DUGOROCNI FINANSIJSKI INSTRUMENTI - diplomski rad

SADRŽAJ

SADRŽAJ 1
UVOD 3
I FINANSIJSKI INSTRUMENTI – VRSTE I KARAKTERISTIKE 4
I.1 AKCIJE 5
I.1.1. VREDNOVANJE AKCIJA 6
I.2. DUGOROČNE OBVEZNICE 10
I.2.1. OSNOVNA OBELEŽJA DUGOROČNIH OBVEZNICA 10
I.2.2. VRSTE DUGOROČNIH OBVEZNICA 12
I. 2.2.1. KORPORATIVNE OBVEZNICE 12
I.2.2.2. OBVEZNICE LOKALNIH ORGANA VLASTI 14
I.2.2.3. DRŽAVNE DUGOROČNE OBVEZNICE 15
Listing A - Obveznice 17
I.2.3. CENA OBVEZNICA 17
GRAFIKON 1.1. ODNOS CENE I PRINOSA OBVEZNICE 19
II PRIMARNO TRŽIŠTE KAPITALA 20
II.1. POJAM TRŽIŠTA KAPITALA 20
II.2. EMISIJA DUGOROČNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 21
II.2.1. EMISIJE KORPORATIVNIH DUGOROČNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 21
II.2.1.1. KORPORATIVNA ORGANIZACIJA I EMISIJA 21
II.2.1.2. ALTERNATIVE DUGOROČNOG FINANSIRANJA 22
SHEMA 2.1. FINANSIJSKE ODLUKE PREDUZEĆA 23
GRAFIKON 2.2. TRŽIŠNA LINIJA FINANSIJSKIH INSTRUMENATA PREDUZEĆA 24
II.2.1.3. FINANSIJSKA STRUKTURA I VREDNOST PREDUZEĆA 25
II.2.1.4. DIVIDENDA I DIVIDENDNA POLITIKA 26
Oblici dividende 27
Isplata dividende 27
II.2.1.5. RELEVANTNOST DIVIDENDE 28
II.3. PLASMAN (PRODAJA) EMISIJE 28
II.3.1. JAVNI PLASMAN EMISIJE 28
Emitent i berzanski posrednik 29
Preliminarne procedure 29
Sindiciranje emisije 31
Javni pozivi investitorima 32
PROSPEKT IZDAVAOCA ZA ORGANIZOVANJE TRGOVANJA NA BERZI
ALBUS A.D. NOVI SAD 34
Početna emisija 44
II. 3.2. PRIVATNI PLASMAN 44
II.3.3. PLASMAN PUTEM OTKUPA 44
II.3.4. PRIVILEGOVANI PLASMAN 45
II.3.5. ISPLATA DIVIDENDE AKCIJAMA 47
II.3.6. PODELA AKCIJA 47
II.3.7. UKRUPNJIVANJE I POVLAČENJE AKCIJA I OBVEZNICA 47
II.4. EMISIJA DRŽAVNIH OBVEZNICA 48
III SEKUNDARNO TRŽIŠTE KAPITALA 48
III.1. OBELEŽJA SEKUNDARNOG TRŽIŠTA 48
III.2. ORGANIZACIJA TRŽIŠTA 50
III.2.1. BERZA 50
NAJZNAČAJNIJI DOGAĐAJI U NOVIJOJ ISTORIJI BEOGRADSKE BERZE 51
PRIMER ODLUKE O STICANJU STATUSA ČLANA BERZE 52
Kriterijumi i troškovi prijema na Beogradsku berzu 53
III. 2.2. ŠALTERSKO TRŽIŠTE 55
III.3. BERZANSKI CIKLUS 56
III.3.1.NALOZI 56
III.3.3. KOTACIJA 57
Tražnja 57
GRAFIKON 13-1: TRAŽNJA AKCIJA 58
Ponuda 58
GRAFIKON 13-2: PONUDA AKCIJA 59
Ravnoteža tražnje i ponude i kurs 59
GRAFIKON 13.3: FORMIRANJE KURSA (CENE) AKCIJE 60
III.3.4. OBRAČUN BERZANSKIH TRANSAKCIJA 60
III.4. BERZANSKI IZVEŠTAJI I ANALIZE 67
DNEVNI IZVEŠTAJ O UKUPNOM TRGOVANJU NA TRŽIŠTU KAPITALA BEOGRADSKE BERZE 71
ZAKLJUČAK 76
LITERATURA: 78


UVOD

U ovom radu je izvršeno istraživanje uloge i značaja tržišta kapitala,njegovih učesnika i instrumenata koji se koriste na njemu , kao i osnovnih funkcija i mogućnosti koje ono pruža sa ciljem da se ukaže na važnost njegovog postojanja, funkcionisanja i adekvatnog i nesmetanog razvoja na tržišnim principima a sve u cilju sveobuhvatnog privrednog razvoja i napretka celokupnog drustva sa posebnim osvrtom i akcentom na dugoročne finansijske instrumente.
Tržište kapitala predstavlja pre svega mesto sučeljavanja ponude i tražnje za kapitalom dajući na taj način mogućnost najracionalnije alokacije finansijskih resursa, a samim tim i formiranje različitih investicionih portfelja.

Na tržištu kapitala se koriste brojni i različiti finansijski instrumenti i prvi deo ovog rada pruža nam mogućnost upoznavanja i objasnjenja pre svega sa dugoročnim finansijskim instrumentima kao sto su akcije – instrumenti vlasničkog tipa koji mogu da uticu pre svega na svojinsku i upravljačku strukturu privrednih društava, kao i obveznicama koje predstavljaju duznicke finansijske instrumente. U ovom delu se daju osnovne karakteristike navedenih instrumenata , njihova uloga i značaj za eminenta, način izracunavanja njihove vrednosti , faktori koji uticu na njihovu vrednost kao i osnovna podela istih.

Drugi deo ima za cilj objasnjenje primarnog (emisionog) tržišta kapitala kao i metoda i postupaka koji se odvijaju na njemu , odnosno načina samog dospeca dugoročnih hartija od vrednosti na tržište . Takodje on nam pruža mogućnost da sagledamo vrednost i strukturu privrednih društava koja se javljaju na posmatranom tržištu, kao i načine emitovanja i plasmana hartija od vrednosti, upoznavanje sa pojmom dividende, njenim obračunom, mogućnostima isplate i raspodele kao i njenim mogućim oblicima.

U trecem delu koji je i ponajvise prakticno predstavljen,razmatra se sekundarno tržište kapitala odnosno mesto gde se vrsi organizovano trgovanje vec emitovanim finansijskim instrumentima – berzansko tržište. Poseban osvrt je dat na funkcionisanje sekundarnog tržišta u Srbiji koje se odvija na Beogradskoj berzi, njegovu organizaciju, na prava i obaveze članova berze i berzanskih posrednika, uslove dolaska na berzu , načine trgovanja i obračuna berzanskih transakcija, njihovo verifikovanje, kao i obaveze podnošenja odgovarajućih izveštaja i pružanja adekvatnih informacija.


I FINANSIJSKI INSTRUMENTI – VRSTE I KARAKTERISTIKE

Tržište kapitala za osnovu konstituisanja ima dugoročnu finansijsku aktivu, odnosno, ako se analizira kao tržište finansijskih instrumenata - emisiju i trgovinu dugoročnim finansijskim instrumentima (dugoročnim hartijama od vrednosti). Reč je o finansijskoj aktivi koja proističe iz zadovoljavanja akumulativnih potreba proizvodnih, odnosno dugoročne potrošnje neproizvodnih sektora. Pošto zadovoljavanje ovih potreba doprinosi formiranju društvenog kapitala, dugoročne finansijske instrumente možemo smatrati i za instrumente tržišta kapitala.
Instrumenti tržišta kapitala su brojni. U širem smislu, u ovu kategoriju spadaju i kreditni instrumenti - kakvi su kredit (zajam) ili lizing, ali su predmet proučavanja finansijskog tržišta prvenstveno dugoročni finansijski instrumenti - dugoročne hartije od vrednosti (vrednosni papiri, efekti). Oni se mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
- akcije (engl. Shares, Stock), koje se javljaju u obliku običnih (engl. Ordinary Shares) i preferencijalnih (engl. Preferred Shares), predstavljaju potvrdu o izvršenom ulaganju u kapital (shvacenu kao izraz vlasničkih prava ulagača sredstava),
- obveznice (engl. Bonds, Notes) ili obligacije, koje su svedočanstvo o kreditnom odnosu ulagača (vlasnika) i korisnika sredstava,
- hibridni instrumenti - varanti (engl. Warrants), koji uključuju obeležja i akcija i obveznica.
Podela dugoročnih finansijskih instrumenata na instrumente sa fiksnim pri-nosom i instrumente sa promenljivim prinosom, u kojoj akcije predstavljaju ovu drugu vrstu (R. Hilferding, 1952, str. 136), danas nije uobičajena. Sa razvojem finansijskih instrumenata - posebno pod uticajem inflacije i procedura upravljanja likvidnošću, kao i analitičkih procedura za merenje prinosa, ova razlika se gubi. Stoga je primereniji drugi, danas skoro opšte usvojen kriterijum podele drugoročnih finansijskih instrumenata - akcije se smatraju za vlasničke, a obveznice za dužničke (dugovne, kreditne) hartije od vrednosti.
Finansijski instrumenti tržišta kapitala su dugoročni ako rok dospeća iznosi preko jedne godine. Ovo obeležje je uslovno i arbitrarno. Kao što je već napomenuto, pojedini instrumenti tržišta novca, npr. evro-obveznice, imaju rokove dospeća od preko jedne godine. Ali, navedena vremenska komponenta je opšte prihvaćena osnova razlike instrumenata tržišta novca i tržišta kapitala - prvi su kratkoročni a drugi dugoročni.
Pošto je uglavnom prihvaćena donja vremenska granica kao diferencia specifka dugoročnih hartija od vrednosti, svi finansijski instrumenti sa rokom dospeća dužim od jedne godine nesumnjivo su dugoročni finansijski instrumenti. Taj rok može biti i do 30 godina. Kod instrumenata hipotekarnog tržišta, koje takode spada u tržište kapitala, ali se zbog posebnog karaktera finansijskih instrumenata može izolovano posmatrati, rok dospeća može biti i duži.
Akcije i obveznice predstavljaju pravo na budući prinos emitenta, ma koliko on bio promenljiv. One se mogu razlikovati, polazeći od promenljivosti prinosa, prema premiji na rizik koju je investitor spreman da plati. To je, medutim, kvantitativna razlika. Kvalitativna razlika sadržana je u vlasničkoj kontroli emitenta koju investitoru u principu obezbeduje posedovanje akcije, a ne i obveznice. Iz ove razlike može se izvesti i poseban tretman prinosa investitora. Prinos akcije, dividenda (engl. Dividend) nije izvestan, dok je prihod iz obveznice, kamata (engl. Interest), izvestan. Još jedna posledica navedene razlike je i to što investitor, vlasnik akcije nema pravnu zaštitu ako emitent ne isplati dividendu, dok vlasnik obveznice može tražiti isplatu kamate i pokretanje procedure likvidacije i stečaja emitenta ako nije izvršio dospelu obavezu po osnovu kamate ili glavnice.

l.1 Akcije

Akcija (engl. Share, Stock) je finansijski instrument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća - dividendu, pravo na upravljanjem preduzećem i pro rata imovinu preduzeća u slučaju njegove likvidacije.
Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeća.
Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. Akcije poseduju nominalnu vrednost (engl. Nominal Value, Par Value, Face Value) koja se slobodno utvrduje prilikom osnivanja preduzeća i upisana je na akciji. Nominalna vrednost je obično niska jer nema drugu ekonomsku funkciju sem da služi kao obračunska kategorija, odnosno da izrazi srazmeran udeo vlasnika - akcionara u kapitalu preduzeća. U nekim zakonodavstvima, akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Zakonodavstva dozvoljavaju, takode, da akcije budu bez izričito utvrdene nominalne vrednosti koja se, u tom slučaju, može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. Na sekundarnom tržištu, cena akcije utvrduje se odnosom ponude i tražnje.
Akcija u principu traje neograničeno i vezana je za sudbinu preduzeća kao poslovno aktivnog subjekta (engl. Going Concern). Ona pruža mogućnost investitoru da učestvuje u rasporedu profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja preduzeća do sume uloženog kapitala, odnosno nominaine vrednosti akcija koje poseduje.
Akcije se javljaju u formi običnih ili preferencijalnih akcija.
Obične akcije (engl. Ordinary Shares) daju investitoru pravo upravljanja preduzećem odnosno učestvovanja u preduzetničkoj demokratiji - pravo glasanja, izbora menadžmenta, podnošenja rezolucija i dr. na skupštini akcionara. Postoje, medutim, i obične akcije bez prava glasa.
Preferencijalne (prioritetne) akcije (engl. Preferred ili Preference Shares) omogućavaju vlasniku samo pravo na dividendu i to u unapred odredenom obliku – ili kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije, ili kao utvrdena suma po akciji. Ako preduzeće ne deklariše (objavi da plaća) dividendu na kraju godine, pravo na prioritetnu dividendu može biti preneto u narednu godinu i ona može biti u njoj i isplaćena. U ovom slučaju, reč je o kumulativno/preferencijalnoj akciji (engl. Cumulative Preference Share). Prioritetna akcija može davati i pravo na fiksan prinos i pravo na upravljanje preduzećem i u tom slučaju naziva se participativna preferencijalna akcija (engl. Participating Preference Share).
Konvertibilna prioritetna akcija (engl. Convertible Preference Share) omogućava investitoru da je zameni za unapred utvrdeni broj akcija u vreme koje on izabere. Preduzeću je dozvoljeno da odredi minimalnu tržišnu cenu obične akcije koja mora biti realizovana, da bi se moglo koristiti navedeno pravo konverzije (NYF, 1989, p. 13).
Preduzeće može emitovati posebne dugoročne finansijske instrumente, koji vlasniku daju pravo da ih pretvori u akcije. Ove dugoročne hartije od vrednosti poznate su pod imenom varanti.
Varant (engl. Warrant) je dugoročna opcija koju emituje preduzeće i koja daje pravo investitoru da kupi odreden broj običnih akcija po utvrdenoj ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrdenog roka (J. C. Ritchie, 1987, p. 461). Varant je obično deo preferencijalne akcije ili obveznice i emituje se uz ove finansijske instrumente u cilju snižavanja troškova emisije i stimulacije prodaje. Ali, on može imati i samostalnu tržišnu egzistenciju (brojni varanti kotiraju se na berzama). Njihova tržišna cena je, po sebi se razume, niža od cena akcija u koju se mogu pretvoriti. Ova cena predstavlja razliku između cene po kojoj se akcija može kupiti na tržištu i cene po kojoj se ona može steći koriščenjem varanta. Ako cena akcije ne raste, pre isteka roka varanta, cena varanta može biti svedena na 0 .

I.1.1. Vrednovanje akcija

Prema standardnom stavu finansijske teorije, cena akcije treba da odrazi sadašnju vrednost budućeg novčanog toka - dividende, diskontovanog odgovarajućom kamatnom stopom i premijorn na rizik. U tom slučaju, smatra se da tržište ima svojstvo fundamentalne efikasnosti vrednovaaja (J. Tobin, 1984, p. 2).
Vrednost akcije jednaka je sadašnjoj vrednosti budućeg prinosa koji investitor očekuje. Ova vrednost bliže se odreduje kao unutrasnja vrednost akcije (engl. Intrinsic Value), za razliku od njene nominalne - emisione vrednosti ili tržišne vrednosti, odnosno tržišne cene (engl. Market Value). Dok je nominalna vrednost od značaja za utvrdivanje srazmernog učešca vlasnika u kapitalu preduzeća - akcionarskog društva, i kao osnova za odredivanje iznosa dividende, dotle su unutrašnja vrednost i tržišna vrednost tržišne kategorije - izraz tržišne procene vrednosti očekivanog prinosa akcije, korigovanog rizikom ulaganja, odnosno rezultat delovanja ponude i tražnje za akcijom na tržištu kapitala.
S obzirom da delovanje ponude i tražnje i formiranje tržišne cene akcije u krajnjoj liniji ovu svodi na unutrašnju vrednost, valorizaciju akcija posmatraćemo kao proces odredivanja njene unutrašnje vrednosti.
Vrednovanje običnih akcija suočava se sa dva osnovna problema, kojih nema u odredivanju vrednosti obveznica (i prioritetnih akcija). Prvo, to je veliki stepen neizvesnosti u predvidanju prinosa: budući prihod i dividenda, kao i kolebanje cene akcije (koje leži u osnovi realizacije kapitalne dobiti/gubitka) nisu lako odredivi. Drugo, investitori očekuju da prihod i dividenda stalno rastu, što je najčešce slučaj, a ne da ostaju postojani, što je takode moguće.( 0. F. Weston, T. E. Copeland, 1989, pp. 695-6, F. K. Reilly, 1979, p. 317).
I pored navedenih teškoća, teorija finansijskog tržišta konstruisala je nekoliko modela za izracunavanje unutrašnje vrednosti običnih akcija. To su model diskontovanja dividende, model uporedivanja koeficijenata cena/prihod i model diskontovanja gotovinskog toka.
Vrednost akcije, primenom modela diskontovanja dividende (engl. Dividend Discount Model), izračunava se kapitalizacijom - diskontovanjem očekivane dividende. U izračunavanju koristi se jednostavna formula kapitalizacije:
Cena akcije = Dividenda / Stopa kapitalizacije,

Navedena formula, podsetimo se, može se koristiti za izračunavanje tekućeg prinosa akcije, koji je jednak traženoj stopi kapitalizacije (diskontnoj stopi), uz pretpostavku da tržišna (tekuća) cena akcije odgovara unutrašnjoj vrednosti:


U navedenoj varijanti modela diskontovanja dividende, izračunava se cena akcije preduzeća koje ne beleži rast dividende, ili ukoliko se cena posmatra kao izraz tekućih podataka o trgovini, koje berza publikuje.
Izračunavanje vrednosti akcije složenije je ako se polazi od pretpostavke da očekivana dividenda (a sledstveno i njena osnova - profit, prihod) konstantno raste u vremenskoj dimenziji. Ova pretpostavka je prihvatljiva u slučaju preduzeća koja se nalaze u zrelim industrijskim granama.


U korišćenju jednačine za izračunavanje vrednosti akcije u uslovima stabilnog rasta očekivane dividende, treba se osloniti na podatke o stopi rasta dividende koje publikuju berzanski analitičari, i podatke o visini stope kapitalizacije koja je adekvatna za ulaganje u akcije iste rizične grupe. Ako je tržišna (tekuća) cena akcije niža od dobijene unutrašnje vrednosti, tu akciju treba kupiti. Ako je tržišna cena viša, akciju treba prodati, ukoliko se nalazi u portfelju investitora ( 0. F. Weston, T. E. Copeland, 1989, p. 697).