Elektronska trgovina u Srbiji: stanje i perspektive

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Elektronska trgovina u Srbiji: stanje i perspektive
SADRŽAJ

POVEZIVANJE WEB PRODAVNICE NA SISTEME PLAĆANJA 1
1. UVOD 2
UVOD U INTERNET BANKARSTVO 2
4. PAKOMPAY SISTEM 3
4.1. POJAVA PLATNIH KARTICA POJAVA PLATNIH KARTICA 4
4.2. TEHNIKE ONLINE PLAĆANJA PLATNIM KARTICAMA 4
5. VERIFIED BY VISA 6
5.1. REŠENJE - 3D-MODEL 6
5.2. PAKOM INTERNET PAYMENT GATEWAY 9
5.3. BANCA INTESA E-COMMERCE 10
5.4. PEXIM ELECTRONIC MERCHANT SERVICES 11
6. DINERS 11
8. ZAKLJUČAK 12
9. LITERATURA 14
POPIS SKRAĆENICA 16




1. UVOD

Uvod u internet bankarstvo


Internet bankarstvo se definiše kao sistem za direktnu upotrebu bankarskih usluga od kuće. Omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem informacijsko-komunikacijske mreže, dakle bez pisanja pratećih dokumenata. Cilj ovih sistema je približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju s bankom ili drugom financijskom institucijom od kuće, bez dodatnih napora u smislu odlaska na šalter banke, te bez posredne komunikacije.

Često se pravi pogreška pri izjednačavanju pojmova internet bankarstva i on-line bankarstva, oba pojma označavaju obavljanje bankarskih transakcija iz kuće, i asortiman bankarskih usluga im je gotovo identičan, kao i sistemi zaštite, međutim, razlike među njima znatno su veće. Osim usluga internet bankarstva i on-line bankarstva koje pružaju banke, u posljednjih nekoliko godina sve prisutnija je web trgovina (internet trgovina), kao i portala za obavljanje novčanih transakcija. U svim ovim načinima plaćanja preko interneta neophodan faktor je sigurnost i poverljivost podataka.




4. PakomPay sistem

Kompanija Pakom, jedna od vodećih kompanija u sferi informacionih tehnologija u našoj zemlji, prva je omogućila kupovinu i naplatu na domaćim sajtovima .
Pakom je osnovan 1994 godine u Nišu. Vrši distribuciju za firme kao što su Sony, AMD, Asus, MSI, HP, Kingston, Genius, Hansol, NEC, Verbatim, Fujitsu Siemens itd, a partneri su mu Microsoft, Epson, Maxtor, Western Digital, Intel
"PakomPay", kako se ovaj sistem zove, je prvo Internet Payment Gateway rešenje razvijeno u Srbiji u saradnji sa Diners Club International, domaćim i stranim partnerima, na temelju specifikacija i ugovora sa kartičnom kućom Diners i bankama a pre svega na velikom iskustvu zemalja u okruženju.
PakomPay je sistem koji omogućava komunikaciju između web shopa i kartične kuće ( diners club, visa, master, dina itd.) na taj način što kupac odabranu robu plaća on-line svojom ličnom ili poslovnom kreditnom ili debitnom karticom. Plaćeni iznos banka automatski prebacuje na tekući račun vašeg preduzeća kao i kod svakog drugog POS sistema.

Ovaj projekat podržale su renomirane IT kompanije Microsoft i Hewlett Packard.

Procesiranje kartica putem PakomPay sistema započelo je sa Diners karticom, a biće nastavljeno i karticama Visa, American Express, Discover i MasterCard, ali i sa popularnom domaćom karticom - Dina Card.


Ovaj sistem placanja preko Interneta ozbiljno će povećati srpski izvoz jer prakticno omogucava domaćim preduzećima i pojedincima prodaju svojih prozivoda i usluga bilo kom kupcu iz bilo koje zemlje na svetu na isti način kao domaćim kupcima.



4.1. Pojava platnih kartica Pojava platnih kartica

Pojava platnih kartica je, uprkos inicijalnim otoprima, unela kvalitativni pomak u trgovinskim procesima svugde u svetu, pa tako i kod nas. Dosta je vremena prošlo od kada se u Srbiji na pitanje “Da li imate negde spisak svih vaših bankomata u Beogradu?” odgovaralo sa “Pa, jedan je u centru, a drugi na Novom Beogradu.” Sada su čitači platnih kartica prisutni u skoro svim prodajnim objektima, a čak su se i sami prodavci uhodali, te upotreba kartice više nije razlog sporijeg kretanja reda kod kasa. Ipak, svako gledanje na napredak u lokalu pri, pa čak i malom, širenju vidika, odmah iz pozitivne sfere vesti prelazi u sivu hroniku ekonomskog razvoja. Kao što je jedan domaći sajt iz oblasti elektronske trgovine usput primetio: “Pošto trgovina platnim karticama na Internetu (e- commerce) kod nas praktično ne postoji, odnosno počela je tek u 2007. godini, 12 godina nakon otvaranja najveće prodavnice na Internetu Amazon-a...” Ovakvo stanje stvari, rame uz rame sa nezainteresovanošću države za napretkom u oblasti savremenih tehnologija, umanjuju motivaciju kako individualaca, tako i kompanija, da svoje vreme i resurse ulože u dalji razvoj i popularizaciju usluga online plaćanja.


4.2. Tehnike online plaćanja platnim karticama

Platne kartice se mogu kategorizovati po više osnova. Neki od osnova podele su sam procesor kartica, njena namena, metod komunikacije sa čitačem, metodama autentifikacije, kao i paket usluga koji ide uz karticu koji uključuje tarifni sistem, pogodnosti za vlasnika kartice i druge karakteristike. Procesori kartica prisutni na našim prostorima su od međunarodnih Visa , MasterCard , Diners i American Express, a od domaćih Dina . Po nameni se mogu podeliti na kreditne, debitne i internet kao najprisutnije vrste u upotrebi, a po paketima na primer na Classic, Gold, Business Gold i slično.

Pri samom činu plaćanja se mora izvršiti prenos podataka uskladištenih na kartici do čitača kartica
za potrebe kreiranja i procesiranja transakcije. Tu razlikujemo tehnologije kao što su magnetna traka, integrisani čip u sklopu kartice tada poznatije kao smart kartice (smart card) ili čak RFID (Radio Frequency Identification) tehnologiju koja s jedne strane omogućava bezkontaktnu i samim tim najefikasniju komunikaciju, ali s druge izaziva visoku zabrinutost za zaštitu privatnosti.

Nakon prenosa osnovnih identifikacionih podataka sa kartice, mora se izvršiti i autentifikacija i samog vlasnika kako bi se sprečila zloupotreba. Osnovni metod, koji je po zakonima obavezan, ali u praksi retko ili nikad primenjen, jeste verifikacija svojeručnog potpisa vlasnika. Druga česta metoda, odnosno najčešća opciona metoda, jeste unos PIN (Personal Identification Number) koda koji bi trebalo da poseduje i zna jedino vlasnik, što je teoretska pretpostavka koja često u slučajevima zloupotreba i ostaje takva – teoretska. Koliko ljudi bi krađom novčanika izgubilo i kartice, ali i papiriće na kojima su upisani i nezapamtljivi PIN brojevi?

Ako bi se prešlo i na domen online kupovine, došlo bi se i do novih metoda autentifikacije razvijenih specijalno za ovu namenu. CVV (Card Verification Value) odnosno CSC (Card Security Code) ili CVC (Card Verification Code) kodovi se koriste za identifikaciju vlasnika i to CVV1, uskladšten na magnetnoj traci ili čipu, za slučaj već pomenute “in person” transakcije, dok se CVV2, upisan na površini kartice, koristi za slučaj “card not present” transakcije tipično izvršavane preko Interneta, maila, faksa ili telefona.

Kako se uvođenjem ovih kodova nije dostigao dovoljan nivo bezbednosti, došlo je do razvoja novog protokola, zasnovanog na XML standardu i poznatog pod imenom 3-D Secure. Iako je inicijalno sačinjen od strane Visa procesora kartica, ubrzo su ga prihvatili i drugi uvođenjem sopstvenih servisa za implementaciju protokola. Tako je Visa ponudila servis Verified by Visa , MasterCard je ponudio MasterCard SecureCode dok je JCB ponudio J/Secure . Ideja protokola je da se svakoj kartici, odnosno vlasniku dodeli šifra koja se ne bi nigde zapisivala, odnosno šifra koja bi funkcionisala isto kao i svaka druga šifra korišćena na Internet portalima. Banke koje bi uvele podršku ovim 3-D Secure servisima bi klijentima omogućile dodeljivanje željene šifre kartici, pri čemu samu šifru pamti vlasnik, dok se zapisuje jedino u sistemu banke, ali u jednosmerno nekriptovanom obliku tako da na osnovu tog podatka bude nemoguće dolaženje do originala.

Još jedna podela se može uočiti, ali ovog puta ne u pogledu platne kartice, već u pogledu funkcionisanja online prodavnice. Podela se ogleda u načinu na koji se izvršava sama transakcija.

Postoje dva pristupa koja se razlikuju po broju poruka koje su potrebne da bi se transakcija kompletirala. U slučaju SMS (Single Message System) šalje se jedna poruka koja sredstva prebacuje sa računa kupca na račun prodavca. Razlog za uvođenje dodatne poruke jeste povećanje bezbednosti, ali ovog puta za kupca, jer se na ovaj način prvom porukom na njegovom računu samo rezervišu sredstva, ali se realizuju, odnosno prenose na račun prodavca, tek kada se roba pošalje i sledeća poruka u DMS (Dual Message System) sistemu izvrši.

Da bi online prodaja funkcionisala, neophodna je upotreba nekoliko servisa. Prodavac mora imati otvoren trgovački račun kod provajdera Internet trgovačkih računa – IMA (Internet Merchant Account), a njegova online prodavnica mora biti integrisana sa provajderom usluge Internet plaćanja – IPG (Internet Payment Gateway). Najčešće se ove dve usluge uzimaju od različitih kompanija tako da se IPG usluga uzima od kompanija koje se bave e-commerc razvojem, dok se IMA usluga najčešće može dobiti od banke osim u slučaju rada sa Diners karticama kada je sam procesor kartica istovremeno i provajder IMA usluge. U Srbiji je ponuda ovih usluga razvijena do nivoa na kome se samo može reći da ista postoji i da ju je teoretski moguće koristiti.
5. Verified By Visa

Prvi pokušaj da se poveća bezbednost obavljanja finansijskih transakcija na Internetu i na adekvatan način reše gore pomenuti problemi, predstavljao je projekat SET (Secure electronic Transaction), zajednički poduhvat kompanija VISA i MasterCard koji je predstavljen 1996 godine.

SET je predstavljao sistem zasnovan na digitalnim sertifikatima projektovan da obezbedi tajnost i integritet svih podataka koji se razmenjuju u procesu obavljanja online plaćanja na Internetu.

Iako je zadovoljio sve tehničke zahteve kojima je povećana bezbednost učesnika u procesu e-trgovine, SET nikada nije uspeo da se nametne kao standard, i da u ovoj oblasti zameni SSL protokol. Proces njegove implementacije bio je suviše kompleksan za prosečnog Internet korisnika. Zahtevao je instalaciju digitalnih sertifikata i određenog softvera na strani kupca, što je takođe ograničavalo i mogućnost njegove upotrebe samo sa racunara na kome je izvršena instalacija ( pr. Korisnik nije mogao da svoje transakcije ravnopravno obavlja sa kućnog i sa računara koji ima na poslu).
Njegova implementacija je zahtevala značajna ulaganja na strani trgovaca i finansijskih institucija, što je takođe jedan od razloga neuspeha SET-a na tržištu.


5.1. REŠENJE - 3D-MODEL


Pet godina nakon objavljivanja SET specifikacije, kompanije VISA i MasterCard su ponovo pokušale da dođu do rešenja koristeci iskustva stečena u radu sa SET-om. Ovoga puta su odvojeno objavile sopstvene specifikacije standarda za online transakcije. VISA je predstavila sistem koji je nazvan 3D Secure, a MasterCard sistem pod nazivom Secure Payment Application (SPA). Iako se tehnički razlikuju, oba sistema se zasnivaju na takozvanom 3D modelu.

Model podrazumeva da su u svakoj transakciji na Internetu uključeni sledeći subjekti: kupac, banka koja je izdala njegovu platnu karticu – banka izdavalac, trgovac, banka trgovca kod koje on ima otvoren račun(merchant account), kao i infrastruktura koja povezuje banke u zajednički sistem, i da se svi ovi učesnici mogu podeliti u tri grupe u odnosu na relacije koje postoje među njima.

Tako model identifikuje domen izdavaoca ‘Issuer Domain’ kome pripadaju kupac i banka koja mu je izdala platnu karticu, ‘Acquirer Domain’ kome pripadaju trgovac i njegova banka i ‘Interoperability Domain’ koji predstavlja komunikacioni kanal između banaka članica prethodna dva domena.

Svaka grupa preuzima određenu odgovornost za svoj udeo u sprovođenju i kompletiranju transakcije na Internetu. Najznačajnije je da je u okviru domena izdavaoca, banka izdavalac odgovorna za identitet korisnika kartice.
U okviru VISA 3D Secure specifikacije predviđeno je da se korisnik kartice prijavi za učešće u sistemu i u postupku prijavljivanja odredi svoje korisničko ime i lozinku, koje će kasnije u toku plaćanja na Internetu koristiti da bi se identifikovao kao vlasnik kartice koju želi da koristi.

Banka izdavalac ima mogućnost da za utvrđivanje njegovog identiteta koristi i naprednija tehnološka rešenja poput smart kartica, sertifikata i sl.

Sam proces plaćanja na Internetu korišćenjem Verified by Visa sistema odvija se na sledeći način:
1.Kupac na sajtu trgovca, nakon što je odabrao željeni proizvod/uslugu unosi broj kartice kojom želi da obavi plaćanje.

2.Plug-in na sajtu trgovca šalje upit za proveru da li izdavalac kartice postoji u VISA Directory sistemu i ako postoji koja je adresa servera banke izdavaoca .
Plug-in je softver koji trgovac dobija od svoje banke prilikom uključivanja u 3D Secure sistem. VISA DIRECTORY je mrežni registar koji obezbeđuje informacije o bankama izdavaocima, članicama Verified by Visa programa.

3.VISA Directory proverava kod banke izdavaoca da li je kartica prijavljena

[Slika: 40960329.jpg]
Slika br. 1 Kupac unosi broj kartice

4.Banka izdavalac potvrđuje status kartice i učešće u 3D Secure

5.VISA Directory vraća podatak o lokaciji servera banke izdavaoca

6.Na osnovu dobijene adrese iz VISA Directory sistema, Plug-in na sajtu trgovca usmerava browser kupca na server banke izdavaoca kartice prenoseci i detalje o samoj transakciji.

[Slika: 91337840.jpg]
Slika br. 2 Banka potvrđuje status kartice


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09:34 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Razvoj proizvoda i trgovina derrick 0 1,079 14-09-2013 04:17 PM
zadnja poruka: derrick
  Mineralne i termomineralne vode u Srbiji derrick 0 1,208 18-01-2013 05:29 PM
zadnja poruka: derrick
  Razvoj maloprodajnih sistema u Srbiji derrick 0 1,056 18-01-2013 03:11 PM
zadnja poruka: derrick
  E-poslovanje u Srbiji Dzemala 0 1,985 20-02-2011 04:34 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Stilovi vodjstva menadzera u Srbiji - menadžment Dzemala 0 2,044 10-09-2010 12:39 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: