Estetika u medijima

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Estetika u medijima
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Pojam ESTETIKA (grč. aisthesis) je u „ Leksikonu stranih reči i izraza“ (autora: Milana Vujaklije) označen kao „nauka o čulnom opažanju“. U užem smislu, odnosi se na nauku o lepom, naročito u umetnosti kao najpotpunijem izražaju onoga što je lepo; kao nauka o smislu za umetnost, i o umetničkom ukusu.

ESTETIKA U MEDIJIMA

Estetika u medijima je,pored etike u medijima, primarna kategorija, i teskno je povezana sa njom.
Polazna pretpostavka Maršala Mekluana je da mediji predstavljaju proširenje ljudske čulnosti, te iz tog zapažanja postaje jasno da je susretanje estetike i medija ne samo moguće, nego i prirodna i plodotvorna stvar. Estetička pismenost i estetska kultura mogu znatno doprineti razvoju medijske pismenosti i i medijske kulture.
U svakoj profesiji postoje određena pravila ponašanja, te tako i u medijskoj,kao širem pojmu,odnosno novinarskoj,kao njenom užem određenju. Prava, obaveze i estetske norme u novinarstvu kreiraju kako sami novinari, tako i ostali ljudi koji imaju direktne ili indirektne veze sa novinarstvom. U novinarskom poslovanju estetika se ostvaruje kroz potpuno konkretne i lepe oblike izražavanja, kompozicije i strukturisanje informacija.

ESTETIKA U NOVINARSKOM IZRAŽAVANJU
- Šta ona podrazumeva?


NEDISKRIMINATORNU UPOTREBU JEZIKA U MEDIJIMA

Jezički stručnjaci su polovinom osamdesetih i početkom devedesetih godina nekoliko puta pokušavali da normiraju jezik medija. Međutim, oni su se uglavnom zadržavali na gramatičkim pravilima pisanja, ne obraćajući gotovo ni malo pažnje na nediskriminatorno pisanje medija. Počevši od poslednje decenije prošlog veka i raspada Jugoslavije, te do današnjih dana, u srpskim, i ne samo srpskim medijima dominira jezik mržnje i netolerancije. Istraživanja o pogubnosti diskriminatorne upotrebe jezika u medijima kod nas postoje, ali još nije sastavljen opšti kodeks nediskriminatorne upotrebe jezika u medijima.

NORMIRANJE UPOTREBE JEZIKA U ODNOSU NA POL

Jedan od prvih poduhvata je normiranje jezičke upotrebe u odnosu na pol. Profesorka psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Svenka Savić, je načinila Kodeks neseksističke upotrebe jezika medija.
Svenka Savić smatra da je politički korektno kada su u tekstu jezički jasno vidljiva oba pola. Pod seksističkom komunikacijom Svenka Savić podrazumeva netolerantan govor, ili komentar koji vređa dostojanstvo žene, a bazira se na njenim polnim karakteristikama, pri čemu komunikatori ne prihvataju da je to uvredljivo za ženu. Epiteti za ženske osobe su deo istorijskog nasleđa, ali ih treba izbegavati ( npr. često se žena oslovljava sintagmom „ slabiji pol „ ili „ lepši pol „ , a to je prema mišljenju pomenute profesorke diskriminatorno obraćanje). Svenka Savić smatra da je izbegavanje diskriminacije prema polu osnovni princip kodifikacije jezičkog izraza, i ima dva osnovna cilja: učiniti mušku i žensku osobu jednako vidljivom u jezičkom izražavanju, i birati takve izraze koji brišu vidljivost samo jedne osobe. Ovo se ,uglavnom,odnosi na službenu upotrebu jezika: za masovne medije, jezik formulara, propisa, zakona, konkursa, obaveštenja, a iz uverenja da će iste početi da se koriste i u privatnoj komunikaciji kao težnja da se otkloni netolerancija u jeziku i društvu. Neseksistička upotreba jezika se može ostvariti razdvajanjem kosom crtom oblika za muški i ženski rod, tako što ćemo dodavati nastavke za pojedini rod, ili tako što ćemo pisati pun naziv, odnosno titulu za svaki pol posebno: ( npr. rektor/ ka, ili rektor/ rektorka). Oslovljavanje je deo standardizacije upotrebe jezika, i političke i društvene vidljivosti u odnosu na pol, i zato je veoma važno pravilno i nediskriminatorno oslovljavati kako osobe ženskog, tako i osobe muškog pola. Kada se u nekom kontekstu misli i na žene i na muškarce, tada se u rečenici moraju navesti i jedni i drugi, a možemo se koristiti i oblikom množine kao neutralnijim ( npr. u praksi se kaže: gospodin Z. Y. sa suprugom, a trebalo bi: gospodin Z. Y. i gospođa U.I. ). Nazivi funkcija bi trebalo biti neutralno označeni. Funkcija i radno mesto u instituciji se mogu obeležavati uopšteno, nezavisno od onoga ko funkciju vrši ( npr. bolje je izraziti se sa „pisanje zakona“, nego „zapisničar“, sa „odgovoran za izvršenje“ , nego „izvršilac“ ; politički je korektnije kada mislimo na oba pola i kažemo „profesura“ , a ne „profesor“...).

NORMIRANJE JEZIČKE UPOTREBE U ODNOSU NA RASU

1.Pominjanje nečije rase je opravdano samo onda ako je to veoma bitno, jer pitanje je da li bismo spomenuli rasu da je u pitanju belkinja/ belac.
2.Ne bismo trebali pisati senzacionalistički o odnosima među rasama, jer ono može da šteti svima.
3.Umesto reči „melez“ i „obojen“ , treba koristiti izraze „pomešana rasa“, „tamnoput“‚ „afro-amrikanac“...
4.Reč „emigrant“ bi trebalo koristiti samo ako je osoba zaista emigrant.

NORMIRANJE JEZIČKE UPOTREBE U ODNOSU NA DRUŠTVENE GRUPE

a) Pominjanje nečije seksualne pripadnosti je opravdano samo ako je to od izuzetnog značaja za izveštavanje, u ostalim slučajevima je nekorektno i
diskriminatorno. Ukoliko izveštavamo o homoseksualnim osobama trebalo bi da se koristimo izrazima kao što su homoseksualci ( za mušarce) i lezbejke ( za žene), mada nije neukusno reći i gej populacija, kako sami sebe nazivaju.
b)Pominjanje nečije pripadnosti romskoj zajednici je opravdano samo ako je zaista važno za izveštavanje, i tom prilikom bismo trebali koristiti naziv Rom/Romkinja, a izbegavati izraze cigan/ ka, ili neke još pogrdnije.
c)Pominjanje nečijih mentalnih ili fizičkih nedostataka u izveštavanju kada to nije naročito potrebno, takođe nije korektno, a kada je označavanje takvih osoba neophodno, nazivamo ih „osobama sa posebnim potrebama“ .Iako pripadnici/ e pomenutih društvenih grupa ponekad sami sebe nazivaju pogrdnim i uvredljivim izrazima, mi, kao profesionalci u novinarskom poslu, to nikada ne bismo smeli činiti.

IZBEGAVANJE GOVORA MRŽNJE U MEDIJIMA


Prema mišljenju novinara koji su učestvovali u istraživanju Medija centra, poslednja decenija prošlog veka je bila oličenje govora mržnje i ratne retorike,te samim tim i postojanja neestetskog je bilo uobičejeno. Svi oni koji nisu bili prorežimski orjentisani nazivani su od strane države i ondašnjih medija izdajnicima, huliganima, homoseksualcima, narkomanima, stranim plaćenicima...Svi su sve nazivali kako su želeli, a da za takvo uvredljivo ophođenje niko nikada nije odgovarao.
„Otkako je Toma Nikolić početkom devedesetih nazvao Vučelića „musavim tucačem plitkoumnih kafanskih pevaljki“ , to je postao običaj. Od tada se objavljuje ko se leči, ko je narkoman, čija su deca „u problemu“... Ima novinara koji su specijalizovani za takve stvari.“ - kaže urednik jedne novinske agencije , sa 14 godina radnog iskustva.
Naš čuveni lingvista Ranko Bugarski precizira da je početkom devedesetih govor mržnje bio uglavnom monocentričan, a da je danas on izrazito policentričan, jer se političke grupacije međusobno neprestano opanjkavaju i vređaju bez bilo kakvih posledica.
Jedan od anketiranih novinara smatra da je govor mržnje bio razlog napada na TV Bastilju: „ Do 5. oktobra, pošto smo bili opredeljena televizija, to nije bilo ništa novo. Hoću da kažem, nas su i zapalili zbog toga o čemu vi pričate, jer su ljudi „kićeni“ svakakvim nazivima, deljeni su na izdajnike, plaćenike i rodoljube...pisani su razni komentari...“


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07:44 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Leonardo- estetika Dzemala 0 2,011 26-08-2010 01:02 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Estetika popart Vesnica 0 2,993 21-05-2010 02:11 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Estetika tela i telesnih ukrasa Vesnica 0 2,945 20-05-2010 07:39 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: