udaljenijim regionima, postoje planovi da se, u neposrednoj saradnji sa NATO, oforme vojne snage za brzu reakciju koje bi izvršavale mirovne i druge neborbene zadatke bez mnogo priprema. Uspostavljanje takvih snaga dopunilo bi postojeće


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
29-06-2010 09:53 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Europska sigurnosna i obrambena politika - hr Maja 0 2,310 09-03-2012 01:40 PM
zadnja poruka: Maja
  Pravo EU Dzemala 0 1,594 02-09-2011 09:22 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravo EU usmeni za ocenu više Dzemala 0 1,218 02-09-2011 09:21 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Proširenje EU na balkan Dzemala 0 1,987 10-04-2011 04:35 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Politika proširenja evropske unije Dzemala 0 2,394 10-04-2011 04:33 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: