Eticki kodeks ponasanja u prometu nekretnina

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Etika u poslovanju

Kada se priča o etici u poslovanju, često se mogu praviti paralele sa drugim oblastima rada i života (a opet, sve je danas biznis, pa se čak i takva poređenja mogu podvesti pod našu temu). Za početak, kada se priča o tome koliko treba ograničiti prostor za moguće mahinacije i nepoštovanje moralnih vrednosti, uvek se postavlja pitanje koliko zakonski morate ograničiti i opisati sve poslovne aktivnosti da ne bi bilo prostora za improvizaciju (i za pronalaženje "rupa u zakonu"). Kao simpatičan primer iskustva jedne od najvećih svetskih kompanija, "Microsoft-a", da pomenem sledeće: Microsoft je kod svog prvog servera Windows 2000 (kojeg ovde posmatramo "kao zakonodavca" koji je propisao pravila igre u komunikaciji sa serverom, pravima pristupa, ograničenjima i slično) postavio celu priču tako da je, manje-više sve bilo dozvoljeno, a zatim je administrator tokom rada sa serverom, zavisno od iskustava sa korisnicima, uvodio određena ograničenja, ko, kada i zašto sme da radi sa serverom. I, posle samo par godina, poučen iskustvima o "korisničkoj slobodi u radu" već kod sledećeg servera, Windows 2003 je sve okrenuo naglavčke. Sada je u radu sa serverom po difoltu (default - stara srpska reč) sve bilo zabranjeno, a tokom rada je administrator korisnicima postepeno davao određena prava (kad ih zasluže).

Eto svetske empirijske preporuke i za poslovanje u Srbiji. Najverovatnije treba poslovanje propisati tako da se ograničenja ukidaju postepeno, kako tržište sazreva... Opet, i pored brojnih društvenih, tržišnih i ostalih ograničenja koja postoje na Zapadu, bili smo svedoci totalno neetičkih pristupa i tragičnih završetaka firmi (i bankrota zaposlenih i korisnika) kao što su Enron, Parmalat i drugi; primer nemačkih menadžera, već prebogatih, koji su dodatno (nemoralno?) svoje pare držali po računima u Lihtenštajnu je očigledan primer kako se ne treba u svemu ugledati na Zapad. A mogao se, zatim, videti i način regulacije "etike" u nemačkom biznisu, kada državni kancelar lično protestuje kod šefova vlada i država "finansijskih Eldorada" da bi se stvari dovele u red...


Sadržaj

1 Uvod 3
2 Etika u poslovanju 3
3 Osnovne operacije agencije za promet nekretnina 5
4 Etički kodeks u prometu nekretnina 6
4.1 Primer 6
4.2 P r e a m b u l a 6
5 Etičko ponašanje agenata za promet nekretnina 8
6 Zaključak 11
7 Literatura 12