Elektrifikacija Amerike, ekonomski razvoj i Nikola Tesla

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Oktobra 1879. došlo je do preloma: Thomas Alvi Edisonu je uspelo da napravi sijalicu koja svetli punih 13,5 sati - ravno tome do tada niko nije uspeo. S tim uspehom je svoju samo godinu dana ranije osnovanu kompaniju Edison Light Company, video skoro na cilju. Sad se činilo moguće trajno proizvoditi svetlost iz struje. Ovaj izumitelj, rođen 1847. godine, doduše nije bio prvi kojem je pošlo za rukom da jedno ugljenično vlakno u staklenom mehuru bez kiseonika dovede do svetljenja. Edison naime nije izumeo sijalicu, već je samo unapredio ideju staru 50 godina. Henri Vudvord i Metju Evans su sijalicu patentirali 1875. godine, ali nisu mogli da nađu finansije za komercijalizaciju njihovog izuma. Edison, koji je radio na istoj ideji, otkupio je prava na njihov patent 1880. godine i nastavio njegovo unapređenje. Ipak, njegova sijalica je bila daleko najefikasnija.

Među njegovim sponzorima je bio i veoma bogati finansijer JP Morgan - banke su imale poverenja u Edisonov dalekovidost. 1876. je već bio izumeo mikrofon, a dve godine kasnije fonograf. Pošto je za Novu Godinu 1879. svoju sijalicu pretstavio štampi, posvuda je bilo govora o ulasku u jedan napredni vek tehnike. Oduševljenje je još više poraslo kada je Edison prezentujući sijalicu, tvrdio da će da svetli čitavih 1200 sati. Ali kako će on svoj produkata približiti čoveku? Električne centrale koje bi mogle masovno napajati lampe strujom tada još nisu postojale. Sve što je postojalo je bio od Engleza Michael Faradeja već pronađeni generator naizmenične struje. No, on je proizvodio jaku struju od koje su sijalice pucale. Nakon kraćeg vremena polazi Edisonu i njegovim saradnicima za rukom da proizvedu prekidač, koji će napon Faradejevog generatora spustiti na 110 volti i proizvesti iz naizmenične jednosmernu struju. Sade je Edison mogao početi sa građenjema svoje prve električne centrale. Prva je nastala u periodu izmedju 1880. i 1882. u Perl Streat u NeuYork-u. Ulične svetiljke opksrbljene strujom iz ovakve centrale pravile su od noći dan - ali samo u jednom krugu od nekoliko stotina metara. Dalje od te razdaljine je otpor bakarnih provodnika za jednosmernu stuju postajao isuviše velik. Uprskos tome Edisonu je uspelo da nekim gradovima proda svoje električne centrale.

Juna 1884. godine mladi srpski inžinjer Nikola Tesla sa četiri centa u džepu, par svojeručno napisanih poema i jednim preporučujućim pismom, stupa na američko tlo. U pismu preporuci Charles Batchelora, direktora Edisonove firme u Parizu, je pisalo: "Dragi moj Edison, znam za dva velika čoveka i jedan od njih si ti. Drugi je ovaj mladić." Edison ga zapošljava kod sebe i obećava mu 50 000 $ ako uspe da unapredi njegove generatore. Nakon godinu dana je Tesla u tome i uspeo, i Edison je prihvatio projekat. Kada je mladić potom zatražio obećanu nagradu, Edison mu je uzvratio, da Tesla očito ne razume američki smisao za humor, i pogazio obećanje. Kao vrstu kompromisa mu nudi povećanje plate na 7 $ nedeljno. Tesla daje otkaz. U isto vreme i biznismen Džordž Vestinghaus počinje da eksperimentiše sa strujom. Suprotno od Edisona on preferira naizmeničnu struju, onako kako je i proizvodi Faradejev generator: Kod naizmenične struje je gubitak energije manji nego kod jednosmerne. Nakon što je jedan Vestinghausov saradnik projektovao transformator naizmenične struje koji je smanjio napon Faradejevog generatora jake struje, 1886. takođe i Vesinghaus izgrađuje svoju elekro-centralu u Barringtonu, Massachustetts, i na mladom trzištu struje postaje ozbiljna konkurencija Tomasu Edisonu...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Rat struja 5
1.1.1 Električni prenosni sistem i gubici tokom prenosa 5
1.1.2 Prva centrala na vodopadima 6
1.2 Tеsla u Amеrici 7
1.3 Tеslini izumi i njihova primеna 8
1.4 Velika radijska kontroverza, daljinsko upravljanje i Smitsonijan 9
1.5 Daljinska kontrola i automatizacija 9
1.6 Prelaz sa parnih mašina na električnu energiju 12
1.7 Uticaj elektifikacije na ekonomski razvoj Amerike 14
1.7.1 Ubrzanje tehnoloških promena u Americi 15
1.8 Elektrifikacija Amerike 18
1.9 Ključni pronalasci i tehnološki razvoj 21
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 24