Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
„Земљаче, ако си отишао из завичаја, завршио разне школе и занате, ако си на високом положају у држави, науци, у школи, на универзитету, у фабрици, не заборави да те је подигао и отхранио зној твојих предака сељака. Твој завичај. Ако то заборавиш, изгубио си смисао за памћење, за живот, изгубио си завичај, историју твог народа, а то значи изгубио си све.“
Услед процеса индустријализације и урбанизације, села на нашим просторима су доживела велике тренсформације. У протеклих 50 година дошло је до масовног одласка радне снаге са села и све јачег продора робно-новчаних односа. Са распадом првобитног натуралног привређивања, многа села почињу да се суочавају са социјалним и демографским проблемима. Негативни процеси који су захватили наше село нарочито су дошли до изражаја последњих деценија у условима друштвене кризе.
Наше село се данас суочава са бројним проблемима: економским, социјалним, демографским и психолошким.
Село је захваћено процесима деаграризације, депопулације и сенилизације. Ова три процеса Миладин М. Шеварлић је илустровао следећим подацима: „Деаграризација илустурује смањење учешћа пољопривредног у укупном становништву – са преко 70 % у 1948. на 18,0% (централна Србија) односно 13,7% (Војводина) у 1991. години. Депопулацију наших села потрђује смањење броја становника са 4.734.698 лица у 1948. на 3.272.105 лица у 2002. години односно за 1.462.593 лица или за 30,9%. У истом периоду учешће сеоског становништва у укупном становништву Србије смањено је са 81,7% на 43,6%. Сенилизацију становништва у нашим селима истовремено потврђује и апсолутни (са 424.268 лица у 1948. на 828.704 лица у 2002. години односно за 404.436 лица или за 51,2% ) и релативни пораст становника који припадају старосним групама 60 и више година – са 9,0 % на 25,3 % укупног броја становника у селима Србије.“ Што нас наводи да је стање наших села алармантно. Под утицајем модернизације свеукупног начина живота, индустријализације пољопривреде, урбанизације сеоског простора, потрошачке орјентације, сеоска породица губи многа традиционална обележја.
Oно што село и сеоску породицу jош увек држи подаље од града је резиденцијална припадност, везаност за традицију, неосвештен контакт са природом, снажан утицај вере, цркве, црквених препорука и светковина на понашање породице, њен живот и рад , њен друштвени идентитет. Друштвени идентитет је процес друштвеног и личног међудејства који одређује сваког конкретног поједница у неком историјском и друштвеном времену и стога анализа процеса његовог формирања подразумева посматрање различитих страна људске егзистенције у њиховом прожимању и јединству. У вези с тим, долази до издвајања неколико елемената који представљају механизме груписања друштвеног идентитета сеоског становништва: сеоски начин живота, обичаји, сеоска породица и свакодневни живот.
Обичаји несумњиво воде порекло из старине, са различитих степена културног развитка, а њихову суштину чине трагови укорењених анимистичких схватања, према којима је све у човековом окружењу живо и има душу. Поједини елементи старе народне религије су прихаћени од стране хришћанске цркве, и премда су давно изгубили своју првобитну улогу, постали су део традиције и на тај начин су и даље присутни у живе у народу и представљају друштвени идентитет. Обичаји су значајан део нашег културног наслеђа. То је скуп одређених правила понашања, одговарајућих поступака и активности, који се изводе с циљем да се позитивно утиче на човеков живот и делатност. Обичаји су преношени с генерације на генерацију и били су неопходни пратиоци људи, њиховог рада и понашања.
Sadržaj:
Увод
.
.
.
Закључак
Литература
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
