Estetika tela i telesnih ukrasa

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Svaka kultura se estetički iskazuje na različite načine i tu nema nikakvih apsoluta. “Ne postoji ništa što bi sve kulture mogle smatrati objektivno lepim.” Svaki ideal jedne kulture u drugoj će se smatrati ružnim. U ovom radu, u prvom redu bavićemo se estetikom tela i njegovog ukrašavanja kroz različite kulture i vremenska razdoblja. Naravno, danas se postavlja pitanje koliko je svetska globalizacija ugrozila postojanje kulturoloških razlika, da li odumiranje nacionalnog identiteta na svetskom nivou dovodi do stvaranja univerzalnog i apsolutnog ideala lepote, koji je fleksibilan i redefiniše se konstantno, na globalnom nivou, preko televizije, interneta i ostalih medija masovne komunikacije sa ciljem sprovođenja totalitarne vlasti i apsolutne kontrole uma.

ESTETIKA TELA I NJEGOVOG UKRAŠAVANJA

“Kult tela začet je u antičkoj Grčkoj. Za Grke pojam lepote simbolisao je moralno i duhovno savršenstvo” . Lepotu su tumačili kao spoj dobrog i lepog. Narvno, od antike do danas odnos prema lepoti se menjao tako da je danas, u savremenom potrošačkom društvu, lepota, naročito fizička postala imperativ, postala je roba, proizvod koji ima svoju cenu.

Telo

Ideal lepote se menjao i menja se u različitim epohama i društvima. Nigde to nije tako izraženo kao u sferi ženske telesne lepote.

Lice

Najpre što se tiče lica tu postoji čitav niz raznolikosti u proporcijama i crtama lica kojima se daje prednost u različitim područjima i istorijskim periodima. Pravi, šiljati nosevi i mali prćasti nosevi, plave oči ili crne oči, pune, mesnate usne ili tanke, male sve to ima svoje pristalice. Njihov izbor uslovljen je kulturnim, istorijskim okolnostima, kao i ličnim afinitetima. Baš zbog svih tih varijacija, mogu delovati smešni izbori za mis sveta koji pokušavaju da izaberu najlepšu devojku po ukusu svih kultura.

Oblik ženskog tela

Potom, u sferi oblika ženskog tela u jednoj kulturi veoma je bitno da žena bude izrazito debela, u drugoj je važno da bude mršava, u trećoj se traži oblik peščanog sata idt. Najstariji ideal lepote je Vilendorfska Venera iz ranog kamenog doba, 20000 god. pre nove ere, nađena u centralnoj Evropi. Da je živa njeni vitalni statistički podaci bili bi 243-225-243, što je za današnje predstave o lepoti nesvatljivo i nezamislivo. Malo kasnije 2000 god pne, lepotica iz Doline Inda bila bila bi obdarena merama 114-86-159, a u pozno bronzano doba kod Kiparske lepotice i 1500 god. pre nove ere
109-106-111, jos kasnije Amlaška lepotica iz 1000 god. pre nove ere pokazala bi zastrašujujuće proporcije 96-111-197, ali Sirijska lepotica takođe iz 1000 god. pre nove ere imala bi mere veoma slične modernim
78-66-91. Sve ovo nam ukazuje da je nemoguće kroz vreme i prostor naći savršenu žensku inherentnu lepotu.
Decenijama unazad vode se polemike oko toga da li su lepše oblije ili mršavije žene. Odgovor je jako teško dati, jer sve zavisi od ličnih afitinteta posmatrača, ali i od estetskih standarda kojim se kojim se vodi, obeleženih kulturnim, društvenim normama. Ako se osvrnemo na XX vek uočićemo brojne oscilacije u poželjnom izlgedu ženskog tela. 50-tih godina ideal lepote bila je žena tankog struka i velikih grudi, 60-tih je bilo popularno oblo telo sa izraženim ženskim atributima, grudima i bedrima, kao Merlin Monro, a era mršavica započeta je pojavom foto-modela Tvigi krajem
60-tih godina, koja je u to vreme bila prava senzacija sa svojih četrdesetak kilograma. Potom se, krajem 70-tih, u modu opet vraćaju obline, a poslednjih desetak godina modna industrija, kao izuzetno jaka i profitabilna, stvorila je novi model izgleda ženskog tela. Visoke, tanke žene, bez preterano izraženih grudi i bedara, postavile su nove standarde ženske lepote i nešto čemu gotovo svaka devojčica, devojka ili mlada žena danas teži. Manekeni i foto-modeli definitivno su postali novi idoli mladih generacija, pogotovo devojaka. Upravo iz tog razloga, poslednjih nekoliko godina svedoci smo ogromnog porasta bolesti poremećaja ishrane (bulimija i anoreksija) i ozbiljnog zdravstvenog i sociološkog problema. Sa druge strane, plastična (estetska) hirurgije je u ekspanziji.

Estetska (plastična) hirurgija

Estetska (plastična) hirurgija potiče još iz starog Rima. Rimljani su svojevremeno, obavljali jednostavne intervencije na ušima. Prvi američki estetski hirurg bio je dr. Dr. John Peter Mettauer koji je prvu operaciju obavio 1827.godine. Danas je rasprostranjeno mišljenje da estetska hirurgija može rešiti mnoge čovekove probleme, izlečiti komplekse, učiniti da se oseća sigurnijim u sebe, lepšim i sl. Estetska hirurgija je danas veoma popularna u celom svetu, što dokazuju i statistike po kojima se samo u SAD-u godišnje izvrši oko 11 miliona intervencija.
Najpopularnije intervencije su: silikonski implanti u grudima, usnama, zatim operacija nosa, očnih kapaka, lifting, botoks, liposukcija, implanti u bradi, jagodicama, transplatacija kose i sl. Najekstremniji primeri zloupotrebe estetske hirurgije su definitivno pop legenda Michael Jackson, zatim čuvena “žena mačka” Jocelyn Wildenstein, porno zvezda Tabitha Stevens, glumica Melanie Griffith, glumica Farrah Fawcett i mnogi drugi…