EMOCIJE

UVOD



Poreklo reči emocija je u latinskom glagolu motere što znači “kretati se”. Glagolu je zatim dodat prefiks e koji označava da se radi o kretanju unapred.Osećaj ili emocija je naziv za čovekovu reakciju na neki dogadjaj.Ukoliko se radi o pozitivnom dogadjaju emocija je pozitivna,kao na primer :nada,sreća,zadovoljstvo. Ukoliko je događaj negativan onda su to ljutnja,tuga,zavist,ljubomora,mržnja,strah. Organi tela koji učestvuju kod emocija su: srce, simpatikus, parasimpatikus, nadbubrežne žlezde, žlijezde slinovnice, bronhioli, jetra, slezena, želudac, bubrezi, mehur, creva.Čovek uči da kontroliše svoje emocije i to najčešće nagrađivanjem i kažnjavanjem, a donekle i objašnjavanjem i uveravanjem.
Prepoznavanje emocija kod drugih ljudi zasniva se na:
*izrazu lica
*čovekovom glasu
*pokretu tela
*celokupnoj situaciji

Emocije predstavljaju jedan od najosnovnijih doživljaja sopstvene ličnosti. One se odnose na uzbudjeno stanje organizma koje se manifestuje na tri različita načina:

1.emocionalnim doživljajem
2.emocionalnim ponašanjem
3.fiziološkim promenama u telu




DEFINISANJE EMOCIJA

Plučik - emocija je kompleksna sekvenca reakcije na stimulus i uključuje kognitivne procene, subjektivne promene, autonomnu i nervnu aktivaciju, impulse za akciju i ponašanje koje ima svrhu da utiče na stimulus koji je pobudio tu kompleksnu sekvencu.
Bak – emocije predstavljaju kompleks tri komponente, neurohemijske sa mehanizmima telesne adaptacije i homeostaze, komponente dostupnog izražajnog ponašanja i kognitivne komponente.
Rojs – emocija je produkt interakcije kognitivne i afektivne komponente. Kognitivna komponenta je multidinamička hijererhijska komponenta koja obrađuje informacije. Afektivna komponenta je multidinamička hijerarhijska komponenta koja transformiše te informacije u stanje aktivacije.
Frida – emocionalni fenomeni su neinstrumentalna ponašanja ili neinstrumentalna obeležja ponašanja, fiziološke promene i evaluativno, subjektivno doživljavanje, izazvano spoljašnjim ili mentalnim događajima i to primarno značenjem tih događaja.
Nese – emocije su specijalizirana stanja, oblikovana prirodnom selekcijom, koja povećavaju verovatnoću preživljavanja i reprodukcije u specifičnim situacijama.




DIMENZIJE EMOCIONALNOG DOŽIVLJAJA



Različiti opisi emocionalnih stanja mogu se svesti na sledeće četiri glavne dimenzije (Kreč i Kračfild, 1976):


1) Intenzitet osećanja. Emocionalni doživljaji mogu varirati od jedva primetnog intenziteta trenutnog raspoloženja do najsnažnijih strasti.

2) Nivo tenzije. Ova dimenzija odnosi se na impuls ka aktivnosti. S obzirom na prisustvo i izraženost tenzije, možemo razlikovati „aktivne“ i „pasivne“ emocije. Intenzitet osećanja i nivo tenzije često su u korelaciji, ali to ne mora uvek biti slučaj (npr. u depresiji).

3) Hedonistički ton. Ova dimenzija govori o prijatnosti odnosno neprijatnosti emocionalnog doživaljaja. Međutim, nije sve emocije lako locirati .Takav je slučaj sa osećanjem čuđenja ili iznenađenja. Takođe, zapažen je i paradoks da emocija koja se obično opaža kao prijatna postaje neprijatna ukoliko pređe određenu granicu itenziteta.

4) Stepen složenosti. Emocionalni doživljaji mogu biti jednostavni kada ih je lako prepoznati i imenovati, ali to nije slučaj sa složenim emocijama koje često nazivamo „neopisivim“ , jer predstavljaju sklop različitih osećanja.



SADRŽAJ



UVOD 2
DEFINISANJE EMOCIJA 3
DIMENZIJE EMOCIONALNOG DOŽIVLJAJA 4
TELESNA OSEĆANJA 5
KLASIFIKACIJA EMOCIJA 7
TEORIJE EMOCIJA 15
FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA 15
KOGNITIVNE TEORIJE EMOCIJA 17
DINAMIKA EMOCIONALNIH DOŽIVLJAJA 23
LITERATURA 25