E.A. Volis Badž - Amajlije i talismani

Upotreba amajlija datira iz vremena kada su animizam i magija zadovoljavali čovekove duhovne potre be. Njihovo prihvatanje od strane prvobitnog čoveka iz gleda da je rezultat njegove unutrašnje potrebe ili pri rodni instinkt koji ga je učinio kadrim da zaštiti sebe i da pokuša da predvidi budućnost. Amajlije su mu omo gućavale da dobije potomstvo, davale su mu snagu da se odupre vidljivim i nevidljivim neprijateljima, a iznad svega UROKLJIVIM OČIMA, kao i da zaštiti svoju ženu i decu, svoju kuću i stoku; njegovi naslednici širom sveta su uvek činili isto. Kada se u njegovoj svesti stvorio po jam boga, on je tom bogu pripisao stvaranje magijskih moći za koje je verovao da su svojstvene njegovim amajlijama, i verovao je da su njegovom bogu one po trebne onoliko koliko i njemu samom. Za njega nije bi lo moguće da taj bog postoji bez pomoći magijskih sila.

U poznijim vremenima, on je smatrao da bog predaje magijske moći čoveku i ovakvo gledište srećemo često medu civilizovanim sveštenicima Egipta, Sumera i Vavilonije. Ovi sveštenici nisu odbacili sirova magijska verovanja i prakse svojih predaka, bilo da su oni bili div ljaci ili poludivljaci; naprotiv, prihvatili su mnoge od njih neizmenjene i ona su obrazovala integralni deo misterija RELIGIJE koju su oformili. Otuda su magija i religija nerazdvojive. Bogovi su postali čarobnjaci i služili su se magijom kada je bilo potrebno, šireći je preko sveštenika na sve ljude.