Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Енергија је један од малобројних аксиоматских појмова. Када говоримо о елементарним честицама или о самом универзуму и када се проучавају организми, јединке или читави системи, енергија се јавља као структурни чинилац живота по себи. Такође, говорећи о сваком облику природног или друштвеног организовања видимо да се енергија, у својим различитим видовима, појављује као одређујући чинилац опстанка и развоја, било у облику топлоте и хране, било као механичка или електрична енергија.
Зато не чуди што су расположивост енергетских извора, начин њихове употребе, а касније и могућности које је отворила ера (електронске) технологије, заокупили пажњу многих теоретичара социологије, развоја цивилизације и друштвенополитичких система. Тако је још пре неколико деценија Алвин Тофлер, један од значајнијих социолога XX века, чије визије будућности данас живимо управо кроз критеријум доступности и врсте енергетских извора, поделио развој људске културе у три таласа цивилизације. Према Тофлеру, друштва „првог таласа“ су се темељила на контроли природних и биолошких извора енергије и организовала у складу с тим, тешко доступним ресурсима, док је њихова интеграција најчешће постизана силом. Након њих, друштва „другог таласа“ су створила релативно благостање, црпећи енергију из необновљивих, фосилних извора (угаљ, нафта, гас). Природа тих ресурса убрзо их је суочила с границама раста.
Принцип интеграције је економска мотивација. У друштвима „трећег таласа“, трага се за обновљивим изворима енергије (ветар, сунце, биоенергија). Управо зато, политика у области енергетике спада у ред најважнијих стратешких питања савремених друштава – како појединачних држава, тако и међународне заједнице, савеза и односа на којима почива. Као једно од значајних питања у функцији развојних могућности, привредне, економске, војне и технолошке моћи једне земље, питање енергетске политике данас се све више претвара у сложену калкулацију нужности и ограничења. . .
Садржај :
УВОД 1
1.1 Биомасе и проблем биомаса у Србији 2
1.2 Особине биомасе 4
1.3 Коришћење биомасе као алтернативног извора енергије у Србији 6
ЗАКЉУЧАК 11
ЛИТЕРАТУРА 13