Elektricni potencijal i ponasanje dielektika i metala u elektricnom polju

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Elektricni potencijal i ponasanje dielektika i metala u elektricnom polju
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Elektricno polje moze u svakoj tacki da se opise pomocu vektora velicine polja E. Ako znamo vector E u nekoj tacki polja, je F = ∆Q E. Prema tome moze se reci da vekror E opisuje osobinu elektricnog polja da na opterecenje koja su u njemu deluje silom.
Postoji jos jedan nacin opisivanja elektricnog polja, za koji je u svim tackama polja potrebno poznavati samo jednu skalarnu velicinu, tzv. potencijal. Posto su sa matematicke strane gledista skalarne velicine prostije od vektorskih, ovaj novi nacin opisivanja polja je matematicki jednostavniji od opisivanja pomocu vektora E. Osim toga, vekror E je lako odrediti ako je potencijal poznat u svim tackama polja.
Da bismo mogli definisati potencijal elektricnog polja, moramo se prvo osvrnuti na rad elektricnih sila pri pomeranju probnog opterecenja iz jedne tacke polja u drugu.

Potencijal elektricnog polja

1.1 Rad skalarnih sila. Skalarni proizvod dva vektora.


Posmatrajmo deo nekog elektricnog polja skiciran na slici 1.1 pomocu linija vektora elekticnog polja i zamislimo da se u tacki A polja nalazi pozitivno probno opterecenje ∆Q. Na opterecenju ∆Q deluje sila F = ∆Q E, koja je u smeru vektora E u tacki A, kao sto je na slici naznaceno. Kad bismo pustili da ta sila pomeri opterecenje ∆Q u smeru vektora E za neku malu duzinu ∆l, sila bi izvrsila rad ∆A = F ∆l = ∆∆∆Q E ∆l. Ali ako pomeraj opterecenja ∆Q pod dejstvom sile F nije u smeru vektora F, ako se to opterecenje pomerilo za duzinu ∆l kao sto je naznaceno na slici 1.1 rad sila elektricnog polja ∆A racuna se nesto drugacije. Sila F u vidu vektorskog zbira dve svoje komponente, F = Fρ + Fn, gde Fρ oznacava projekciju vektora F na pravac elementa duzine ∆l, a Fn projekciju vektora F na pravac normalan na duz ∆l. Zamislimo da smo prinudili naelektrisanje ∆Q da se krece duz elementa putanje ∆l. Ocigledno se tada opterecenje ∆Q krece samo zbog delovanja komponente Fρ sile F. Posto je intenzitet vektora Fρ jednak F cos α (v. sl. 1.2),to je


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:10 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Električni strujni krugovi za radio navigacione uređaje - ij Maja 0 1,015 22-08-2012 02:34 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: