Egipat - geografija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Географски положај Египта је изузетно повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, а Суетски канал представља важан трговачки чвор између два континента.

Египат на северу излази на Средоземно море, на истоку на Црвено море и граничи се са Газом и Израелом, на југу са Суданом и на западу са Либијом.

Максимална дужина север – југ износи 1.105 км и максимална ширина 1.129 км. Површина Египта износи 997.739 км². Мање од десетине од укупне територије је насељено и цивилизовано. Територија обухвата долину и делту Нила.

Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу главног града Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у области монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засејавају просом и јечмом, а добром успевају и друге житарице ( кукуруз, пшеница, пиринач ). Уз куће расту и датулине палме. Уз рубове долине има добрих маслиника и агрума. Највећи град у том делу Египта је Asyat. Од њега се одваја канал који води у велику оазу Фајум у којој се узгајају памук и житарице. На југу су уклесани у стенама кипови фараона, а долином се простиру рушевине храмова и палача у Теби, Луксору и Карнаку. Услед подизања нивоа воде изградњом бране Асуана многи су споменици потопљени.

Доњи Египат обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летња жетва састоји се углавном од памука и пиринча. Јесења доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти роди и разно воће ( датуле, банане, агруми, смокве, кајсије, бресве, јабуке, крушке...).

Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суетског канала. Тај велики светски морским пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатски службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.

ХИДРОГРАФИЈА

Највећа река Египта је Нил дугачка 6 450 км., настаје спајањем Белог и Плавог Нила. Нил улази у Египат код Вади – Халфе на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5 до 2 км широком долином до Асуана. Од Асуана пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5 до 20 км и протеже до Каира неких 700 км. Даљих 300 км до мора нилске воде пролазе кроз веома пространу делту, разгранату у много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 км.

Долину и делту Нила покрива изузетно плодно земљиште које је река хиљадама година таложила у слој дебео 10 – 15 м. Сваке године од аугуста до октобра водостај Нила порасте, река се излије из корита и полави своју долину и делту. После повлачења оставља за собом муљ који обнавља плодност тла.

На територији Египта Нил не прима ни једну сталну притоку. Клима која влада над долином је изузетно топла, пустињска. Само морска обала познаје кише. У долини Нила влада трајна ведрина. Вегетацијско доба уопште се не прекида; биљке непрестано расту и дозревају. Те природне околности створиле су од долине Нила највећу речну оазу на свету. Колико се може из историјских извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим плодним тлом и поплавама Нила: граде канале, подижу насипе, извлаче воду, све до наших дана.

Осим плодног тла и нилске воде природа је одбранила Египат и значајним рудним богатством. На Синајском полуострву и у црвеноморском приморју има издашних извора нафте. У том приморју јављају се и фосфати. А западно од делте у средоземном приморју има камене соли.

РЕЉЕФ И КЛИМА ЕГИПТА

Више од 90 % територије заузимају пустиње, укључујући Либијску ( ткз. Западну пустињу ) на западу; део Сахаре, Арабијску пустињу (ткз. Источну) која граничи са Црвеним морем и Суетским заливом, на истоку. Либијска пустиња позната је као ״ велико песковито море ״ у коме постоји неколико депресија од којих је највећа Катара. Од пустињских оаза у Либијској пустињи најпознатија су : Баријах, Дактила, Каријах, Фарафра и многе друге.

На изразитом југу дуж границе са Суданом налази се Нубијска пустиња, огромна територија камених површина и песковитих дина. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и планинске венце на југу са застрашујућим врховима који се издижу и до 2.100 м изнад Црвеног мора. Планина Катарина 2.637 м највећа је планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина Синај где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет божијих заповести.

Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до Каира Нил подсећа на дуги ходник јер се изнад његове долине издижу високе стене.

Јужно од града Идфуа долина Нила ретко да достиже ширину већу од 3 км. Од Идфуа до Каира просечна ширина долине износи и до 23 км и већи део западне стране је искориштен за пољопривреду. Око Каира долина се стапа са делтом и заузима 250 км средоземне обале. Наноси алувијалног муља и другог речног материјала после поплава Розете, Дамијете и других река начинили су делту најплоднијом регијом Египта. Ипак, иако полаве доносе плодан муљ ( Асуан ) чини све да смањи годишњи број поплава, због ерозије у приобалном подручју коју врши слана вода.

У Египту постоји много језера. Језеро Насер, огромни резервоар близу Асуана, простире се дуж Суданске границе. Низ