Ekonomija u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Procesi formiranja i funkcionisanja sistema ekonomije i demokratizacije političke sfere, kao suština tranzicije, zahtevaju ozbiljan pristup države u ekonomskom i političkom životu kao i način rada državne administracije. Nije moguća tranzicija društva i ekonomije bez tranzicije države i državne administracije. Globalizacija se uglavnom shvata na dva nivoa: kao protok novca i trgovine, i drugi, kretanje ljudi i kulturna komunikacija. Protok novca i trgovine su u osnovi glavni pokretači globalizacije. Međutim, jedna druga, manje vidljiva strana globalizacije je posebno važna. To je stvaranje međunarodnog sistema pravila, i taj deo globalizacije se stalno ubrzava. Ova dimenzija globalizacije ne sme biti zanemarena kada govorimo o organizaciji i ulozi države.
U otvorenoj svetskoj ekonomiji, u svetu bez ekonomskih granica, uloga Vlade opada. Ipak je potrebno da vlada ima minimum sposobnosti za praktično delovanje, da uskladi svoju organizaciju i način rada brzini informatičkog društva. Prilagodljivost promenama i globalnbim trendovima je uslov ne samo napretka već i opstanka. Zato država odnosno državna administracija moraju biti otvorene, orijentisane na rezultate i na probleme. Vlada ne sme da prestane biti strana koja postavlja pravila, koja obezbeđuje, garantuje, plaća nadoknadu. Važno je da shvatimo da politizacija ekonomije vodi u nepodnošljivo širenje državne moći...

Ekonomija i ekonomski rast

Pojam ekonomski rast podrazumeva širenje i rast proizvodne mreže, industrijske baze ili rast regionalne ekonomije, kao i sve posledice tog rasta: porast zaposlenosti i porast zarada. Propratne pojave mogu da budu i u vidu integracije lokalnih i regionalnih ekonomija u nacionalnu ili globalnu ekonomiju. Negativni efekti ekonomskog rasta postoje i javljaju se, pre svega, u vidu ekoloških problema: uništavanja prirode i čovekove okoline.
Na drugoj strani, pojam ekonomski razvoj nije sinonim prethodnom terminu. Pod ekonomskim razvojem podrazumevamo pozitivne promene i procese koji su usmereni na poboljšavanje uslova života i koji se ostvaruju nekim od ekonomskih instrumenata.
Industrijski regioni 80-ih i 90-ih godina se znatno razlikuju u svojoj fizionomiji od napora koji se čine u pravcu razvoja na globalnom planu, moraju u svakom slucaju koordinirati i vezati za regionalne specificnosti. E.S.Simson (1994) smatra da uspešnost razvoja direktno zavisi od sposobnosti regije da razvije i održi takvo socio-ekonomsko okruženje koje će i za strane investicije i za domaću eksploataciju onoga što regija poseduje. Medutim, javlja se situacija u kojoj regije koje su veoma slicne u svojim prednostima ipak nisu podjednakog stepena razvijenosti. Zašto? Odgovor leži u tome što pojedine regije nisu stvorile odgovarajuću klimu za investiranje, već su nasuprot, razvile niz instrumenata i takvo odbijajuće okruženje da su ih potencijalni investitori zaobilazili (korupcija, nesigurnost). Tako su, danas mnoge nerazvijene regije, ostale bez transfera tehnologija, inovacija i stvaranja proizvodne mreže.
Morrill (1970), pak, smatra da su najvažnije barjere regionalnom razvoju:
- Konflikti izmedu razvojne politike i postojećih stavova
- Tradicija
- Kultura
- Nekonkurentnost industrijski siromašnih regija
- Zavisnost u proizvodnim odnosima (ostaci kolonijalnih odnosa)...