Emocionalna inteligencija

Psiholozi su još u 18 veku podelili ljudsko mišljenje na tri segmenta: Kogniciju ili spoznaju (pamćenje, apstraktno i logičko mišljenje, prosuđivanje), Afekt (emocije, raspoloženja, osećajna stanja poput umora i sl.), Motivacija (biološki porivi i stečeni postupci). Prema Mayeru i Saloveyu (1997) savremena psihološka istraživanja potvrdila su naučnu opravdanost ovakve klasifikacije.

Iz naziva konstrukta emocionalne inteligencije proizlazi da bi ona trebala biti kombinacija inteligencije i emocija. Stoga je potrebno prvo pokušati obrazložiti ova dva pojma. U skladu sa gore navedenom podelom pod inteligencijom se smatra kvalitet funkcioniranja kognitivne sfere mišljenja. Ipak, još uvek u psihologiji ne postoji saglasnost jednoznačnog i opšteprihvaćenog definisanja inteligencije, pa čak ni oko toga što je to tačno inteligencija (Zarevski 1999). Verovatno najčešće citiranu definiciju inteligencije dao je Wechsler smatrajući da je «inteligencija ukupan ili globalni kapacitet pojedinca da deluje svrhovito, misli racionalno i efektivno vlada svojom okolinom» (iz Salovey i Mayer 1990).

UVOD 3
1.1 Vrste inteligencije 4
1.2 Merenje i ocenjivanje emocionalne inteligencije 4
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 7