Retusiranje

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Retuširanje potiče od francuske reči i definiše inteverncije na fotografiji u cilju njenog poboljšanja, ali samo dok ne dođe do stvaranja potpuno nove fotografije. Najčešće je cilj jednostavnog retuširanja uklanjanje grešaka fotografa. Naravno, greške najčešće zavise od očiju posmatrača. Retuširanje treba posmatrati kao proces izrade modifikacija na jednoj fotografiji , pri kome se primenjuju različita bojenja na orginalnim negativima i prozornicama ili ištampanim fotografijama kako bi se uklonili pojedini sadržaji ili stvorilli novi. Prikrivanje mrlja, uklanjanje dust spots i rekonstrukcija oštećenih delova fotografije su najčešći primeri retuširanja. U fotografiji koja je namenjena marketinškim kampanjama, proizvod mora biti predstavljen tako da i dvadeset sati retuširanja bude jeftinije od ponovnog slikanja na skupim lokacijama sa brojnom ekipom modela i fotografa. Retuširanje i kompouzing (compositing) su dva veoma povezana sredstva za obradu fotografiju. Ipak oni se suštinski razlikuju jer pod kompozingom podrazumevamo složeniji proces kopmonovanja (ukrštanja) dve ili više fotografija što kao rezultat donosi potpuno novu fotografiju koja do tada nije postojala. Kada je retuširanje dobro urađeno, posmatrač ne primećuje da je do retuširanja i došlo., osim ako stavimo jedan pored drugog prikaz slike pre i nakon procesa retuširana.

Razvitak kroz istoriju

Pre 1995. Retuširanje je zahtevalo složen ručni rad kao i značajan talenat umetnika i tehničarka.Zato je retuširanje bilo rezervisano samo za fotografije koje su imale veliku bitnost, npr komercijalni portreti ili slike namenjene marketing oglašavanjima Čak i najpažljivije izrađeni fotografski zapisi su retko savršeni pa je bilo uobičajeno da se ručno dodaju izbeljivači (da bi uklonili boju) ili da se četkicama dodaju pojedine boje. Ovaj proces je bio izuzetno komplikovan sa tehničkog stanovišta.

Dakle, to je bilo zajedničko prilikom retuširanja transparentnosti (ili duplikati) koristeći beljenje (za uklanjanje boje) a nakon se primenjuje bojenje, ili, često, jednostavno bojenje samo. Proces je vrlo komplikovan s tehničke strane. Postoje posebni izbeljivači za svaku od tri boje slojeva transparentnosti, plus opšti izbeljivač koji uklanja sve boje jednako. Ako se načini greška, uklonjene boje se mogu delimično povratiti sa jednom drugom hemikalijom.

Zatim je potrebno primeniti posebne boje koje se slažu sa originalima. Ove boje moraju odgovarati tačno izvornoj boji (tako da retušer može vizuelno oceniti njegove ili njene rezultate dok radite), ali i da izgledaju identično pod laserskim okom komercijalnalnog skenera (koji ne mora videti boje identično kao i mi).

Priručnik retušerstva mora biti napisan od strane naučnika koji zna kako dodati ili ukloniti boje, i vrlo vještog umjetnika koji zna gde biste ih trebali dodati ili ukloniti.

Retuširanje transparentnosti je jednostavano, na neki način, kada se poredi sa retuširanjem negativa. Retuširani negativ često je učinjen pomoću originalnih filmskih kamera, tako da postoji vrlo malo prostora za greške. Proces je komplikovan zbog činjenice da je slika izokrenuta, a retušer umetnik mora predočiti kako će izgledati konačna slika kao pozitiv. Na primer, istaknute vene pojavljuju se u boji negativa kao žuto-narančaste linije koja moraju biti uklonjene sa modrom bojom ili plavom olovkom. Ponekad, negativ mora biti pregledan kroz kolor filter kako bismo izolovati moguće greške za ispravljanje. Ako ste ikada videli boju negativa, onda znate da negativi imaju pretežno narandžaste boje, pa je i pozadina slične boje negativa crveno-narandžaste kao maska za uklapanje.

Prva fotografija je nastala 1814, a već 1860tih nastaju prve retuširane fotografije. Evo nekoliko značajnih primera iz prošlosti
Oko 1860: Najpoznatiji portret predsednika SAD, Abrahama Linkolna je fotomontaža Linkolnove glave i tela južnjačkog političara Džiba Kalhuna