Elektronski potpis u Austriji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Zbog brzgo razvoja u IT sektoru kao i sve većeg broja korisnika internet neophodno je uvodjenje elektronskog potpisa u većini zemalja. Pravni osnov u Austriji koji se tiče elektronskog potpisa jeste digitalni potpisni akt. Ovaj zakon predstavlja Direktivnu Evropskog parlamenta i Sveta koja je doneta 13. Decembra 1999.godine i predstavlja zajednički okvir za elektronski potpis.

Prema članu 5 Evropske Direktive elektronsko potpis u trgovini mora biti priznat od strane sudova i vlasti kako ne bi bio diskriminisan. Ekvivalentnost rukopisnog potpisa i elektronskog potpisa priznaje se ako su ispunjeni odredjeni standardni bezbednsoti koji su opisani u Aneksima Direktiva.

Austrija je dala predlog za korišćenje elektronskog potpisa 14.07.1999.godine, i odluka o korišćenju elektronskog potpisa objavljena je u Saveznom zakonskom glasniku broj 190/1999, tako da je Zakon o elektronskom potpisu u Austriji stupio na snagu 1.1.2000. godine, a 2.2..2000. godine ovaj zakon je proglašen u Uredbom koja je objavljana u Saveznom zakonskom glasniku II broj 30/2000.

22.11.2000. godien vlada Austrije je predložila razne izmene u korišćenju elektronskog potpisa.

Od 1.januara 2008.godine u Ausriji je na snazi Zakon o Digitalnom potpisu sa osredjenim izmenama. Sada u Austriji postoje pored jednostvnog i napredni i kvalifikovani elektronski postpis. Jednostavan elektronski potpis je definisan u § 2, OSiG 1 No i ne razlikuje se od nemačkog režima elektronskog potpisa.

Napredni elektronski potpis nalazi se u § 2 i br.3 OSiG i pored jednotavnog elektroskog potpisa mora da ispunjava i dodatne uslove.

Da bi se kreirao elektronski potpis potrebna je potvrda. A tu potvrdu predstavlja odredjeni sertifikat, koji povezuje verifikaciju potpisa odnosno javni ključ sa odredjenim licem čiji je identitet potvrdjen odredjenim nivoom sigurnosti. Takodje, postoje i mogućnosti dodatnih funkcija potpisnika, koje su uključene u sertifikat kao atributi.

Trenutno nаjvаžniji vid primene e-potpisа je digitаlni potpis. Bаzirаn je, jednostаvno rečeno, nа šifrovаnje predstаvnika dokumentа koji sadrži kombinaciju podataka. Korisnik je poznаt po sertifikаciji dvа zаpisа, odnosno raspordjenih ključeva. Ovаj ključ se sаstoji od pаr privаtnih i odgovаrаjućih jаvnih ključeva. Ovo se nаzivа nesimetričnа enkripcije ili jаvna-ključ metodа.

Privatni ključ je tajni i nije poznat ni samom korisniku, ali mora biti obezbedjen od strane autroizacije što se čini sa upotrebom lozinke, takodje tu se pojavljuje i PIN kod kao što je na bankomatskim karticama....