Dubinska oštrina kod fotografija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Kontrola dubinske oštrine važan je kreativni faktor svake fotografije. Svako ko želi da se fotografijom koristi kao sredstvom kreativnog izražavanja trebao bi znati kako i kada koristiti kontrolu dubinske oštrine. Pogledajmo prvo kako to uopšte izgleda na fotografiji. Imamo dva cveta, jedan ispred drugog i pozadinu. Na prvoj slici aparat koristimo tako da je područje dubinske oštrine pliko, to je područje označeno širinom plave vrpce.

Kad je područje pliko samo je sredina većeg cveta oštra, cvet koji se nalazi u prednjem planu neoštar je, kao i pozadina. Na taj način oni se ne nameću i ne bore se za pažnju s cvetom koji je očito glavni motiv slike. Želimo li dakle neki deo slike posebno naglasiti, dati mu neku važnost u odnosu na ostatak scene možemo se koristiti kontrolom dubinske oštrine kako bismo postigli takav efekt.

Na drugoj je slici područje dubinske oštrine prošireno, ponovo smo ga označili plavom bojom. Sada ne samo da je kompletan veći cvet oštar nego je oštar i veći deo prvog cveta.

Pozadina je još uvek neoštra, ali nedovoljno, kružić neoštrine se smanjio i pozadina počinje dobijati strukturu. Ta struktura nije dovoljno precizna da bi mi uočili o čemu se tu radi, ali je dovoljno naglašena da nam privlači pažnju i tako se nameće kao punopravan element fotografije. Odjednom je naša pažnja podeljena između pozadine, velikog cveta u sredini i manjeg cveta u prvom planu.

Vidimo da se kontrolom područja dubinske oštrine i njegovim strateškim smještajem u određeni deo slike možemo koristiti kao elementom koji će nekim delovima slike dati manju ili veću važnost. To je važan deo tehnike komponovanja slike, uz pomoć kontrole dubinske oštrine možemo naglašavati neke delove slike, omekšavati druge dijelove, ako je potrebno do potpune neprepoznatljivosti, pretapati boje, oblike i strukture. Evo i primera, radi se o fotografiji kormila za upravljanje skelom. Na prvoj fotografiji koja ima veliko područje dubinske oštrine nije baš jasna poruka, dosta toga je oštro i ta fotografija izgleda više kao vježba o upotrebi dijagonala u kompoziciji.

Druga je fotografija selektivno oštra, zbog malog polja dubinske oštrine na fotografiji je oštra samo ručka, štoviše čak samo jedan njezin deo i područje drvene grede oko ručke na kojem je ruka skelara ostavila svijetli trag. Hrapava struktura drvene grede izgrizena je znojem i istrugana tvrdom, žuljevitom kožom. Nadalje, cela se greda izdvojila od pozadine tako da fotografija daje osećaj veće dubine. Uglovi fotografije su dodatno zamućeni i zatamnjeni jer je objektiv korišten na maksimalnom otvoru zaslona od f/1.4, a većina objektiva daje takvu definiciju uglova kad se koriste sa zaslonom otvorenim do kraja. Ovo je još više naglasilo područje oštrine. Ovakva slika, onome ko je zna ispravno gledati i shvatiti, govori mnogo i šalje jasnu poruku o teškom životu skelara.