Etarska ulja kao biohemijski faktor ekologije oprasivanja

Biljni svet je laboratorija u kojoj priroda vekovima sintetiše jedinjenja neophodna za opstanak živog sveta. Upotreba bilja stara je koliko i čovečanstvo. Koristeći bilje u svakodnevnoj ishrani, čovek je postepeno, najpre instiktivno, uočavao njegova lekovita svojstva. Upotreba bilja sa ciljom lečenja je vremenom postepeno prevazišla empirijski okvir i oslonac i potvrdu našla u nauci. Do početka XX veka skoro 90% lekova bilo je na bazi prirodnih preparata. Svedoci smo da se poslednjih decenija interes svetske industrije, uslovljen velikim ekonomskim pritiskom s jedne strane i zaštitom prirode s druge strane, ponovo usmerava ka biljnim sirovinama.

Danas je poznato oko 18000 aromatičnih i 60000 lekovitih biljaka. Aromatične biljke su izvor etarskih ulja. Etarska ulja (eterična ili esencijalna ulja) biljkama daju karakterističan miris i aromu. To su lako isparljive uljaste tečnosti (izuzetno čvrsti i polučvrsti preparati) dobijene iz aromatičnih biljaka različitim fizičkim postupcima. Prema nekim autorima, naročito u Francuskoj, pod etarskim uljima podrazumevaju se samo proizvodi dobijeni destilacijom pomoću vodene pare.

Termin etarska ulja se, takođe, primenjuje i za sintetičke supstance dobijene iz katrana uglja ili za polusintetske supstance dobijene iz prirodnih etarskih ulja

1 ETARSKA ULJA 4
2 ETARSKA ULJA KAO BIOHEMIJSKI FAKTOR EKOLOGIJE OPRAŠIVANJA 5
2.1 Toksičnost etarskih ulja 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13