Kulturna blaga Belgije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Tokom istorije su se na prostoru danasnje Belgije smenjivale i borile za prevlast mnoge evropske sile (Rimsko carstvo, Burgunski grofovi, spanska, austrijska, francuska i holandska vlast), a koje su ostavile trag u kulturi ovoga podrucja. Godine 1831. Belgija proglasava nezavisnost, posle “razvoda” od ujedinjenog Nizozemskog kraljevstva, a 1992. postaje federalna drzava.
Belgija je jos od srednjeg veka bila jedna od bogatijih i razvijenih regiona sveta. Kada pogledamo na istorijske znamenosti poput crkvi, gradskih opstina i delova umetnosti, gradova Brisela, Genta, Briza i Antverpena, dobijamo utisak bogatstva i prosperiteta za vreme renesansnog perioda. Jedino je severna Italija mogla da joj parira u tim domenima.
Ipak, Belgija je jedna od onih zemalja, koje nemaju neke prepoznatljive simbole, kao npr. Svajcarska, odmah povezana sa bankarstvom, satovima i planinama, ili Holandija, sa cvecem, sirom i vetrenjacama. Sve ovo, ne mora da znaci da ona nema svoje cari i blaga, cak naprotiv, iako nema specificne simbole, njena kultura je veoma sarolika. Mozemo je shvatiti kao multinacionalnu i multikulturnu zemlju novoga doba.

Antverpen (Antwerpen)

Ime i legenda

Sve do i u 17. veku, ovaj grad je spelovan kao “Hantwerpen”. Legenda kaze, da je na zavoju reke Shelde (Schelde), dzin Antigon (Antigoon) naplacivao prolaz brodovima. Za one koji bi odbili, kazna bi bila odsecanje ruke. Rimski vojnik, Silvius Brabo (Silvius Brabo), pobedivsi dzina odsekao mu je ruku i bacio je u reku. A na mestu gde je saka pala nikao je grad. Odatle i “hand werpen”, ili “bacena ruka”. Vremenom H je nestalo, ali je ostalo Antwerpen.
Na trgu Grote Markt, ispred gradske skupstine, nalazi se bronzana fontana (1887) delo Antverperca Jef Lambeuha (Jef Lambeaux), namenjena njihovom slavnom oslobodiocu.

Istorija

Antverperska luka, cetvrta u svetu po velicini, imala je veliki uticaj na privredni i kulturni zivot ovoga grada. Prvi ekonomski procvat se dogodio u 14. veku, kada Antverpen postaje najznacajniji trgovinski i finansijski centar zapadne Evrope. Padom grada u ruke Spanaca (1585), primat u luckoj trgovini su preuzeli Amsterdam i Roterdam, a Antverpen dozivljava ekonomsku katastrofu. U ovom periodu, veliki broj stanovnistva kao i kulturna elita prebegava u druge zemlje. U ovom periodu, od tadasnjeg grada sa oko 100.000 stanovnika, ostaje samo 40.000. Ipak grad nastavlja sa kulturnim prosperitetom do sredine 17. veka, sa slikarima poput Rubensa, van Dejk (Rubens, van Dyck), vajarskim familijama Kuelin i Verbrughen (Quellin, Verbrugghen), stamparima Moretus (Morteus).
Posle Napoleonovog pada kod Vaterlua (Waterloo) 1825., i spajanja sa severnim nizozemljem, dolazi do kratkog uspona, koji se zavrsava Belgijskom revolucijom (1830).
Konacno, u 20. veku Antverpen dozivljava konstantan ekonomski i kulturni uspon. 1993. biva proglasen Kulturnim Gradom Evrope.
Pored mnogobrojnih muzeja (Rubensova kuca, Muzej savremene umetnosti, Muzej