Ekonomska moc globalnih organizacija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Izgradnja novog društva, pa i novog ekonomskog poretka, traje u Srbiji već više od 200 godina. Ne treba ni pominjati da je ova ideja, sa protokom vremena, dobijala veoma različite sadržaje i značenja. Nezavisno od toga, razaranje prethodnog sistema uvek je isticano kao prioritetan zadatak. Današnje stanje u oblasti ekonomskih i političkih ideja ni malo ne odstupa od ove naše ustaljene tradicije.
Želja je da se u okviru ovog rada odgovori na pitanje: da li se isključivim oslanjanjem na destrukciju može stvarati zdrava osnova za uključivanje u novi svetski ekonomski poredak? Pored toga, bili bismo zadovoljni ako doprinesemo otklanjanju nekih, kod nas veoma rasprostranjenih, zabluda o sadržini globalističkih, ali antiglobalističkih ekonomskih ideja.

Kejnzijanska ekonomija i globalizacija do 80-tih

Druga polovina XX veka počela je u znaku raspada kolonijalnih imperija i političkog osamostaljivanja velikog broja veoma siromašnih zemalja Afrike i Azije. S druge strane, Evropa i Japan su bili ekonomski iscrpeni ogromnim razaranjima u Drugom svetskom ratu, dok su SAD, baš iz tog rata izašle kao najsnažnija ekonomska sila.
Uspomene na veliku krizu tridesetih (koju su mnogi optuživali za uspon totalitarnih režima i izbijanje rata) bile su još sveže, a kejnzijanski model izlaska iz krize je dominirao u ekonomskim doktrinama. U takvom ambijentu je 1944. godine u Breton Vudsu održana Međunarodna monetarna i finansijska konferencija, čiji je cilj bio da se obezbedi obnova razrušene Evrope, ali da se, istovremeno, formiraju institucije koje će podržavati stabilnost i razvoj privreda svih zemalja, na osnovama kejnzijanskog modela. U tom cilju su osnovani: Međunarodna banka za obnovu i razvoj - Svetska banka (SB), kao razvojna institucija, i Međunarodni monetarni fond (MMF), kao institucija koja treba da pomogne održavanju monetarne stabilnosti (Dž. Štiglic, Protivrečnosti globalizacije , 2002).

Globalizacija libelarnog modela

Globalizacija je pedesetih godina prošlog veka nosila snažan pečat kejnzijanske teorije i želje da se, otklanjanjem loših posledica nesavršenog liberalnog modela i oslanjanjem na interventne mere države, unapredi razvoj privreda siromašnih zemalja i razorene Evrope. Primetićemo da su iz takvog procesa “globalizacije” bile skoro sasvim isključene zemlje iza “gvozdene zavese”, koje su, u to vreme, prikazivane kao glavna opasnost za opstanak “slobodnog sveta” i konkurenskog, slobodnog tržišta.
Osamdesete godine su donele preokret, kako u sferi vladajućih ekonomskih doktrina, tako i u