Emocionalni život čoveka. Razvoj emocija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Emocionalni život čoveka. Razvoj emocija
Ljudi nisu samo racionalna bića koja bi svoje postupke preduzimanja isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja o tome kako je najpogodnije da postupaju. Na te postupke utiču u velikoj meri emocije. One ustvari predstavljaju jedan od osnovnih doživljaja sopstvene ličnosti. Postoji veliki broj raznih osećanja i naš jezik, kao i svi jezici, poznaje mnoge izraze kojima se izražavaju emocije i različiti doživljaji gde su emocije sopstveni deo. Radost, žalost, ljubav, saučešće, simpatija, ponos, stid, zahvalnost, briga, nada - samo su neki od mnogobrojnih izraza za različita emocionalna stanja. U psihologiji kao i u svakoj nauci nastoji se da se veliki broj pojava prikaže i upozna ukazivanjem na ono što je tim pojavama zajedničko. Takodje, nastoji se da se utvrdi ono što je opšte i što predstavlja zakonitost u emocionalnom ponašanju.



II POJAVA I RAZVOJ EMOCIJA

Emocije počinju da se javljaju još u ranom detinjstvu tj. u najranijem razvoju deteta. Posle radjanja deteta javlja se najpre opšte i difuzno stanje rzbudjenosti. Iz tog stanja postepeno se izdvajaju emocije. Na uzrastu od 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije - opšte stanje prijatnosti i opšte stanje neprijatnosti. Kasnije se iz ovih razvijaju različite pozitivne ili negativne emocije. Tako se na primer, iz opšteg stanja nezadovoljstva. Medjutim, kod dece se pored ovih negativnih emocija vrlo rano javljaju i pozitivne emocije kao na primer sažaljenje. Na sledećoj slici prikazana su istraživanja Katarine Bridžes koja je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana do dve godine.
Izvesna kontrola nad emocionalnim ponašanjem javlja se tek kod dece predškolskog uzrasta kad se pojave složeniji oblici emocionalnog života i odnosi ljudi koji ih okružuju. Već u početku školskog perioda nalazimo kod dece dovoljno samokontrole nad svojim emocijama. Deca tačno preživljavaju osećanje stida kad ih odrasli kore za njihove postupke, a isto tako preživljavaju i osećaj zadovoljstva kad im izražavaju pohvalu. Veoma rano se kod dece javljaju i složenije emocije kao što su emocije estetskog. Medju tim emocijama za decu je najveće zadovoljstvo služanje muzike. Svakako, shvatanje lepog kod dece ima svojstveni karakter. Decu najviše zadivljuje intenzitet boja i njihovo živo spajanje. Proširivanjem kruga znanja i životnog iskustva u emocijama dece dolazi do značajnih promena i to u kvalitativnom pogledu. Umeju da vladaju sobom i da se suzdržavaju. Uporedo sa tim javljaju se i izvori novih emocija koje učenici stiču upoznavanjem pojedinih naučnih disciplina, samostalnim čitanjem knjiga ili učešćem u radu.
Razvoj tih emocija posebno se dobro održava u psihološkim istraživanjima dečijih ideala. Istraživanja su pokazala da deca predškolskog uzrasta imaju svoje porodične ideale. To je kod dece obično neko od rodjenja ali čim dete počne da posećuje dečiji vrtić na mesto porodičnih ideala dolaze tzv. mesni ideali u koje obično spadaju nastavnici. Konačno, kad učenici počinju da izučavaju istoriju, literaturu, čitanjem upoznaju značajne ličnosti svoje zemlje porodični i mesni ideali zamenjuju se društvenim idealima gde spadaju istaknute ličnosti, bilo u politici ili različitim istraživanjima. Iz svega ovog smo videli da što je čovek stariji i emocije su različite. Kod odraslog, zrelog čoveka emocije su skoro potpuno različite u odnosu na emocije kod dece.



III KARAKTERISTIKE EMOCIONALNOSTI U DETINJSTVU

Emocije igraju ulogu od prvorazrednog značaja u životu deteta. One ne samo da unose zadovoljstvo u njegovo svakodnevno iskustvo i služe mu kao motivacija za akciju, već takodje mogu da ga osujećuju. Efekti emocija na fizičko stanje deteta mogu da budu vrlo štetni naročito kada su emocije snažne i česte. Suviše česti i suviše intenzivni emocionalni ispadi štetni su po socijalno prilagodjavanje deteta. A dete koje se slabo prilagodjava u socijalnom pogledu po svoj prilici će biti nesrećno, nosiće u sebi osećanje neadekvatnosti i niže vrednosti što sve služi pojačanju emocionalne tenzije, koja već od ranije postoji. Ova osećanja takodje imaju štetan efekat na detinje poimanje samoga sebe, pa zato ostavljaju trajni ožiljak u njegovoj ličnosti koja se razvija. Koliko će se dete uspešno ili neuspešno prilagoditi životu, zavisi u velikoj meri od njegovih emocionalnih iskustava u detinjstvu.
Da li će emocije biti korisne ili štetne po dete zavisi od vrste emocionalnog iskustva. Izvesne emocije, naročito strah, ljutnja i ljubomora koje često nazivaju neprijatnim emocijama štetne su po dečiji razvoj. Druge emocije - naročito prijatne emocije kao što su privrženost, sreća, radost i znatiželja nisu samo korisne već su bitne za normalni razvoj u godinama detinjstva. Medjutim, najozbiljniji i najštetniji efekti nastaju kada je dete lišeno prilike da iskupi ljubav. Lišenost prilike da se voli i da se bude voljen, kao što je slučaj kod beba i male dece u sirotištu, ima za rezultat usporavanje njihovog normalnog fizičkog i mentalnog razvoja i ozbiljan uticaj na njihovu ličnost uopšte.
Deca koja su lišena ljubavi za duže vreme mogu da razmišljaju o samoubistvu. Kada se javlja samoubistvo u detinjstvu ono ima obično impulsivni karakter, koji je motivisan željom da se na taj način kazne roditelji ili drugi za koje dete misli da su odgovorni za taj nedostatak ljubavi, ili pak može biti motivisano osećanjem krivice i željom za kažnjavanje samoga sebe. Naročito je izrazit efekat koji ima na normalni razvoj emocija lišavanje prilike za normalno izražavanje ljubavi. Beba koja se podiže u takvoj sredini postoje emocionalno neosetljiva. Ona je ravnodušna, mirna i ne respetuje na osmehe i gukanje drugih. Ispoljava nastupe besa uz žestoko bacakanje i vrištanje, kao da na taj način traži pažnju; uopšte pruža izgled nesretnog bića.



IV KARAKTERISTIKE EMOCIJA

Putem intelektualnih procesa mi stičemo saznanja o svetu koji nas okružuje. Ali mi istovremeno doživljavamo i svoj odnos prema onome što saznajemo. Naša saznanja o pojmovima, ljudima ili o samom sebi praćena su obično doživljajem vrednosti. Mi ono što osećamo vrednujemo putem osećanja. Zato se ponekad osećanja obeležavaju kao doživljaj našeg subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogadjajima i prema sopstvenim postupcima. Pri tom ne moraju sadržaji uz koje se vezuju emocije da budu uvek jasno doživljeni. Ima jednostavnih ili elementarnih emocionalnih reakcija pri kojima je jasno doživljeno samo osećanje prijatnog i neprijatnog.
Emocionalna reagovanja u mnogome se razlikuju od intelektualnih procesa tako da možemo govoriti o tri karakteristike emocionalnog ponašanja. To su:
1. Karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (odnosa za krvotok, disanje, za varenje)
2. Promene u pokretima, a posebno u pokretima lica, tela i glasa.
3. Karakteristični doživljaju koje imamo pri emocionalnom razgovoru koji se sastoje pre svega u doživljavanju prijatnosti, zatim u doživljajima u organskim promenama koje imamo pri emocionalnom reagovanju i opažajima.
Pa tako polazeći od ovih karakteristika emocije se definišu kao promena u stanju aktivnosti organizma, a čija se promena manifestuje u karakterističnim fiziološkim promenama, odredjenim pokretima i karakterističnom doživljaju. Sastavni deo emocija čine promene u funkcionisanju različitih organa. Ove telesne promene pri emocijama su veoma izrazite. Često kod osoba koje su u emocionalnom stanju možemo primetiti crvenilo ili bledilo, drhtanje ili znojenje. Zbog promena koje se javljaju u radu srca dugo vremena se smatralo da je sedište emocija u srcu. Da su telesne promene pri emocijama brojne pokazuju i različita sistematska istraživanja. U jednom istraživanju koje je izvršeno u toku drugog svetskog rata utvrdjeno je da četiri hiljade pilota imaju različite telesne promene. Javljaju se, pre svega emocije straha, a pored njih i lupanje srca (86% ispitanika), napetost mišića (83%), suvoća grla (80%), znojenje (79%), pomeranje u stomaku (76%), potrebu za mokrenjem (65%), drhtanje (64%), opšta slabost i malaksalost(41%).
Najizrazitije i najčešće ispitivanje telesne promene pri emocijama su promeme u krvotoku, disanju i u sprovodljivosti električne struje kroz kožu. Koristeći različite aparature moguća je pri emocijama registrovati promene u radu srca, u broju otkucaja pulsa i u krvnom pritisku. U jednom takvom istraživanju npr. kod studenata za vreme ispita krvni pritisak postaje za 15mm viši od normalnog i da je puls za 25 otkucaja iznad prosečnog. Svako povećanje aktivnosti pojedinih organa izaziva veći priliv krvi iz trbušnih sudova u te organe. Usled povećanja priliva krvi, zapremina odnosnog organa se povećava. U vezi sa ovim promenama javljaju se i promene krvnog pritiska. Možemo da kažemo i to da se krvni pritisak žena u proseku udvostručava u odnosu na prosek muškaraca.
Lako se mogu posebnim aparatima utvrditi i promene u sprovodnosti električne energije u koži. Ako se stave elektrode na kožu i pusti struja, moguće je uz pomoć galvanometra utvrditi povećanu sprovodljivost električne struje. Ova promena se u stručnoj literaturi naziva psihogalvanskim refleksom ili elektrodermalnom reakcijom. Ispitivanja su pokazala da je najveća promena u sprovodljivosti električne energije kod intenzivnih neprijatnih emocija, a još slabije kod umereno prijatnih i umereno neprijatnih emocija. Pored ovog javljaju se i mnoge druge promene u emocionalnom stanju kao što su: promene u radu organa za varenje, promene u veličini zenice, u količini lučenja pljuvačke, u napregnutosti mišića, u hemiskom sastavu krvi i mokraće. Stručnjaci smatraju da emocije, a posebno intenzivne emocije prvenstveno izazivaju takve situacije koje za čoveka predstavljaju potencijalnu opasnost. U takvim situacijama ubrzano disanje, a posebno povećano udisanje vazduha predstavlja uvećano dovodjenje kisonika u organizam i omogućava ubrzano pretvaranje hranjivih materija u energiju. Povećani krvotok i povećani priliv krvi u mozak, a smanjeni priliv krvi u trbušne organe omogućavaju intenzivniji rad mozga i uspešnije korišćenje udova. Takodje i ostale telesne promene doprinose većem aktiviranju organizma, njegovom boljem osposobljavanju da se suprostavi neočekovanoj opasnosti, a koja je izaziva emocionalno stanje.
Moguće je na osnovu telesnih promena oceniti da li emocije postoje ili ne postoje. Za takva ispitivanja koristi se detektor laži. To je ustvari aparatura sastavljena od više instrumenata za merenje pojedinih vrsta telesnih promena. Detektorom se može utvrditi da li neka osoba laže ili govori istinu, ako je npr. osudjena za prestup. Ako se osoba uzbudi ili uplaši obično se zaključi da je kriva. Na sreću, detektor češće propušta da ukaže na pravog krivca nego što optužuje nevinog. On može biti pomoćno sredstvo u pronalaženju sumnjivih, ali ne i sigurno sredstvo za utvrdjivanje krivca.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
03:48 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam, nastanak i razvoj policije u Srbiji derrick 0 2,037 08-02-2013 11:33 AM
zadnja poruka: derrick
  Hromozomi čoveka Maja 0 2,168 20-07-2012 03:54 PM
zadnja poruka: Maja
  Istorijski razvoj i tokovi ekološkog pokreta Maja 0 1,868 20-07-2012 03:52 PM
zadnja poruka: Maja
  Nasledjivanje bolesti vezane za polne hromozome kod čoveka Maja 0 2,208 19-07-2012 04:53 PM
zadnja poruka: Maja
  Nastanak i razvoj socijalne ekologije Maja 0 2,488 19-07-2012 04:51 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: