Elisabeth Haich - Inicijacija

Ja SAM tragalac. Tragam za objašnjenjem života na zemlji. Vo- leo bih da znam kakvog ima smisla u činjenici da se neka osoba rađa, odrasta od deteta do odraslog čoveka kroz svakojake teškoće, venčava se, donosi na svet još dece koja takođe odrastaju kroz isto toliko teškoća, takođe se venčavaju, takođe donose na svet još dece koja onda sa poodmaklim godinama gube veštine za koje su se toliko pomučili da ih steknu, i konačno umiru. Jedan beskrajni lanac, bez početka, bez kraja! Deca se neprekidno rađaju, uče, naporno rade, žele u potpunosti da razviju i telo i um - i posle relativno kratkog vre­mena sve je završeno, i dole, šest stopa pod zemljom, postaju hrana za crve. Kakav je smisao u svemu ovome? Nastavljati dalje i dalje samo da bi se proizvelo sve više i više generacija ljudi?

I kad neki ljudi ne ostave iza sebe samo svoje potomke već i delo uma i duha, zašto i oni imaju isto takvo iskustvo? Zašto i oni stare i odnose sa sobom u grob svoje uzvišene darove? Jedan Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Đordano Bruno, Šekspir, Gete, i mnogi drugi - zašto su se ti titani rodili kad su konačno morali da istrunu na isti način kao i crvi koji su se gojili njihovim telima? Ne! Nije moguće da je život na zemlji tako besmislen! Iza na­ izgled beskrajnog lanca rađanja i smrti mora da postoji dublje značenje, čak iako ono izgleda neobjašnjivo umu punom predra­ suda. Mora da postoji potpuno zadovoljavajuće i razumno rešenje viđeno s druge stranel