Ekonomista kao naucnik

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

N. Gregori Mankju je profesor ekonomije na Harvardskom univerzitetu. Studirao je ekonomiju na Prinstonskom univerzitetu i Masačusetskom institutu za tehnologiju. Predavao je makroekonomiju, mikroekonomiju, statistiku i principe ekonomije. Plodan je autor i stalni učesnik u akademskim i ekonomskim raspravama.Radovi su mu objavljivani u brojnim časopisima: American Economic Review, Journal of Political Economy, Quarterly Journal of Economics, The New York Times, The Financial Times, The Wall Street Journal itd. Autor je i udžbenika bestselera Macroeconomics.

Mankju je i istraživač-saradnik u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja, savetnik u Centralnoj banci u Bostonu i Budžetskom uredu Kongresa i član Komisije za kreiranje testova kojima se, na naprednom nivou, testira znanje iz ekonomije. Knjigu Principi ekonomije autor je posvetio svojoj deci Ketrin, Nikolasu i Piteru.’’Njihove neočekivane posete mojoj radnoj sobi predstavljale su dobrodošlo olakšanje od dugih sati pisanja i prepisivanja. mada sada imaju samo deset, osam i četiri godine, jednog dana će odrasti i proučavati principe ekonomije. Nadam se da ova knjiga čitaocima pruža bar deo obrazovanja i prosvetljanja koje želim sopstvenoj deci’’ (oktobar 2002.).

Ekonomisti naučnici

Ekonomista naučnik je Adam Smit, otac ekonomije, autor dela „Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda“ (1776) ekonomiju vidi kao traženje „puta da narodi postanu bogati i moćni“ (Colombatto). Pri tome se bogatstvo nacije definiše sa aspekta podjele rada koja omogućava različitim narodima da proizvode više sa datim resursima.

Smitovoj definiciji ekonomije se zamera to što sa stanovišta metodološkog individualizma ne možemo govoriti o kategoriji nacije, odnosno naroda te je ova definicija ekonomije nekonzistentna.

Ekonomista i naučnik takođe je Mises i on shvata ekonomiju kao nauku o načinu na koji ekonomski akteri vrše izbor između raspoloživih alternativa: ekonomija kao nauka o izboru.

Ukoliko je zadatak ekonomije kao nauke da objašnjava ekonomske fenomene, onda Misesovo shvatanje ekonomije kao nauke o izboru treba uzeti sa rezervom, jer je izbor koji vrše ekonomski agenti nemoguće predviđati. Nemogućnost da se predvidi način na koji ekonomski akteri vrše izbor znači da se vršenje izbora između raspoloživih alternativa ne može objasniti, već samo opisati.

Zašto je nemoguće predviđati način na koji ekonomski akteri vrše izbor?
Argument Džejmsa Bjukenona ekonoskog naučnika: Vršenje izbora se ne može predviđati po definiciji.
Argument Douglasa Northa ekonoskog naučnika: Izbor je bihevioristička kategorija i kao takva predmet je proučavanja psihologije, a ne ekonomije.

Ekonomisti naučnici proučavaju mnoge oblasti i probleme, razvijajući teorije ljudskog ponašanja u donošenju ključnih odluka u korišćenju ograničenih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga među ljudima i zaključuju da je:
Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe. Lajonel Robins

Ekonomski naučnik Robinson koji je proičavao ekonomske zakonitosti klasifikuje ekonomsku nauku kao pozitivnu i normativnu ekonomiju.

Pozitivna ekonomija proučava ciljeve i naučno objašnjenje kako privreda funkcioniše. Cilj pozitivne ekonomije je da prouči kako društvo donosi odluke o proizvodnji, potrošnji, raspodeli i razmeni dobara i usluga. Istovremeno pozitivna ekonomija objašnjava i zašto privreda radi tako kako radi, a dopušta i predviđanje o tome kako će privreda reagovati na promene.

Normativna ekonomija nudi preporuke u funkcionisanju privrede, zasnovane na ličnom proračunu mišljenja.

U ekonomskoj analizi razlikujemo:
1.Ekonomske podatke u vidu vremenskih serija u različitom vremenskom periodu,
2.Ekonomski podaci u vidu indeksa brojeva,
3.Ekonomski podaci u vidu nominalne i realne cene koje su predodređene stopom inflacije i
4.Grafikone, jednačine i krive koji slikovito pokazuju kretanje pojedinih ekonomskih veličina

Ekonomski modeli pomažu u rešavanju ključnih ekonomskih problema, tako što se sagledavaju sve relevantne činjenice koje se mogu iskoristiti i bez kojih analiza bi bila nepotpuna

Izbor elmenata i metoda je veliki, a njihov izbor zavisi od željenog nivoa kvaliteta analize i raspoloživosti podataka.