Elektronsko bankarstvo

Sadržaj


1. Internet

1.1. Pojam, nastanak, struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
1.2. Tehnički aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 3
1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . 4

2. Elektronsko poslovanje

2.1. Definicija. elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.2. Modeli elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
2.3. Razvoj elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3. Plaćanja putem Interneta

3.1. Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2. Sredstva plaćanja na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
3.3. Načini plaćanja na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 8
3.4. Sistemi plaćanja na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

4. Internet bankarstvo

4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2. Oblici pojavljivanja na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
4.4. Primeri banaka na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
4.5. Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu. . . 15

5. Sigurnost na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17


6. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .19


7. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20



1. Internet

1.1. Pojam, nastanak, struktura

»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.

Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.



1.2. Tehnički aspekt


Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost


povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.

Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.


1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja

Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena čini Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživačkim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.
Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
- elektronskog transfera tehničke dokumentacije
- poslovnih transakcija
- servisa za rezervacije i kupovinu
- ostalih procesa.
A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.


2. Elektronsko poslovanje

2.1. Definicija elektronskog poslovanja


Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.

Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«

Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.


2.2. Modeli elektronskog poslovanja


Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
 B2C – Business to Consumer
Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeća. Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup potrošača proizvodima i servisima elektronskim putem.
 B2B – Business to Business
Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća (od otkrivanja/pronalaženja odgovarajuće robe, pregovora, naručivanja,


ispostavljanja faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekada čak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).

Postoje još i složeniji oblici poslovanja:

- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.


2.3. Razvoj elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business »end to end« poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijaće se preko inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola (WAP – Wireless Application Protocol).