Etičke dileme veštackog oplođenja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Veštačka oplodnja je ubacivanje spermatozoida u vaginu pomoću instrumenata. Veštačka oplodnja kod ljudi prvi put je zabeležena krajem XIX veka. Veliki broj ranih slučajeva obavljao se u tajnosti. Tek početkom pedesetih, kada je zamrzavanje spermatozoida postalo tehnički izvodljivo, veštačka oplodnja kod ljudi postala je rasprostranjena. Prvi ljudski potomak nastao iz zamrznutog semena rođen je 1953. Danas je veštačkom oplodnjom začeto preko 65.000 dece rođene svake godine u SAD.Veštačka oplodnja koristi se da bi se postigla trudnoća kada je iz nekog anatomskog razloga onemogućeno začeće direktnim (prirodnim) putem. Kada je muškarac sterilan, spermatozoidi se uzimaju od davaoca koji nema istoriju genetskih ni infektivnih bolesti. U slučajevima kada žena ne može da zatrudni zbog oštećenih jajovoda, može se hirurškim putem uzeti njena jajna ćelija koja se zatim oplodi in vitro - to jest, u posebnoj posudi koja u laboratorijskim uslovima simulira okruženje koje je u jajovodima, gde se onda ćelija normalno oplodi. Embrion se tada prebacuje u ženinu matericu da bi se dalje razvijao na uobičajen način. Poslednjih godina veštačka oplodnja se koristi kao način da parovi u kojima žena ne može da zatrudni, dobiju dete. Muževljevi spermatozoidi se koriste da se oplodi jajna ćelija tzv. surogat majke, žene koja se ponudila da nosi dete do kraja trudnoće, obično uz novčanu naknadu, i da ga odmah nakon rođenja preda. 1998. lekari su objavili da su pronašli uspešan metod da izaberu pol bebe koja se rađa veštačkom oplodnjom: Pošto ljudski X hromozom (ženski) poseduje 2.8% više DNK nego Y hromozom (muški), moguće je sortirati spermatozoide na osnovu količine DNK koju sadrže; grupa X sadrži oko 85% spermatozoida koji nose X hromozom, dok grupa Y sadrži oko 65% spermatozoida koji nose Y hromozom. Jajna ćelija se može oploditi spermatozoidima iz bilo koje grupe, zavisno od toga koji je željeni pol deteta. Ova tehnologija se koristi kod parova koji imaju istoriju genetskih poremećaja vezanih za pol, ali u početku je razvijena za životinje na farmama...

Etičke dileme veštačkog oplođenja

Veštačko oplodjenje je terapeutski postupak kojim se leči bračni sterilitet.

Kodeks medicinske etike, kao i svaki drugi osnovni esnafski akt čvrsto utemeljuje i zastupa najviša humanistička načela. Ali pogotovo ovaj akt u sebi sadrži takve oštre moralne (u nekim stavkama i podvižničke) propise i principe koji su zaista dostojni svake pohvale i divljenja. Međutim, razlika u nekim stavovima evidentno postoji. Kodeks medicinske etike tumačen današnjicom pomalo izgleda kao neka stara palata koja je izgubila onu svoju velelepnost i krasotu. Palata čije su kupole i krovovi porušeni, čiji su zidovi porušeni i oblokani, vrata razvaljena, kapije popadale, a travnjak sa ružičnjakom zamro. Danas su negde ta pravila malo iskrivljena i slobodno tumačena, a negde su potpuno zanemarena. Razlog za iskrivljeno tumačenje ovih pravila treba tražiti i u lekarima i u sistemu, ali prevashodno treba tražiti u vremenu u kojem je savremena medicina najviše tehnološki napredovala, od Drugog svetskog rata do danas...

Svima nama se nameće pitanje da li i koliko kult lekara danas odudara od onoga što se predstavlja u Kodeksu medicinske etike i koliko je lekar u prošlosti bio dosledan istim načelima. Najbolji primer koji nam pokazuje prisnost i doslednost svih predratnih (misli se na period pre Drugog svetskog rata) lekara jeste jedna pošalica vrlo ozbiljnog i dubokog smisla...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Etičke dileme veštackog oplođenja 4
1.1 Homologna inseminacija 6
1.2 Heterologna inseminacija 7
1.3 Analiza i prigovori 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10