E-learning

Често се, у нашем високо технолошком друштву, сусрећемо са термином E-learning, ипак многи и не знају што је то заправо и штa то заправо значи. Време у којем живимо и послови које свакодневно обављамо захевају од нас флексибилност, спретност, брзо учење и прилагођавање ситуацији. Послови у којима се једном савладано знање примењује на исти начин до краја радног века, све су ређи.
Појединци покушавају радити на себи - уписују информатичке течајеве, школе страних језика и часове плеса. Како технологија озбиљно улази у све сфере човековог живота, питање је времена када ћемо се почети ослањати искључиво на њу. То значи да ће доћи трен када ће се рачуни плаћати само путем рачунара и Интернета. Неће бити више потребе за шалтером у банци и редом, јер ће сви успешно користити технологију за обављање тих послова. Поступно замењивање "класичног" обављања послова с оним online (плаћањем, наручивањем, куповањем, учењем) већ се дешава.
Млади људи, упознати с технологијом, радије бирају њене предности. Једна од предности је, на пример, решавање рачуна из властитог дома, спојени на Интернет, него стојећи у реду неке банке. Старије генерације којима је технологија недоступна или страна још увиек пак одржавају уобичајене начине плаћања одласцима у банке, поште, трговине. Генерације које долазе - помериће ове границе употребе технологије још даље. Зато је важно да већ сад почнемо педагошки, методички и наставно обликовати материјале кроз које ће се млади људи одгајати и едуковати за будућност темељену на информацијско комуникацијској технологији.


02. Наставни процес и учење

Будући да је у средишту процеса учења и подучавања сам човек, не смеју се занемарити природа човековог учења те утицај нових технологија на учење. При креирању наставних процеса, учења и подучавања подржаних технологијама често се занемарују или врло површно обликују методички и педагошки аспекти истих. Ако је методичко и педагошко обликовање присутно, врло често је фокус на особи која креира курс, у други план стављајући «крајњег корисника», особу којој је сам садржај намењен, ученику. Увођењем технологије у процес учења уместо промене и преобликовања постојећих метода (модела) подучавања и образовања, дошло је до преноса постојећих модела у ново окружење (прелазак из класичне учионице у виртуалну).
Многи предавачи, професори, учитељи који су се и одважили користити било коју врсту помоћи рачунара у реализацији наставе нису самим тиме унапредили процес учења, а ни поучавања. Постоје различити типови учења, зависно од тога шта се учи, од окружења у којем се учење одвија и карактеристикама особе која учи (ученика). Важно је уочити комплексност процеса учења. Посматрамо ли знање као величину коју појединац стиче процесом учења, величину која варира од једне особе до друге, и сам процес учења тада сводимо на метафоре стицања, апсорпције или градње.
Знање обично произлази из ситуације у којој се појединац затекао, знање се дели и заједнички ствара зависно од околности у којима се и са киме, особа налази. У основи знања увек су одређене информације које појединац прима и прерађује те на тај начин постиже сопствени развој. Ипак, знање не треба ограничити и рећи да је оно само резултат спознајне активности коју врши појединац, већ и сам градивни елемент те когнитивне делатности. Учење се одвија кроз изазове или преиспитивање властитих одлука, кроз проблемске ситуације, кроз постављање питања, кроз посматрање властите околине те свесно и несвесно имитирање модела из ње. Често се учење дефинише као «активност (искуство) којом појединац постиже релативно трајну промену свог понашања».
Те промене, дакле, настају под утицајем примљених и прерађених информација. Суштина је у томе да особа која учи, опште и готове спознаје доведе на ниво сопственог искуства, те на темељу тога доживљава промену понашања. Како би овладала тим општим и готовим знањима особа која учи мора их уочити, освестити, повезати са личним искуством, открити шта оне значе на нивоу конкретног, осетити (додиром, њухом, слухом, видом...). Тек се таквим поступањем особа развија, јер оно што пре није могла (или не тако добро) сада може.
Учење увек представља интеграцију осећајно-практичног и мисаоно-теоријског. Модерна теорија учења схвата учење као индивидуално трагање за смислом и примењивошћу. Учење је много шири појам од образовања. Образовање можемо дефинисати као намерно, интенционално, педагошки (дидактички) осмишљено и системско организовано учење односно искуство појединца које се очитава у порасту (количином и квалитетом) знања и вештина те развоју способности.
Несумњиво је да ће се некакво учење у наставном процесу и одвити. Но, питање је да ли је то оно учење које је наставник хтео? Данас образовање и подучавање треба сместити у нове оквире у складу с могућностима и потребама савременог појединца и околностима у којима учи. Одговарајућим програмирањем, рачунари имају способност доносити индивидуализиране наредбе. Оно што при изради наставних материјала подржаних технологијом треба узети у обзир су важне различитости међу особама које подучавамо. Попут учења, и подучавање је комплексан потхват. Добар учитељ у том процесу мора уравнотежено и оптимално распоредити све елементе битне за одређени задатак учења.
Наравно да осим одлука учитеља, важни фактори за успешно подучавање често су изван његовог дохвата (искуство ученика с проучаваном темом, његово опште знање, ученичка реакција на технологију, емоционално стање, године, пол, спремност или неспремност на сарадњу са другим ученицима, окружење у којем се подучавање одвија, присутност других појединаца у том окружењу).


03. E-учење

E-learning или електронско образовање је најједноставније речено учење уз помоћ рачунара и врло често, интернета. Под E-learning-ом се обично подразумева извођење образовног процеса уз помоћ и технологију информацијско-комуникацијске технологије. То значи да у устаљено виђење образовања као интеракције на релацијама ученик-садржај-наставник морамо укључити и технологију.
E-learning није искључиво повезан са образовним програмима који се у потпуности изводе online. Код таквих програма сва се комуникација између полазника и организатора образовања, од уписа до дипломе, одвија путем Интернета. Наиме, E-learning је некад присутан и у класичном образовању у школама и на факултетима. И то тако да се рачунари и интернет користе или за време наставе или у изради домаћих задатака.
''Blending learning'', ''hybrid'' или ''mixed mode'' су називи за облике образовних програма које се делимично изводе online, тј. уз помоћ интернета или материјала дистрибуираних на CD-рому, а делимично и на традиционалан начин. Ти се облици често примењују у извођењу стручних семинара или осталих образовних програма за које би било скупо или немогуће окупити полазнике на неко време.

09. Коме одговара E-учење?

E-learning је решење за оне особе које су запослене, које имају породичне обавезе, за особе које живе у месту где не могу студирати оно што желе, а хоће смањити своје финансијске обавезе због путовања и смештаја у другом граду/држави. Међу главним утицајима који одређују погодност E-learningа одређеним корисницима су:
Временска и просторна флексибилност – студенти уче независно од времена и простора, а тиме образовање постаје доступно и онима којима долазак у учионицу не би био могућ, на пример због географске удаљености или здравствених потешкоћа,
Интеракција (комуникација) између студента и наставника која се одвија путем рачунара (на пример, е-маил, форуми) те је често непосреднија и интензивнија него комуникација у разреду. Питања се постављају слободније, без страха од ауторитета наставника те тако могу доћи до изражаја и «срамежљиви» студенти који иначе не комуницирају уживо,
Комуникација и групни рад на заједничким пројектима између студената међусобно чиме се развијају социјалне и комуникацијске вештине те долази до изражаја конструктивни принцип учења,
Коришћење интерактивних садржаја за учење и различитих медија (уз текст и слике и звука, видеа, анимација, симулација,…) за презентацију садржаја те доступност садржаја 24 сата online. Уз то, садржаји за учење могу бити прилагођени појединим студентима, на пример могу се додати садржаји за оне с нижим нивоом предзнања, као и за напредне студенте који желе научити више.клј
Као и свака друга ствар E-learning има своје предности али и недостатке.


10. Недостаци E-learningа

Највећи изазови или проблеми код E-learningа су то што је тешко приволети студенте да упишу online курс или програм, активно суделују у његовом извођењу и успешно га заврше те зависност од технологије, уз то што и предуго траје израда самих E-learning садржаја за учење.
Многи E-learning програми не успевају, то јест велики број полазника одустаје и никад не заврши програм до краја. У почетку развоја E-learningа ступањ одустајања студената (drop out-rate) је износио чак више од 60%.
Постоје бројни разлози оваквог неуспеха. Један од највећих проблема је сама природа E-learningа или online парадигме учења. За разлику од традиционалног учења, врло је лако одустати јер се од полазника не очекује да се придруже учењу "у разреду" то јест на неком одређеном месту где их чекају колеге и наставник, него то чине најчешће с посла или од куће. Како су полазници углавном презапослени и оптерећени бројним другим обавезама, потребан је врло висок степен самодисциплине и мотивације да савесно обављају своје E-learning задатке. При томе се због недостатка контакта уживо код студената може јавити осећај усамљености и издвојености.
Због споменутих недостатака потребно је код E-learningа посветити посебну пажњу мотивацији студената и ангажовати наставнике или туторе који ће пратити њихово напредовање, непрестано им пружати подршку и помоћ при учењу и подстицати их да испуне своје задатке.
Исто тако, технологија може сама од себе бити недостатак. Наиме, врло често је E-learning садржај заправо Интернет верзија текстуалних приручника с тек понешто графике. Такви садржаји су полазницима заморни за читање с екрана, па и досадни. Стога је потребно посебну пажњу посветити дизајну и изради интерактивних и мултимедијалних садржаја за учење.
Е-учење захтева од корисника одређена знања и вештине кко би се могли њиме користити. Без одређене рачунарске писмености, градиво интегрисано у склопу електронских склопова учења постаје потпуно бескорисно. Осим тих знања, за извођење е-наставе битно је и да сваки од корисника има за то одређену опрему.
Ни најквалитетнија опрема на којој се изводи е-настава није стопостотно поуздана. Чак ни када могући технички проблеми не доведу до прекида у извођењу е-наставе, свакако ће допринети паду концентрације корисника, а самим тиме и паду квалитета е-учења.
Омогућавањем самосталнијег одређивања начина и времена учења, е-учење својим ученицима доноси и већу одговорност. У одређеним облицима е-учења они се тако сами морају мотивисати, индивидуално процењивати потребу за учењем, што може довести до резултата упита и објективно слабог напретка у процесу учења.
Један већ разрађен склоп е-учења наилази на проблеме са ауторским правима за саржаје одређеног курса и сл. као и на појаву сличних нелојалних или пак квалитетнијих курсева других аутора. Овакав систем захтева одређену техничку подршку, која кошта, и сталан развој у складу са развојем технологије којом се користе.


11. Предности E-learningа

Е-учење омогућава корисницима квалитетно суделовање у настави и када то питање удаљености, распореда и сличних околности практично чине немогућим.
У потпуности модернизована е-учионица отворена је 24 сата дневно, што омогућава најефикасније могуће искоришћавање времена. Корисници сами бирају када ће и како приступити е-учењу будући да имају сталан приступ материјалима и настави коју полазе.
Е-учење путем интернета омогућава посебно динамичну интеракцију између инструктора и полазника, као и полазника међусобно. Сваки појединац доприноси настави покретањем, односно суделовањем у расправама које се тичу дотичне теме.
У склопу система омогућена је лака интеграција и приступ другим изворима битним за градиво које се подучава.


12. Закључак

Али ипак, знање добијено кроз индивидуалан рад и заједничке пројекте с колегама те познанства с људима из других крајева па и земаља и континената, оно је што нам се враћа након уложеног додатног труда. Тиме постајемо отворенији према прихватању различитих мишљења који произлазе из различитости људских природа и култура, чиме обогаћујемо своју посебност и начин мишљења.
Упркос свим предностима е-учења, оно данас не може заменити класичан приступ учењу и образовању уопште. Када се уђе у дубљу анализу ширења најразвијенијег облика е-учења, јављају се питања релативног квалитета резултата као и самог тока таквог учења те питање индивидуализације целог процеса.
Супротном оном што често чујемо, e-learning није само алат, заправо уопште није алат. E-learning је врста комуникацијског канала, канала кроз који се одвија учење. Попут комуникације лицем у лицем, попут штампе или телефона. Попут ТВ и аудио система.


Литература:

[01] Gardner, John, e-Learning, Sage Pubns, United States, 2006
[02] Rosenberg J. Marc, E-Learning, McGraw-Hill, 2000
[03] Allan, Barbara, E-learning and Teaching in Library and Information Services, London : Facet Publishing, 2002
[04] Ristić, Miroslava, E-učenje - nove tehnologije i nastava stranih jezika, Izvorni naučni članak, 2006
[05] McAdam, Daisy, E-Learning for management and marketing in libraries, IFLA Satellite Meeting, Geneva, 2003
[06] http://en.wikipedia.org/wiki/E-learning
[07] http://agelesslearner.com/intros/elearning.html