Egipat

САДРЖАЈ:




1. Увод
2. Границе и регионална подела
3. Хидрографија
4. Рељеф и клима
5. Биљни и животињски свет
6. Становништво и насеља
7. Привреда
8. Историјат
9. Закључак
10. Литература





ГРАНИЦЕ И РЕГИОНАЛНА ПОДЕЛА


Географски положај Египта је изузетно повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, а Суетски канал представља важан трговачки чвор између два континента.

Египат на северу излази на Средоземно море, на истоку на Црвено море и граничи се са Газом и Израелом, на југу са Суданом и на западу са Либијом.

Максимална дужина север – југ износи 1.105 км и максимална ширина 1.129 км. Површина Египта износи 997.739 км². Мање од десетине од укупне територије је насељено и цивилизовано. Територија обухвата долину и делту Нила.

Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу главног града Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у области монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засејавају просом и јечмом, а добром успевају и друге житарице ( кукуруз, пшеница, пиринач ). Уз куће расту и датулине палме. Уз рубове долине има добрих маслиника и агрума. Највећи град у том делу Египта је Asyat. Од њега се одваја канал који води у велику оазу Фајум у којој се узгајају памук и житарице. На југу су уклесани у стенама кипови фараона, а долином се простиру рушевине храмова и палача у Теби, Луксору и Карнаку. Услед подизања нивоа воде изградњом бране Асуана многи су споменици потопљени.

Доњи Египат обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летња жетва састоји се углавном од памука и пиринча. Јесења доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти роди и разно воће ( датуле, банане, агруми, смокве, кајсије, бресве, јабуке, крушке...).

Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суетског канала. Тај велики светски морским пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатски службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.




ХИДРОГРАФИЈА



Највећа река Египта је Нил дугачка 6 450 км., настаје спајањем Белог и Плавог Нила. Нил улази у Египат код Вади – Халфе на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5 до 2 км широком долином до Асуана. Од Асуана пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5 до 20 км и протеже до Каира неких 700 км. Даљих 300 км до мора нилске воде пролазе кроз веома пространу делту, разгранату у много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 км.