Фромова социјална теорија личности

Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из социологије, психологије и филозофије.

Психологија је научна дисциплина која се бави систематским проучавањем психичког живота (процеса и особина) људи и животиња, а на основу објективног понашања и непосредног искуства.
Појам психологија изведен је из две грчке речи, речи психа и логос. Логос је реч чије је значење, буквално и изведено, познато већини. Психа је првобитно била лик из античке легенде који симболизује лепоту и љубав.
Дакле, строго семантички узевши, психологија би требало да буде наука о души, али тако метафизички појам попут појма душе сасвим сигурно не одговара могућем предмету једне материјалистичке науке па се психологија дефинише и као наука о стањима и процесима свести, али како је и несвесно легитимни део њеног предмета онда и овај део постаје релевантан.
Психологија се бави проучавањем индивидуалних и групних понашања.
Сама реч психологија значи студија душе. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би XVIII и XIX веку, започела свој „властити пут“ као независна научна дисциплина. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.
Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.
Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везани за мозак и стварање и лучење хормона.
Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на:
- примењене и
- експерименталне или теоретске огранке.
Неке од примењених огранака психологије чине:
- клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја,
- индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању,
- педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања,
- психологија личности,
- eкспериментална или теоретска психологија се састоји од дечије, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологијe и дрПсихологија личности изучава целину психичког живота и понашања и тражи шта је заједничко и карактеристично за људе када се њихов психички живот и понашање прате као целина.
Предмет овог рада у наставку биће једна од веома важних теорија које се изучавају у оквиру психологије личности односно Фромова социјална теорија личности.

Фромова социјална теорија личности
Ерих Фром

Ерих Фром свакако спада међу најзначајније представнике хуманизма XX века. Ерицх Фром је био познати њемачко-амерички психолог, хуманистички филозоф и теоретичар друштва.
Ерих Фром је започео студије 1918. године на Универзитету у Франкфурту на Мајни. Током љетњег семестра 1919. године Фром је студирао на Хајделбершком универзитету, где је променио студије са права на социологију.
Фром је постао доктором филозофије 1922. године, а завршио је своју обуку у психоаналитици 1930. године на Психоаналитичком Институту у Берлину. Исте године је отворио клинику и придружио се Институту за социјална истраживања у Франкфурту. Након што су нацисти преузели власт у Њемачкој, Фром је се преселио у Женеву, а онда 1934. године у Њу Јорк и Колумбија универзитет. Након што је напустио Колумбија универзитет помогао је стварању њујоршке филијале Вашингтонске школе психијатрије 1943. године и Вилијам Алансон Вајт института за психијатрију, психоанализу и психологију 1945. године.

Када се Фром преселио у Мексико 1950. године, постао је професор на УНАМ- у и основао психоаналитичко одељење у медицинској школи. Подучавао је на УНАМ-у до пензионисања 1965. године.
У међувремену је подучавао као професор психологије на Мичиген Универзитету од 1957. године до 1961.године, а као помоћни професор психологије на одељењу Уметности и наука њујоршког универзитета после 1962. године.
Један од најзначајнијих хуманистичких мислилаца 20. века и велики критичар модерног друштва, а нарочито конформизма, потрошачког друштва, ауторитарних система, искривљених схватања љубави.