globalni trendovi razvoja savremene ekonomije (globalizacija i svetska privreda)

VELIKE TRANSNACIONALNE KORPORACIJE U USLOVIMA
GLOBALIZACIJE SVETSKE PRIVREDE

Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga, može se konstatovati da se
one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja.
Shodno svojoj veličini, širini, one postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale.Njihovo značajno
prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno, ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija.

4.1 Definisanje multinacionalnih kompanija

Najčešća imena za multinacionalne kompanije su: transnacionalne korporacije, transnacionalna preduzeća, nadnacionalne kompanije ..
Autori smatraju bitnom razliku u prefiksu trans ili multi.Trans označava akciju operaciju
preko granica, izvan zemlje gde odlučujuću ulogu ima zemlja matica, gde je rukovođenje jedinstveno, dok multi (mnogo,više) upućuje na više faktora koji su podjednako važni i učestvuju u vlasništvu ili odlučivanju.
Izvođenje definicije transnacionalnih korporacija izaziva poteškoće, imajući u vidu ne samo prethodno navedene nedoumice oko imena, već i dublja, suštinska pitanja, kriterijuma pripadnosti. One se sa jedne strane smatraju simbolima razvoja i savremene tehnologije a sa druge –eksploatatorom sirovina i radne snage.Zbog svoje ekonomske snage transnaciolnalne korporacije dolaze u česte sukobe sa zemljama domaćinima i njihovom suverenošću. Zbog svega toga transnacionalne korporacije se izučavaju detaljno i to ne samo sa ekonomske i pravne tačke gledišta, teorija je još daleko od jedinstvenog imena i definicije ove vrste preduzeća. Uobičajeni problem kod definisanja je i pogrešno shvatanje da svaka poslovna operacija van granica države čini multinacionalnu orjentaciju.
Najšira definicija kaže da je multinacionalna korporacija svako preduzeće koje poseduje ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje.
Uobičajeni i najčešći kriterijumi za definisanje multinacionalnih kompanija su:
• veličina(obim uloženog kapitala, broj zaposlenih, udeo na tržištu,zajednički dohodak)
• transnacionalnost(broj jedinica u inostranstvu,udeo uvoza i izvoza,udeo realizacije dohotka,imovina u dve ili više zemalja)
• strategija i kontrola(centralizovana,jedinstvena i globalna )
• motiv poslovanja ( profit)
• raspodela resursa,informacija i odgovornosti medju delovima transnacionalne korporacije.

4.2 Karakteristike multinacionalnih kompanija

Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tržištem,robe,usluga i kapitala. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala,koji nastoji da ostvari maksimalne profite.Poslovna filosofija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište i tome se prilagođavaju.Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjevtinije i prodaju tamo gde postoji tražnja.
Uobičajeni načini prenosa aktivnosti transnacionalne korporacije u druge države su:
izvoz robe, prodaja licenci,portfolio ulaganja, zajednička ulaganja,ugovorni aranžmani,
¨know-how¨ i glavno inostrane direktne investicije.
Transnacionalne korporacije su efikasnije od nacionalnih preduzeća sa stanovišta prihoda i istraživačke delatnosti.

Firme nastoje da postanu inernacionalne zbog uključivanja u svetsko tržište robe i usluga,suprostavljanja konkurenciji na domaćem tržištu,zaštite od rizika i smanjenja troškova po jedinici proizvoda.Da bi bile efikasnije insistiraju na kvalitetu,stabilnosti u zapošljavanju,tehnološkim inovacijama,strategiji i razvoju,da obezbede dobre tržišne
pozicije.Transnacionalne korporacije su u mogućnosti da proizvode jevtinije, da eksploatišu sirovine, iskoriste poreske i carinske olakšice, koriste povoljnije zajmove,menjaju oblik proizvodnje i unapređuju marketing.

Najčešće se formiraju u oblastima elektronike, naftne hemijske, čelične, elektro,mašinske automobilske, prehrambene i duvanske industrije , u bankarstvu i turizmu. Najznačajnije zajedničke karakteristike su im:

• veličina – jedna od osnovnih karakteristika koje se vezuju za pojam transnacionalnih korporacija, obrti i profiti transnacionalnih korporacija se mere milijardama dolara i mnoge od njih su i jače i od razvijenih zemalja sveta.
• rasprostranjenost - ostvaruje se u različitim oblicima, i u etapama,počeci su u spoljnoj trgovini, proizvodnoj kooperaciji, a najviši stadijum su inostrane direktne investicije- koje su redovan način prodora na strana tržišta i to ili kupovinom akcija ili izgradnjom novog preduzeža na tuđoj teritoriji svojim sredstvima, tehnologijom i kadrovima.
• savremena tehnologija – u neraskidivoj je vezi sa postojanjem transnacionalnih korporacija kao korisnicima ili stvaraocima iste( kroz naučno istraživačke delatnosti), izvoz tehnologija je značajna stavka u obrtu transnacionalnih korporacija među razvijenima.
• hijerarhija između matice i filijala – obavezna je i očigledna, ne i formalno naznačena, svaka jedinica ima autonomnost u skladu sa lokalnim pravnim sistemom, ali je ekonomski potčinjena matici, transnacionalne korporacije uspostavljaju centralizovan sistem poslovanja i upravljanja gde se pravne odluke uvek donose u centru; vezanost za maticu koja uglavnom nije formalna, obezbeđuje se finansijskom i tehnološkom zavisnošću; na taj naćin je upravljačka aktivnost filijale sužena, jer centar donosi glavne odluke na osnovu jedinstvene poslovne strategije.
• profit – je krajnji cilj poslovanja svih preduzeća, pa i transnacionalnih korporacija ali iz šire perspektive; cilj je dobit , a jedinica samo po sebi nema preveliki značaj, disperzija rizika omogužava da se eventualni gubici na jednom mestu nadoknade dobicima na drugim mestima; a i prilikom raspoređivanja poslovnih jedinica imaju se u vidu lokalni uslovi, zakoni, i potrebe kompanije.


5. NOVI TOKOVI KAPITALA I RADNE SNAGE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE

Međunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage iz jedne zemlje u drugu,u novčanom vidu, u vidu roba i usluga.Ono izaziva porast kupovne snage u zemlji kapitala, a smanjenje kupovne snage u zemlji izvoznici kapitala.Porast kupovne snage u zemlji uvoznici kapitala deluje u pravcu porasta uvoza, s obzirom da je priliv novčane mase izazvao u zemlji porast cena. U zemlji izvoznici kapitala kupovna snaga se smanjila što je dovelo do sužavanja tržišta za proizvode prve zemlje.

Želja za smanjenjem jaza u nivou privredne razvijenosti između zemalja centra i zemalja periferije podstiče kretanje kapitala iz zemalja na višem nivou dohotka u zemlje sa nižim nivoom dohotka.Cilj transfera kapitala iz zemalja sa visokim dohotkom je da ubrza privredni razvoj tih zemalja do one tačke gde se zadovoljavajuća stopa rasta može postići na bazi njenog samoodržavanja.
Zemlja koja uvozi kapital je veoma retko slobodna u pogledu korišćenja sredstava koje uzima na zajam, bilo da se radi o privatnom kapitalu, ili kapitalu iz zvaničnih izvra, odn. izvora multilateralnih međunarodnih finansijskih institucija.Privatni kapital je vezan za određene svrhe koje ima privatni investitor.

5.1 Oblici međunarodnog kretanja kapitala

Međunarodno kretanje kapitala može da se razmatra prema vremenskom, ekonomskom ili vlasničkom kriterijumu.
Prema vremenskom kriterijumu-međunarodne kapitalne transakcije mogu da budu u vidu kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih zajmova.
KRATKOROČNI zajmovi su obično privatni zajmovi.To su kratkoročni krediti (komercijalni i robni).Značajan oblik kratkoročnih kredita javlja se vidu dokumentarnog akreditiva,gde uvoznik otvara akreditiv u korist izvoznika(kreditira izvoznika pre prijema robe).Poseban vid čine kursno-uslovljeni krediti.To su kratkoročni krediti spekulativnog
karaktera motivisani kursnim razlikama.Kada kurs strane valute pokaže tendenciju rasta, domaći zajmodavci će ispoljiti sklonost da inosranstvu pruže kratkoročni kredit, npr. kupovaće inostrane hartije od vrednosti da kada dođe do očekivanog porasta kursa ostvarili kursnu razliku. Kratkoročni kapital vezuje se za period do jedne godine.

SREDNJOROČNI zajmovi se razmatraju u sklopu dugoročnijeg kretanja iako se radi o međunarodnim zajmovima sa kraćim rokom trajanja od onih koji se odnose na dugoročnije kretanje kapitala.

DUGOROČNI zajmovi su primarno autonomnog karaktera,stavljaju se u funkciju usled razlika u kamatnim stopama između zemalja.Zemlje u razvoju uvoznice oprema ne mogu
bez odobrenih dugoročnih zajmova uvesti savremenu opremu i privesti je eksploataciji.
Toga su svesni i sami isporučioci opreme,pa sami postaju davaoci ili prolanaze banke i dr.finansijske institucije za finansiranje dugoročnog zajma.

5.2 Međunarodno kretanje dugoročnog kapitala

Prema ekonomskom kriterijumu ono se ostvaruje u okviru zajmovnog kapitala i u vidu investicionog kapitala.Prvi oblik predstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu,aa drugi oblik predstavlja preduzetnički investicioni poduhvat u inostranstvu.
Ciljevi međunarodnog kretanja dugoročnog kapitala su determinisani mogućnostima i potrebama investiranja u međunarodnim razmenama i ekonomsko-političkim odnosima u svetu.

5.2.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala

Pod zajmovnim kapitalom(creditor capital) u m.e.o. podrazumeva se takav oblik kretanja kapitala kod kojeg se kupovna snaga transformiše neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju uvoznika kredita,koja ga može upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potrošnje.Treba razlikovati novčani i robni oblik.U prvom slučaju radi se o transferu kupovne snage u novčanom obliku a u drugom u robnom obliku.
Zemlja koja raspolaže obiljem kapitala u odnosu na druge proizvodne faktore pokazivaće po pravilu i nižu kamatnu stopu na tržištu kapitala u poređenju sa zemljama u kojoj je kapital relativno oskudan faktor.Ove razlike u ceni faktora staviže u pokret zajmovni kapital i on će se po pravilu kretati u međunarodnim okvirima iz zemlje sa nižom kamatnom stopom u pravcu zemlje sa višom kamatnom stopom.Ovo je osnovna logika međunarodnog kretanja kapitala u zajmovnom obliku.Ovakvo kretanje nazivamo i autonomnim kretanjem.U slučaju deficita platnog bilansa domaći uvoznici su u cilju realizacije nabavke u inostranstvu upućeni na kredit s obzirom da na domaćem deviznom tržištu postoji manjak ponude pred tražnjom deviza.
Primanje zajma iz inostranstva je anticipiranje domaće akumulacije koja usled niske granične sklonosti štednji nije mogla biti ostvarena u domaćoj zemlji.Osnovna logika je da zajmovni kapital struji iz zemlje sa višom stopom akumulacije u zemlju sa nižom stopom akumulacije tj. iz zemje sa višom graničnom sklonošću štednji u zemlju sa niižom graničnom sklonošću štednji.