Ekonomija zasnovana na znanju

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Знање и економија заснована на знању су појмови за који сви знају њихово значење, али их тешко дефинишу. У контексту информационе технологије знање је много општије од појмова попут „податак“ или „информација“. Подаци су скуп чињеница и мерења, док је информација организован, усмерен скуп података који се посматра кроз димензију правовремености. Пођимо прво од појма - знање. Знање можемо сматрати као контекстуалне и релевантне информације са способношћу деловања. Такође, знање је неизмерљив пословни ресурс који помаже људима да делују боље него што су то могли без њега.

Знање се класификује у три категорије: процедурално знање (познавање поступака како нешто направити - „кноw-хоw“ знање); декларативно знање (знање који произлази из тога да ли је нека тврдња истинита или не) и имплицитно знање (знање које произлази из домена субјективног, спознајног и експерименталног учења).

Уколико је број промена у организацији мањи од броја промена у окружењу, организација пропада! Овај постулат на драматичан начин говори о времену и условима у којима егзистирају организације данашњице. Технолошки развој, глобализација, информатичка револуција, беспоштедна конкуренција, афирмација знања као највреднијег ресурса, представљају само део тог новог економског поретка.

За многе неприпремљене и успаване појединце и организације те промене се дешавају недостижном брзином, што за последицу има настајање нових и нерешивих проблема, импровизације, дефанзивност, страх и сукобе. Једна оштра, али реална констатација каже да ће у овом миленијуму, постојати само две врсте организација: брзе и мртве! Ипак, и у данашње време постоје организације које спремно и сталожено дочекују то ново време, прихватајући промене и новонастале услове као изазов, борећи се за своју позицију и афирмацију на тржишту стицањем нових знања, квалитетом, иновативношћу, мотивацијом запослених и искоришћењем свих унутрашњих потенцијала организације. За све промене у организацији одговоран је менаџмент. У том смислу, јавио се и нови термин - менаџмент промена (management of change), који говори о новој, стратешкој улози менаџмента која се састоји у спровођењу и управљању променама. За модерне организације, због тога, не поставља се питање да ли треба или не уводити промене, већ које промене треба спроводити, и на који начин...

Садржај :

УВОД 3
1.1 Економија заснована на знању 4
1.2 Друштво засновано на знању 10
1.3 Појам и развој друштва знања 10
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 15